Народно благостање
5. август 1939,
bardni zajmovi dati državnim novčanim ustanovama, koje гаspolažu sa najviše materijala za lombard. Devize koje mne ulaze u podlogu smanjile su se za 1.7 mil. na 502.8 mil. din. Zlato u kasama se povećalo za 472.564 na 1.911.1 mil. din., a: zlato na strani ostalo je nepromenjeno 10.8 mil. din. Ukupna podloga sa 28.5% prima iznosila ie 2.469.6 mil. din. prema 2.469 mil. Devize koje ne ulaze u podlogu povećale su se za 1.7 mil. na 502.8 mil. din. Neobičan je porast razne aktive za 91.3 mil. na 2.3927.5 mil. din. Mi smo već u prošlom broju
Стање Народне банке (у мил. дин.)
31-ХИ | 25-УП 1938 1939
81-VII 1939
31-XII 1936
831-XII
AKTMBA 1937
Подлога злато у касама 1.588,3)1.706,2/1.898,8)1.910,61.911,1 злато на страни — — | 37,7 15) 10,81 108) 1078
Укупно — |1.626,0)1.713,7|1.909,6|1.921,4!1.921,9 Девизе које не улазе у
подлогу — — — — = 5523! 453,2 643,5) 504,6! 502,8 Кован новац:
у никлу и сребру — — | 3849) 360,0) 330,0 222,3 206,6 Зајмови:
на менице — — — — |1,458,6)1.400,5|1,707,7 |1.732,6)1.728,7 на хартије од вредн. = | 2588 2630) 63,6 41,5 131,2
Укупно — |1.717,4)1.662,5/1.771,31.774,11.859,9
Хартије од вредности — | 116,8) 198,1 258,6) 263,9) 263,9 Ранији аванси држави — |1,647,81.638,2/1,627,81.630,11,630,1 Привремени аванси Глав.
Држ. Благајни — — — | 600,0 600,0] 600,0) 600,01 600,0| Вредности рез. фонда — | 137,6) 165,8] 2235) 242,7| 242,7 Вредности ост, фондова| 29,3 29,5) 337) 38,5) 38,5 Непокрет., завод за из- || |
раду новч, и намештај | 155,1 160,4 1851) 192,7, 193,7
Разна актива 819,6)2.037,2)2.147,5|2.306,2/2.327,5
ПАСИВА Канитал — — — — — 180,0) 180,0/ 180,0) 180,0/ 180,0 Резервни фонд — — —A|| 1585) 200,0| 286,7, 243,2, 243,4 Остали фондови — —| 29,9) 341 37,5) 391) 39,2
Новчанице у оптицају — |5,408,5/5,358,7 6,920,7 |7.054,57.354,3 Обавезе по виђењу:
потраживање _ Државе | 594 17,8 38,1 60,8: 22,5 жиро-рачзуни — — — | 651,2/1.438,0)1.080,0)1.064,9] 920,3 разни рачуни — — — |_918,6|1.047,7 9801 762,7) 769,0
Укупно — |1,629,22.499,7)2.098,2/1.888,41.711,8 Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0 30,0 30,0) 30,0 Разна пасива — — — | 2845) 363,3! 232,7) 261,3! 228,9
Оптицај и обав. по виђ.
Укупна подлога: + 28.509, прим. — — |2,089,5|2.202,1|2,453,92.469,0|2.469,6 зл. у кас, 28,59) прим. |2,041,0)2.102,52,440,0|2.455,1/2.455,7 укупно покриће — — |29689/,|2654%/ 2722%/,/2760% | 27,24 покриће у злату — — |2729%/|26449/ |27069/ 2745% | 27,08
7.087,8)8.291,3/9.014,0|8.942,819.066,1
podvukli nenormalnu pojavu jakog porasta razne aktive. Uzroci 105 nisu iasni. Svakako, da u vezi sa perfektuisanim zajmom od 600 mil. fr. sa bankom Seligman u Parizu možemo očekivati promene u staniu Narodne banke. Ali nimalo nije izvesno da li su promene u dvema poslednjim nedeljama posledica te transakcije. I razna pasiva se smanjila u jačoj meri, za 32.3 mil. din. na 229 mil., čiji uzroci takođe nisu jasni. Zbir opticaia i obaveza po viđenju povećao se za 98 mil. na 9.066 mil. din. Kvota pokrića se usled toga smanjila na 27.08%.
