Народно благостање

Страна 468

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

II. IZVOZ I STOKOVI

Svetski izvoz najvažnijih agrarnih proizvoda kretao se ovako:

1926-27 1981-32

1930-31 1935-3836 1936-37 1937-38 Pšenica 1000 tona 21.640 16.170. 16.500 14:370 Kukuruz 1000 tona 8.770 9.680 „10.560 12.500 Smrznutog goveđ. mesa 1000 t. 785 631 648 ~ 719 Šunke, bekon, svinj. meso 1000 t. 507 490 440 = Smrznuto svinisko meso 1000 +. 12 36 51 Meso ovčije i jagnjeće. 1000 t. 309 328 340 Pamuk 1000 tona — 2.606 2.456 2.091

Povećanje proizvodnje s jedne i stagniranje odnosno opadanje svetskog uvoza s druge strane imalo je za posledicu ponovni porast svetskih zaliha agrarnih proizvoda. Prema podacima berlinskog Konjunkturnog instituta indeks svetskog stoka najvažnijih agrarnih proizvoda (1929 = 100) bio je najviši u 1932 g. kada je pokazivao mesečni prosek od 150,4. Od tada pa do 1937 g. stok se stalno smanjivao da bi u 1937 g. sišao na 96,5 (mesečni prosek). Početkom 1938 g. stok роčinje ponova da raste i krajem iste godine penje se na

122,8, a koncem prvog tromesečja ove godine iznosi 120,0. Sada je taj stok znatno veći, jer je u međuvre– menu obavljena žetva žitarica na južnoj hemisferi čije zalihe nisu bile uračunate koncem prvog tromesečja.

Kretanje stokova važnijih proizvoda izgledalo је ovako:

Prosečni mesečni stok pšenice bio je najveći u 1933 g. kada je iznosio 1,500.000 vagona, a najmanji u junu 1938 g. od 600.000 vagona. Na koncu prvog tromesečja ove godine stok je iznosio 1,650.000 Vagona dakle, bio je veći od mesečnog proseka najvišeg stoka u vreme depresije. Zaliha šećera od 1937 Б: stalno se povećava tako da se početkom ove godine popela na 664.700 vagona prema 901.200 vag. koliko je bila najveća prosečna mesečna zaliha u 1032 с. Хаliha kave od 1932 g. varira između 180.000 i 200.000 vagona dok je pre krize iznosila najviše 100.000 vag., a u vreme krize imala najveći stok od 130.000 vag. Pamuk je početkom 1939 godine sa zalihom od 2,12 miliona tona postigao rekord, jer je njegova zaliha u mesečnom proseku u 1932 godini iznosila 2,08 mil. tona. Od 1937 godine u porastu su takođe i zalihe svile i kaučuka.

IV. MAKAZE CENA

Rezultat ovakvog kretanja proizvodnje, svetskog izvoza i zaliha pretstavlja padanje cena. Uporedni pregled cena izgleda ovako:

Prosek 1932 1937 1938 1939 Pamuk Liverpul pensa libra 6,49 9,93 5,19 5,47 Кидеа London fst. tona 18,61 36,25 | 17,75. 1650 Vuna London pensa libra 22,25 38,83 924,50 24,50 Pšenica Vinipeg centi bušel 52,50 15186. 54,95. 6OKukuruz B. Aires pezosa kv. 4,63 9,60 5,70 6,11 Buter London šil. 112 1 fibri 118,50 149,80 118,00 126,50 Mast Njujor dol. 100 1 libri 518 18,20 6,88 6,60 Kava Njujork centi libra 10,65 12,38 7,25 7,25 Kakao London šil. 119 libri 25,0 „57.00 183.42 2042

Cene pamuka, kudelje, kave i kakao-a početkom maja bile su ispod najnižeg nivoa u 1932 godini. Cene pšenice, vune, butera i masti bile su vrlo blizu najnižem nivou iz perioda krize.

Koliko se situacija pogoršala vidi se po ceni pšenice koja je u Liverpulu 18 jula pala na 3 š. 6 p. za 45 kg., ispod najniže cene koju je imala pšenica 1931 (3 š. 8 p.), a to je cena koju pšenica nije imala od 1592 godine. Još gora je slika ako se uzme kupovna snaga tadašnja 31/3 šilinga. 1 poslednje godine, s makazama cena na štetu agrarnih proizvoda kupovna зпаga poljoprivrednih proizvoda se pogoršala. Takva situacija nametnula je potrebu da se pojača zaštita poljoprivrednih proizvođača na taj način da svaka zemlja osigura što može nezavisnije položaj njihov u zemlji prema svetskom tržištu. I dok se zbog tog mora ројаčati težnja izvoznika da prodru na svetsko tržište po svaku cenu, zapreke tome postaju iz dana u dan veće.

Svetski indeks cena agrarnih proizvoda (1929 =

= 100) upoređen sa indeksom industrijskih proizvoda pokazuje ovakvo kretanje:

Mesečni prosek 1932 39,0 49,1 37,9 46,6 1937 78,6 84,9 69,5 78,6 1938 63,0 69,0 58,8 62,9 I tromesečje 1938 69,1 78,6 58,6. 66,4 1939 56,2 577 53,8 60,4

U prvom |готезесји оуе godine prema istom periodu prošle indeks svih agrarnih proizvoda pao je za 18,7%, a industrijskih proizvoda za 9,0%. Dakle, cene agrarnih proizvođa pale su dvostruko više od cena industrijskih proizvoda. Ovaj pad međutim nije podjednako pogodio sve agrarne proizvode. Stradali su uglavnom predmeti ishrane čiji je indeks pao za 26,6%. Indeks agrarnih sirovina, blagodareći međunarodnim sporazumima, ostao je nepromenjen. Ali pri tome valja imati u vidu činjenicu da su cene sirovina već u 1938 prema 1937 pretrpele veliki pad i da je njihov indeks prema indeksu predmeta ishrane u 1938 ze. bio niži za 22,8%. Srozavanju cena predmeta ishrane prethodilo je padanje cena agrarnih sirovina i kolonijalnih proizvoda. .

Indeks kupovne snage 15 agrarnih proizvoda na svetskoj pijaci u 1932 godini bio je pao na 59 dakle nešto malo manje od polovine prema stanju u 1929 godini. Zemljoradnik je za istu količinu neagrarnih artikala morao tada davati dvostruku količinu svojih proizvoda. Do 1937 godine indeks kupovne snage popravio se na 83. U 1938 g. nastupa ponova pogoršanje i indeks pada na 71. U prvom tromesečju ove godine on je iznosio 66 prema 75 u istom periodu 1938 godine. Sadanji indeks kupovne snage zemljoradničkih proizvoda veći je samo za 12% od najnižeg indeksa u 1932 godini. -

Odnos između cena agrarnih i industrijskih proizvoda ponova se osetno promenio na štetu kupovne snage prvih što znači relativno opadanje prihoda zemljoradnika. U prvom tromesečju ove prema istom periodu 1938 godine indeks cena na veliko agrarnih i industrijskih proizvoda u pojedinim zemljama izgledali su ovako:

1939 1939

1938 1938 Godina baze Agrarnih Industrijskih Nemačka 1913 105,3 107,7 125,9 125,6 Engleska '1930 108,0 91,2 113,5 108,4