Народно благостање

12. август 1939

des cycles ćconomiques« (Genčve, 1937). Ova Vrlo interesantina knjiga sadrži kritički pregled starijih i novih teorija o konjunkturnim kretanjima. Godišnji budžet opisanog odeljenja Društva naroda iznosi 750.000 švajc. franaka, t|. oko 9 mil. dinara.

Takva je kratka opšta slika raznih instituta i drugih ustanova koji se u raznim zemljama bave proučava– njem privrednog života i njegovih konjunkturnih oscilacija. To je jedna impozantna mreža većih i manjih tako reći meteoroloških stanica koje beleže i proučavaju stanje i promene privrednog vremena.

Ako posle ovog međunarodnog pregleda pogledamo Jugoslaviju, onda moramo priznati, da ona još nije učinila sve što bi morala i mogla učiniti za sistematsko naučno organizovano proučavanje svoje privrede.

Jedini zavod koji je bio i još do sada ostaje pionir na ovom polju, to je Narodna banka koja je 1929 god. osnovala »Odeljenje za ekonomska izučavanja«. Ovo odeljenje prikuplja i objavljuje statističke podatke o svim granama jugoslovenske narodne privrede. Vodio са je sa početka proi. A. Jovanović, a sada ga vodi Dr. Vuksanović. Odeljenje je odmah po svojem Oosnivanju počelo izdavati na francuskom i engleskom jeziku svoj » Bulletin trimestriel« i isti bilten na srpskom jeziku (»Narodna privreda u . . . tromesečju . . . godine«) kao izveštaj guvernera Narodne banke podnet upravnom odboru na osnovu čl 33 bančinih · statuta. Bilteni sadrže kratak pregled privrede, statističke tablice i više grafičkih slika. Kasnije je odeljenje počelo izdavati još svakog meseca na srpskom i francuskom jeziku veliku tablicu sa statističkim podacima i grafičkim slikama razvoja narodne privrede u Jugoslaviji (»тасез де Раснуне есопопшаце еп Yougoslavie«). U poslednje vreme su bilteni· Odeljenja mnogo bolji, što svedoči o napretku u njegovom radu.

Pogrešno bi bilo potcenjivati značaj rada Odeјепја osnovanog kod Narodne banke i važnost njegovih publikacija za informisanje zainteresovanih krugova

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 501

u zemlji, a osobito u inostranstvu. Ali priznavajući velike zasluge Narodne banke i njenog »Odeljenja za ekonomska izučavanja« u ovoj vrlo važnoj stvari, ipak moramo primetiti ovo. lako je vrlo ozbiljan, rad ovog Odeljenja ne stoji još na nivou sadašnjeg izučavanja privrednih pojava. Zato bi morao ovaj rad biti popunjen: 1) prikupljanjem novih statističkih podataka, za Što bi bila potrebna i opšta reorganizacija privredne statistike u zemlji i saradnja sa raznim drugim privrednim ustanovama, 2) naučnim obrađivanjem statističkih podataka pomoću modernih metoda i 3) specijalnim statističkim proučavanjima čitavog niza konkretnih pitanja koja su od velike važnosti za narodnu privredu Jugoslavije i njenu privrednu politiku. Samo na taj način može se dobiti potrebna osnova za pravilno određivanje glavnih pravaca privredne politike, za kontrolisanje rezultata privredno-političkih mera i za njihovo prilagođavanje razvojnim tendencijama privrede, njenim periodičnim kretanjima i promenama u spoljašnjim činiocima pod čijim uticajem funkcioniše jugoslovenska privreda.

Ovakvi su mnogobrojni, važni i teški zadaci pred kojima stoji ekonomsko proučavanje Jugoslavije. Ovi zadaci prevazilaze sile i mogućnosti osamljenih istraživanja. Zato ih mora preuzeti na sebe i može uspešno izvršiti samo jedna specijalna ustanova.

Dva načina su bila mogućna na koji bi se to dalo urediti: ojačanje sadašnjeg »Odeljenja za ekonomska izučavanja« kod Narodne banke sa proširenjem njegovog dosadašnjeg rada ili osnivanje nove specijalne ustanove za proučavanje privrede. |

Kao što se vidi, definitivno je izabran drugi od ovih dvaju načina, naime osnivanje specijalnog državnog »Instituta za proučavanje privrede«.

Zato u interesu sistematskog naučno organizovanog proučavanja jugoslovenske privrede i njenih konjunkturnih kretanja želimo da se novi Institut čim pre osnuje i počne funkcionisati.

Самоуправне финансије 19578

1 УТИЦАЈ КОЊУНКТУРЕ НА РАСХОДЕ

Развој целокупне наше привреде у току буџетске године 1937/38 је у знаку полета, а то се одразило и на финансијама самоуправа, чији су приходи порасли према оним 1936/37. Резултат тога је да се укупна сума расхода свих самоуправа повећала за 214,3 мил. дин., како се то види из следеће табеле:

Расходи Приходи 19836/37 1937/38. 1936/37 1937/38 Градске општине 1.355,28 1:34012 142807 1.385,79 Сеоске општине 630,48 605,92 642,62 624,50 Одбори за цесте 12,85 31,31 12,14 31,40 Бановине 645,46 881,03 698,65 942,44 Укупно 2.644,07 2.858,37 2.766,48 2.984,13

Расходи градских општина били су мањи за 15,16 мил., а сеоских за 24,56 мил., док су они одбора за путеве у Дравској бановини и бановина знатно порасли. Код сеоских општина узрок опадању расхода је преношење издржавања народних основ-

них школа на бановине, због чега су се смањили лични и материјални расходи на тим позицијама за 58,4 мил. дин. Сви остали су повећани. Смањиле су своје расходе општине у Дравској бановини за 10,9%, Савској за 6,6%, Дунавској за 1,5%, Моравској за 5,5% и Вардарској за 14,1%, а повећале оне у Врбаској за 8,4%, Дринској 7,3% и Зетској за 14%. Како видимо опали су у оним бановинама које имају највише школа и чији су издаци на просвету били релативно велики.

Карактеристично је за градске општине да су се материјални расходи 10 највећих градова смањили према 1936/37 а код осталих порасли. Смањење код првих није последица слабљења коњунктуре него вероватно сређивања њихових финансија судећи по позицијама код којих је забележено. Опали су: отплате обавеза из ранијих година за 20,1 мил., разни непредвиђени расходи за 14,8, они код фондова