Београдска берза
Извештајна недеља од 27-У11—3- УПТ 1939
Ефектно тржиште Летња сезона је на врхунцу. И ако је техничка позиција већине папира одлична, осуство приватне тражње проузроковало је осетну с лабаву ситуацију на ефектном
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 493
тржишту. Притисак је дошао са стране 6%/о атрарних папира, који се нуде из разних извора. Из таблице обрта се јасно види, да је обрт у њима био највећи. Пошто је цела понуда купљена, то је обрт истоветан са понудом.
28 УП—3 УШ 21—27 VII у хиљадама динара 21/;0/6 Ратна штета 592 410 91/20/ Ратна штета, термин — 93 до Аграрци 1921 19 186 4%9/ Аграрци 1934 89 79, Инвестициони 588 277 56% Беглуци 723 564 69, Далматинци 641 1.052 6%/, Шумски аграр 800 1.077
7, Стабилизациони 338 = 79, Блер 128 42 795 Селигман — 266 Народна банка — 119 Паб : 6 68 Укупно 3.924 4.154
Из таблице се види и то да је обрт у тим папирима био мали, много мањи него у другим, нормалним недељама. То показује да сезона утиче и на понуду, и ако не у тако јакој мери као на тражњу. То из простог разлога што капиталисти који купују већ се дуже време налазе У бањама, док они који сада продају, нуде да би могли да оду у бање. Да понуда долази од слабијих руку види се и по томе да се омиљени папир рентијера и јачих капиталиста, Ратна штета, ради само у врло малим износима. Истина, имамо један други, већ потпуно класирани папир, који је рађен у овој недељи необично често. То је 7%6 инвестициони. Већ недељама траје јача понуда тог папира, пошто једна рука јако продаје свој сток из разлога, који није у вези с бонитетом тог папира. 7/• стабилизациони зајам рађен је ове недеље. То је такође доста ретка ствар, пошто се и тај папир налази у сигурним рукама. Имамо још једну интересантну појаву, наиме, да није било терминских послова. То не значи да су се бесисти повукли. Они виде да је ситуација постала лабавија, па мисле да нису потребне операције у терминима, да би се поколебало тржиште. Најважнији разлог ће бити ипак тај, што се спекулативне операције данас дају само врло тешко извести, пошто се највећи део партнера налази ван Београда. С времена на време показује се да наше тржиште ефеката још није у равнотежи. ОСметње долазе увек са једне стране, наиме, оних папира који се још налазе у емисији, Потребна је стална приправност наше интервенционе установе, Државне хипотекарне банке, да би се спречиле евентуалне штетне последице тог стања. ИУ току ове недеље она је преузела скоро сву понуду. Само за Ратну штету постојао је и приватни интерес, а само у мањој мери за 6/о шумски аграр.
Захваљујући интервенцији курсеви су били стабилнији, као што се види из доње таблице.
297 УП 28- УП 31-VIII 1- VIII 2-VII 3УШ
90] Ратна штета —= 468 == .467 467 466.50 40ју Рат. шт, термин —-== === | === === === === 49/; Аграрци 1921 —= —.= _ 63.75 —— —.=—= 40 Атрарци 1934 —= == === 5975 —= 59.50 69/5 Беглуци 87.50 87.95 87.40 87.35 87.25 87.25 60/о Беглуци, термин === === | —.— =. | O ) 6%/, Далматинци 84.25 84 84. 84 84 84
6%о Далмат. термин —=— == == == ——И—__ = 79 Инвестициони 100.75 101 101.25 101.25 101.25 101.25
100.85. === —=
79 Стабилизациони 7%о Селипман