Народно благостање

Страна 500

nekoliko vremena držao u Beogradu jedno predavanje). Troškovi berlinskog: konjunkturnog instituta. se podmiruju prilozima raznih javnih i privatnih privrednih ustanova i prodajom publikacija. U svojim istraživanjima institut primenjuje svoje posebne metode koje se nekoliko razlikuju od američkih. Podaci o desetogodišnjem radu berlinskog konjunkturnog instituta su navedeni u knjizi »Beitrige zur Konjunkturlehre« (Hamburg, 1936).

U Beču je bio 1926 god. osnovan »Austrijski konjunkturni institut« čiji je prvi šef bio sadašnji profesor Londonske ekonomske visoke škole F. A. von Hayek, autor mnogobrojnih radova o monetarnoj teoriji konjunktura. Posle njega je vodio institut prol. O. Morgenstern, sadašnji profesor Princeton University u SAD. Sada je ovaj institut sjedinjen sa Berlinskim konjunkturnim institutom.

U Italiji proučava privredni život i konjunkturna kretanja »Comitato degli indici del movimento economico d'ltalia« koji je bio osnovan 1926 god. i stoji u vezi sa Statističkim institutom Rimskog univerziteta. Vodi ga prof. C. Gini. Ovaj odbor je zajedno sa pomenutim statističkim institutom objavio više specijalnih rasprava i memoara.

Što se tiče Sovjetske Rusije, ona je dosta rano osnovala u Moskvi konjunkturni institut. Ali za ovaj institut je karakteristična njegova potpuna politička zavisnost od sovjetske vlade, zbog toga i zavisnost od svagdašnjeg pravca vladine privredne politike i izostanak ma kakve slobode naučnog istraživanja. To se vidi iz toga da je bio uhapšten njegov prvi vođa prof. N. D. Kondratjev, poznati istraživač takozvanih »dugih« privrednih talasa. Ista je bila sudbina i više drugih saradnika instituta.

To su prve države koje su osnovale posebne institute i druge ustanove za ekonomska izučavanja i istraživanje konjunkturnih kretanja. Njima su kasnije sledile ostale. |

Između manjih država, koje su sa malim zakašnjenjem osnovale institute ili slične ustanove za proučavanje privrede uopšte ili specijalno za proučavanje konjunkturnih kretanja, treba pomenuti ove zemlje:

U Belgiji je bio 1928 god. osnovan u Luvehu »L'institut des sciences ćconomiques« koji je priključen Školi političkih i društvenih nauka kod Luvenskog univerziteta. Vodi ga profesor škole L. H. Dupriez.

U Holandiji proučava konjunkturna kretanja »Biro konjunkture i matematičke statistike« koje sačinjava odeljenje središnjeg statističkog ureda. Biro ima u svojem sastavu stručnjake ekonomiste i matematičare koji su većinom profesori univerziteta. Budžet ovog biroa iznosi godišnje 27.000 forinti, tj. oko 800.000 dinara.

Mađarska ima od 1928 god. u Budimpešti specijalni konjunkturni institut. Troškove oko njegovog izdržavanja nosi niz velikih industriskih i trgovačkih preduzeća i banaka. Godišnji budžet iznosi oko 100.000 penga, tj. oko 1 mil. dinara. Vodi ga prof. St. Varga.

Iste 1928 god. bio je u Varšavi osnovan poljski državni »Instytut Padania (istraživanja) konjunktur gospodarczych i cen«. Ovaj institut, isto tako kao što je to sada zamišljeno u Jugoslaviji, priključen je Ministarstvu industrije i trgovine. Njegov direktor je prol. E. Lipinski. Rad ove ustanove je podeljen u 3 sekcije: konjunkturnu sekciju, sekciju za proučavanje cena i sekciju za izučavanje bilansa plaćanja. Jednom uredbom su Sva preduzeća i privredne ustanove obavezne da šalju institutu sve od njega zahtevane statističke podat-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 32

