Народно благостање

Страла 494 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 31 79/о Блер. - - —— ===. 4. 4 | —= —=- је рађен 17 мил. према 126 мил, Лондон 85 мил. према 89/о Блер МАН РА НИ и 15 мил. и у необично малој мери грчки бонови 25.000 према 6% Шумски аграр 82.25. 82.25 83.75. 82. 50 82 82.50 926.000 дин. итд,

Паб, ситни А тен О патент и тета 211 Сре Курсеви девиза у Цириху били су следећи: | Паб, средњи МР TI ~ 31-XII-36 31-XII-37 31-XI1-38 97-VI 3-УШ Паб,. крупни о | —— : 49) Рента 1895 М 10. ( - 08 8 (А Берлин —= | == 177.60 177.80 177.85 Do ВАН на О а о НЕ 06 20.324 14.687 11.6220 1175 11744 Дувански лоз (1 188 РС Лондон 2737 2162 206 2075 2075 _6%о аграрни папири и 7%/% инвестициони зајам pabeBwH | MCTeDNAM 298.30 240.60 240.84 286.90 285.10 су сваки дан. Њихов курс био је скоро потпуно стабилан. | РУЈОРК 34514 43250 443— 448%5 4499/ Разлике у току недеље нису биле веће од 50 пара. Ни код БРИСЕЛ та О ; Београд 10— 10— 10— 10.— 10.— 10.—

6%, шумског аграра то није би ослучај, и ако по таблици изгледа друкчије. То долази отуда што је курс по номинали комада различит. Курсна листа, пак, показује само један курс. Ако су случајно рађени само крупни комади курс је већи, а у обратном случају мањи. Најчешће, међутим, курс претставља мешане комаде. Ратна штета је закључила извештајну недељу са 466.50 дин. тако да је пад био код ње највећи. Али то само тако изгледа површном оку. Код Ратне штете интервенција је била најмања. Њен курс показује: приближно стварно расположење тр"жишта, МИ ако. је оно слабије него што је било, ипак се "види да је већ, после сразмерно врло малог пада, приватна рука почела да се интересује за робу. То је уједно и најбољи знак, да је садашња лабава ситуација последица сезоне и да је, према томе, прелазне природе.

_Обрачунски курс долара са примом био је: 28-УП:: 44,0925: 31-УП: 44.1050; 1-УШ: 44.1175; 2-УШ: 44.1175 и 3-МТЕ 44.1175.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Најновије мере министра финансија, о којима смо на другом месту писали у прошлом и у овом броју, још нису показале своје дејство на наше девизно тржиште. То се у тако кратком року уосталом, није требало ни очекивати. Народна банка покрива и даље тражњу у клириншким маркама и слободним девизама. За клириншке марке интересовање није велико. У слободним девизама Народна банка даје 1090 тражње. У грчким боновима посао је био минималан. Разлика између понуде и тражње била је велика. Понуда није ишла испод 32, док интересенти нису хтели да плате више од 31.50. Имаоци су били врло тврди пошто мисле да је тражња хитније природе и да ће морати да да тражену цену. У исплати Софији послови су били слаби. Клириншки чекови могли су се купити за 84. На слободном тржишту чвршћи су били француски франак и долар. Швајцарски и белгијски франак били су стабилни. Холандска форинта је попустила. Курсеви су били следећи: Слободно тржиште:

Стаб.

; 28-УП + 28,59 31-УП 1УШ 2%УШ 3-УШ Џондон 258 207.50 258 958 258 258 Париз 145,97 117.40 146 145,9 145,98 146

Њујорк 5.487.68 4.409.25 5.489,23 5.489,77 5.490,12 5.490,79 Женева 1.243,37 1.000 1.248,37 1.243,14 1.243,22 1.248,37 Амстердам 2.934,35 2.360. 2.930,62 2.925,72 2.030,26 2.929,37 Брисел 936,25 753 936,25 936,08 „936,14 936,25 Приватни клиринг:; el Берлин 1.430 1.778,70 1.440 1.430 1.480. 1:430 Мадрид = ни = | S—. Брчки бон“ o 932,50 —— | —— · == Праг ___ 151,25 — |. Софија 82 —.— —.— 84 —.— Клиринг: Милано 228,30 233 228,30 228,30 22830 228,30 Варшава 830. | 835. _ 550. . 250 8930 830

Већина курсева је била потпуно стабилна. Холандска форинта је била слабија а долар незнатно чвршћи. На тржишту злата у Лондону цена је јаче скочила него што се поправио долар. Тиме је теоретски омогућен рентабилан увоз злата из С. А. Д. до чега, по свој прилици ипак неће дођи,

(по унци) (по кг.)

шилинг пенса – Дан.

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.567

1937 140 11 54.312

1938 149 · 7 54.652 24-УНП-1939 148 5 61.589 31-УП-1939 148 672 61.606

Robno tržište

Cene na svetskom tržištu pšenice bile su i dalie na niskom nivou. Nešto su se ipak oporavile, na osnovu nekih vesti, koje su se uporno održavale. Tako se tvrdilo, da će Engleska kupiti u Kanadi 1,4 mil. t. žita za stvaranje zaliha u Kanadi, jer su već iscrpljene mogućnosti lagerovanja na engleskom ostrvu. Ponuda iz Argentine postala je znatno manija. Osim toga su javljene štete iz Kanade zbog kojih se procena žetve smanjila na 10,9 mil. tona (dosada 19,2 mil.). Ali i ako bi te vesti bile istinite kanadska žetva bi ipak bila veća od prosečne. Znatno manji ovogodišnji prinos žetve u S.A.D. ne može niukoliko da smanji ponudu, pošto su iz ranijih godina ostali veliki lageri. I terminski kursevi su bili sredinom ove nedelje viši, nego prethodne.

IX Х XI XII 1 У Liverpul šil. mtc. — 874 — 8/5 — 9/2 Roterdam hfl. mtc. 3.282 — 3.45 — 3.65 3.772 В. Ајгез рег. 7 1 7, 7 7 7 Vinipeg. centi bušel — 52/5 54љЉ — — 574 Čikago, centi bušel — — Gi» „GGM ___ GA

Na domaćem tržištu ponuda ie vrlo velika. Prizad ie jedini kupac na tržištu i preuzima svaku ponuđenu količinu, koja odgovara propisanim uslovima. Ta velika ponuda može se objasniti time, što su zalihe iz prošle godine bile velike, tako da proizvođači novu pšenicu, koja ie skuplia odmah dovoze na tržište. Lokalna trgovina posreduie između DroizVoOđača i trgovaca pri čemu se obrazovala marža od 6—10 din. prema kvalitetu robe. U nekim slučajevima trgovci zarađuju i po 20 din. na 100 kg. Najveće ponude dolaze iz severnih krajeva naše zemlje, a naročito iz onih, gde je žetva premašila prošlogodišnju, kao što je na pr. Sombor i okolina. I na području predratne Srbije žetva ie bila odlična. Ona je bila kasnija nego u Vojvodini, tako da ponuda još nije tako velika.

Intervencione cene Prizada su nepromenjene:za šlepovsku robu 155—165, a za vagonsku 149—159 prema DION Ul

Обрт је износио 27,4 мил. према 29 мил. дин. Берлин јепсћ 1: уогаппзкој гејас и.