Народно благостање

29, јули 1939.

ga daju svojim članovima besplatno. Ali strogo uzeVši, oni pomažu za slučaj bolesti, i preopteretili bi svoje finansije davanjem lekova preventivno. U svakom slučaju to je pasivna odbrana. Mora se preći na aktivnu, asaniranie čitave okoline kanalizacijom reka i isušivanjem močvara i lečenjem obolelih da se bolest ne bi prenosila. Takva akcija spada u nadležnost države i opštine, Neka lekari na pretstojećoi skupštini nađu načina da pokrenu nadležne u borbu protiv malarije, a neka nas poštede praznih saveta.

Полугодишњи извештај КезсћаKredit СезеПасћан-а доноси интересантан приказ развоја немачке привреде за 6 месеци 1939. Главне карактеристи55 ; ке тог развоја јесу: снажан пораст индустријске производње и у вези с тиме убацивање у процес продукције и последњих резерви радне снаге, знатан дефицит у пољопривреди и опадање извоза.

Удео Немачке у светској индустријској производњи износио је 1932 8,39. Од тога он се постепено диже и крајем 1988 је достигао 13,3%/0, а с окупацијом Чешке и Моравске 15%е, Сада је Немачка друга индустријска држава на свету и производи за /з више него Велика Британија. Даљи пораст продукције могућан је само повећањем продуктивности радне снаге и рационализацијом, пошто су радне резерве исцрпљене. Сада је запослено 21,640.000 лица. У току 1938 број запослених се повећао за 600.000. У првом тромесечју о. г. индустријска производња је порасла за 10,19. према истом периоду 1938. Узрок том порасту јесу, у највећој мери, државне поруџбине средстава за продукцију, али се и производња потрошних добара повећала скоро за 1096. Индустрија челика и гвожђа и даље води. Про-

Коњунктура немачке привреде у првој половини 1989 год.

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 473

шлогодишња рекордна производња од 23 мил. т. челика изгледа да ће ове године бити надмашена. Само у првом тромесечју износила је 6,26 мил. за 714.000 т. више него у истом периоду 1938. Томе још треба додати производњу челика у Чешкој и Моравској, која просечно износи годашње око 1,6 мил. т.

Напори за појачањем продукције бензина чине се и даље да би Рајх постао независан од увоза. Домаћа производња нафте порасла је 44.105 т. колико је износио месечни просек до краја априла 1938 на 57.980 т. до краја априла 1939. Синтетичког бензина произведено је лане преко 1,7 мил. т. Ове године биће више, пошто се гради више нових фабрика. Али поред свих тих напора Немачка још увек мора да увози знатне количине нафте. До краја априла 1939 увезла је 997.000 т. за /з више него лане,

Пољопривреда лане није дала оне резултате који су се очекивали. 1938 подбацила је према плану за 45 млд. Мк., а за ову годину предвиђа се још веће подбацивање. Због градње аутострада, фабрика, аеродрома и других војних објеката пољопривредна површина се стално смањује. 1937/38 тај мањак износи око 250.000 ха. Окупацијом Чешке и Моравске она се повећала за 3,3 мил. ха. Тиме је створена могућност побољшања подмирења унутрашње потребе без увоза.

Потреба Рајха за увозом сировина као што су памук, вуна, железна руда и други метали стално расте, Због тога он чини све веће напоре да повећа извоз ради финансирања увоза. Међутим извоз опада, нарочито у западне индустријске земље Европе, Сједињене Америчке Државе и Јужну Америку. Једино је порастао извоз у земље Југоисточне Европе. Трговински биланс био је пасиван у првом тромесечју о. г. за 113 мил. Мк према 146 мил. 1938.

титана

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

—_ Талијанска влада решила је да у току 10 година 500.000 xa великих поседа на Сицилији испарцелише и претвори у мала газдинства. На острву треба да се изгради 20.000. кућа, многи путеви и да се мелиоризирају велики комплекси земљишта. За мелиоризацију држава је одредила кредит од 600 мил. лира који ће се давати као помоћ оним сопственицима који је до одређеног рока изврше на свом земљишту. На градњу путева утрошиће се 400 мил. лира. Укупно за градњу кућа, путева, и мелиоризацију земљишта предвиђено је за 4 године 2 милијарде лира.

— Бугарска Пољопривредна и задружна банка поручила је ове године 463 машине за чишћење семена, 1754 тријера, 53.000 плугова за орање, 10.000 за огртање, 20.000 дрљача, 503 специјалне машине за сејање и других справа. Укупна вредност свих поруџбина, које су расподељене на више држава, износи 300 мил. лева.

— Prošle godine Centralna zadruga »Pharos« u Splitu znatno je napredovala usled povećanja broja članova i prometa. Oko 3/4 naše proizvodnje ruzmarinovog ulja (6.500 kg) uspela je da proda u inostranstvu. Zadrugama članicama davala ie beskamatne preduimove od 30 din. po kg predanog ulja. Nakon rasprodaje zadruge su dobile još po 25 din. po kg. Osim ruzmarinovog uspela je da proda i znatne količine kaduljinog i nešto lovorovog i lavandinog ulja.

— Наше Министарство пољопривреде решило је да купи у Енглеској 60 комада свиња за приплод јоркширске и бергширске пасмине ради побољшања квалитета свиња намењених за извоз у Енглеску.

— У Лудбрегу, срез копривнички, оболело је од слинавке и шапа 40 комада говеда. Због тога се неће одржавати сточни сајмови неизвесно време,

— Трговинско-индустриска комора у Сплиту у претставци упућеној Банској управи тражи: да приморски градови снизе дажбине на свежу и конзервирану рибу; да велики градови (Загреб, Београд и други) који су главни потрошачи рибе помажу потрошњу домаће место стране; да се у Комижи изгради слободно царинско складиште и тако појача конкурентска способност наших произвођача конзерви на страном тржишту; да се олакша извоз свеже рибе у Италију и да се приликом склапања трговинских уговора тражи повећање контингената за извоз наше рибе.

ИНДУСТРИЈА

— Dnevna štampa piše da su Aleksinački rudnici pokrenuli akciju da se kod nas počne sa preradom bituminoznog škriljca u tečno gorivo, parafin itd. i da je Monopolska uprava otvorila kredit od 1 mil. din. za ispitivanje tehničke mogućnosti ostvarenja OVOF pitania.

— Generalna direkcija državnih železnica poručila je kod Brodske fabrike vagona 13 vagona za međunarodni saobraćaj. 6 vagona je fabrika već isporučila, a 7 će predati u septembru o. g.

— Naša rudarspa proizvodnja u junu o. g. bila je veća od laniske. Zabeležen je porast kod uglja za 10,6% па 465.000 t, železne rude od 42.000 na 64.000 t, bakrene od 60.000 na 85.000 t i olovno-cinkane od 66.000 na 75.000 t, a pad kod boksita na 29.000 Е (42.000) 1 ћготоуе гиде па 4400 (4800). Ostale rude ne pokazuju značajnilih promena prema 1988.