Ке. Institut objavljuje svakog meseca »Przeglad miesieczny i tablice statystyczne« na poljskom i engleskom jeziku, a svakih tri meseca izdaje publikaciju »Koniunktura gospodarcza«. Osim toga izišlo je više rasprava O specijalnim pitanjima. Institut ima sarad-. nike koji dobro poznaju moderne matematičke statistitičke metode: J. Wisniewski, M. Kalecki i dr. M. Kalecki je pisac niza matematičkih radova o teoriji konjunkturnih talasa i baš sada je izišla njegova knjiga »Essays in the theoriy of economic fluctuations« (London, 1939). Godišnji budžet Varšavskog instituta iznosi oko 240.000 poljskih zlota, ti. oko 2 mil. dinara.

Švedska je počela proučavati konjunkturna kretanja još 1922 god., ali je pravi konjunkturni institut Dio osnovan u Stokholmu tek 1937 god. u okviru Ministarstva finansija. Za početak njegovih radova stavljeno je bilo u budžet te godine 50.000 švedskih kruna, tj. preko 650.000 dinara. Na čelu instituta stoji jedan odbor u koji ulaze pretstavnici raznih državnih organa, privrednih organizacija i nauke.

U Švajcarskoj je bila 1932 god. osnovana u Bernu kod federalnog ministarstva privrede »La commission pour Pobservation de la conjoncture«. Ova komisija se sastoji iz zastupnika federalnih organa, univerzitetskih profesora i po jednog člana od poslodavaca, službenika i poljoprivrednika. Rezultati rada komisije se objavljuju svaki mesec u reviji »La vie ćconomique«.

I mala Bugarska ima svoj lepo organizovan konjunkturni institut. Ovaj institut zove se »Statistički institut za stopanski proučavanija«. Prikliučen je Sofijskom univerzitetu. Osnovan je bio 1935 god. uz pomoć Narodne banke, Bugarske poljoprivredne i zadružne banke i Rokfelerove fondacije. Na čelu ovog instituta stoji kuratorij u koji ulaze direktor instituta i više drugih profesora univerziteta, direktor državne statistike i zastupnici pomenutih banaka. Direktor instituta je prof. O. N. Anderson, poznati stručnjak za matematičku statistiku, učenik pokojnog teoretičara Коrelacije profesora A. A. Čuprova. Godišnji budžet instituta iznosio je 1937 god. 1 mil. leva, tj. oko 650.000 dinara. Institut ima jednu knjižnicu i izdaje svoje » Trudove« u kojima se objavljuju istraživanja njegovih naučnih saradnika. Osim toga svaki mesec izlazi u publikaciji: Mesečni izvestia na glavnata direkcija na statistikata« (Bulletin mensuel de la Direction gćnćral de la statistique) kratak pregled konjunkture sa statističkim podacima o kretanju bugarske privrede. Ovaj pregled sastavljaju saradnici instituta zajedno sa konjunkturnom službom kod generalne direkcije statistike.

Najzad i kod Društva naroda koje se sve više pretvara samo u jednu centrahu statističku ustanovu sa izvrsnom knjižnicom, bogatom zbirkom statističkih materijala, velikim dotacijama i kadrom naučnih strtiičnjaka, postoji jedno specijalno odeljenje za ekonomska izučavanja. To je »Le service des ćtudes ćconomiques« koji izdaje »Bulletin mensuel de statistique«, »Annuaite statistique« i niz drugih svakogodišnjih ekonomskih publikacija: »La production mondial et les prix«, »Apercu gećnćral du commerce mondial«, »Les statistique du commerce international«, »Balances des paiements«, »Monnaies et Banques«, »Finanses publiques«, »Revue de la situation ćconomique mondiale« i dr. Između specijalnih publikacija Društva naroda koje se tiču privrednih konjunktura treba osobito istaknuti delo sadašnjega profesora Harvardskog univerziteta G. von Haberler-a »Prosperitć et dćpression. Etude thćorique