Народно благостање

29. јули 1939

САОБРАЋАЈ |

— Управа белгијских железница решила је да до краја 1940 уравнотежи буџет. Дефицит потиче од високих пензија, повластица извесним групама путника и бесплатног превоза поште. Не хтедне ли држава да прими на себе барем један део тог дефицита, управа ће га пребацити на кориснике железнице новом тарифом. Осим тога смањиће расходе.

— Za prvih 5 meseci 1939 broj turista u Jugoslaviji iznosio je 273.261, za 13.199 manje nego 1938. Broj noćivanja je porastao za 39.969 na 1,054.759. Smanjila se poseta turista iz deviznih zemalja i nekih klirinških, kao na pr. Poliske, Mađarske itd., a porasla je iz Nemačke, tako da je tim porastom kompenziran cifarski pad turista iz drugih zemalja. Ukupno je bilo stranih turista 85.367, za 2.103 više nego lane, a domaćih 187.894, za 15.240 manje.

РАТНА ПРИВРЕДА | | — Енглески министар руда изјавио је недавно да су предузете опсежне мере да се за време рата обезбеди производња и продаја угља. Водиће се рачуна да рудници угља имају довољно радника и машина за рад. У сваком подручју биће одређен по један чиновник који ће се бринути за производњу и извоз угља. Посебни чиновници стараће се да потрошачима буде на расположењу довољно угља. Израђен је план о потрошњи угља који предвиђа рационирање, а који ће ступити на снагу у случају нужде.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Potpisan je kolektivni ugovor između pretstavnika naših brodovlasnika i pomoraca. Plate svih pomoraca na brodovima okeanske plovidbe povišene su za 5—10%/, a na onim “evropske za 5%/o. Prekovremeni rad plaćaće se u novcu-a meće se- kompenzirati odmorom kao do sada. Ugovor važi godinu dana.

— Između građevinskih radnika i poslodavaca u Splitu postignut ie sporazum o povišenju nadnica. Kvalifikovani radnici prve kategorije imaće 11 din. na sat, druge 10 din. i treće 7,50 din. Nekvalifikovani radnici dobijaće 5 din na sat a novi 4,50 din. Sporazum važi do kraja marta 1941. Radno vreme & sati. Ako cene porastu preko 7%/o nadnice se automatski srazmerno povisuju.

КОЊУНКТУРА

— U junu 1939 bilo je kod Ouzora u Liubliani osigurano 104.520 radnika i nameštenika,za 834 više nego 19938. Prosečna obezbeđena nadnica iznosila je 24,69 din., za 0,26 din. manje nego u junu 1938. Celokupna dnevna zarada bila je 2,5 mil. din., za 3.754 din. manje nego prošle godine.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

БИБЛИОГРАФИЈА Д-р Александар Билимовић, проф. унив.: Аграрна

структура Југославије. Љубљана 19839, стр. 35. — У овој

НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

Страна 475

студији аутор, познати економист и дугогодишњи наш сарадник. детаљно анализира статистичке податке о пољопривредним газдинствима у Југославији у вези са пописом становништва од 1931. Он испитује број газдинстава, њихову величину, поседовне односе и упоређује аграрну структуру појединих делова државе, нарочито се задржавајући на Словенији, Констатује превлађивање малих газдинстава по броју и површини и релативну пренасељеност на селу, чије су последице нагло повећање становништва и низак ниво пољопривредне производње. Одатле изводи 38кључак о потреби борбе против те пренасељености путем индустријализације земље, интензификације и преоријентације пољопривредне производње.

Annuaire stitistiqdue de la Socićtć des Nations 1938/39. Ženeva. — Ova publikacija, kao i sve prethodne sadrži detaljne podatke o proizvodnji, svetskoj trgovini, o monetarnoj situaciji pojedinih zemalja. Za razliku od ranijih svezaka ova sadrži podatke o promeni strukture stanovništya u vezi sa rađanjem i umiranjem. Podatci o državnim finansijama pokazuju kojom progresijom rastu državni dugovi u Vezi sa na8oružanjem. РАЗНО

— Gospodarska sloga u Zagrebu povela je akciju za pomoć postradalima od poplave. U onim krajevima gde je još mogućno da se zemljište obradi ona je poslala seme. Do sada je poslano 680 met. centi kukruza, 271 met. centi helide, 180 met. centi prosa i 40 met. centi krompira. Pored toga data je i novčana pomoć za popravak kuća od 55.500 din. u srezovima Samobor i Velika Gorica. Gospodarska sloga namerava da osnuje stalni fond za pomoć postradalim od elementarnih nepogoda, pošto su ove poslednijh godina učestale.

— Od 1 avgusta o. g. dozvoljeno je u Italiji praviti hleb samo od pšeničnog brašna bez mešanja kukuruznog kao do sada, Pošto će kvalitet hleba biti boli od dosadašnjeg, cene će biti povišene za 10% po kg.

— Glavni odbor češko-moravske Nacionalne zajednice rešio je da se podvrgne reviziji imovina svih članova glavnog odbora Zajednice, bivših članova parlamenta, dosadašnjih ministara, članova rukovodstva i sekretara bivših partija, Visokih samoupravnih i državnih činovnika i istaknutih ličnosti privrednog života, ukratko, svih lica aktivnih u političkom ili iavnom životu od 22-Х-1918 до 1l-VII-1930. Svi će oni morati u roku od 3 meseca da podnesu izveštaj o svojoj imovini i da dokažu kako su je stekli. Reviziju će vršiti »Nacionalni sud«, sastavljen od 5 članova imenovanih od Dr. Hahe.

— У. јуну 0. г. тражило је запослење код свих јавних берза рада у земљи 36.808 мушких и 7264 женских радника. Са остатком из маја незапослених је било 65.823. До краја месеца отпало је 19.788. На 100 понуђених места било. је 1869 пријављених незапослених. Помоћ у износу од 2.077.000 дин. примило је 11.433 незапослених радника.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 ЈУЛА 1939 ГОД.

У извештају Народне банке необично је јак пораст разне активе за 140,6 мил. дин. на 2.306,2 мил. То је у извештајној недељи највећа и најзначајнија промена. Не знамо, који је, од саставних делова, разне активе у тако знатној мери порастао, Ажио не може да буде, злато ни мало није вероватно, па према томе би преостали активни клиринзи. Девизе које не улазе у подлогу смањиле су се за 181 мил. на 5045 мил. дин. У јачој мери су

пали ломбардни зајмови, за 51 мил. на 41.5 миљ. дин. Тај пад је наставак оног у претходној недељи и уследио је после јаког пораста, чије смо узроке навели у прошлом броју. Зајмови по есконту повећали су се за 5.8 мил. на 1.732,6 мил, дин. Злато у касама порасло је у већој мери него што је обично, за 1 мил. на 1.921,4 мил., са 28,5% прима на 2.469 мил. дин. Највећи део подлоге отпада на злато у касама, које је овога пута порасло, и то 1.810,6 мил. и са примом 2.455,1 мил. дин.