Народно благостање

12: "август 1939,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 505

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Дајући упутства за састављање буџета за следећу бу_ џцетску годину Министар финансија упозорио је да је потребно провести крајњу штедњу, зато што коњунктурне прилике у земљи нису повољне, због чега и приходи показују тенденцију опадања. Та тенденција продужила се, тако да податци о државним приходима и расходима за јуни и период април-јуни Т. г. и април 1938 — јуни 1939 показују јако смањење прихода, због чега су и расходи морали да буду јако ограничени. Приходи за јуни били су предвиђени са 1,078 мил. а донели су 972 мил. тако да су расходи скресани са 1078 предвиђених на 942 мил. За прва три месеца ове буџетске године приходи су донели 2,817 мил. према 3,236 мил. колико је било предвиђено, а расходи 2,641 мил. према 3,236 предвиђених. На личне расходе отишло је 1,388,4 мил., 97,14% од предвиђених, тако да ограничење расхода готово у целини отпада. на материјалне, 1,253,2 мил. према 1,807,3 мил. предвиђених, или 69,34%. Неискоришћени кредити износе крајем јуна 595 мил. Приходи су дали за 419,6 мил, мање него што је било предвиђено. Резултати

прихода по групама изгледају овако: Предви- Оства-

Државни приходи и расходи у априлу-јуну

1938/39 + или —

i ђено рено Фф предв. Непосредни порези 739,6 596,6 576,9 — 19 Посредни порези 833 838 819,2 +=" 06 Монополи _ 557,7 532,1 509,3 — 4,4 Државна привреда 914,7 809,4 870,7 — 11,4 Од тога: железнице 659,6 596,9 552,4 = 13:6 поште 159,5 138,6 132,9 — 14,3 шуме 36,5 14,2 14,4 — 60,9 рудници 59,9 41,8 82,1 30,1

Као што се види код прихода подбацили су посредни порези, што указује на опадање куповне снаге код потрошача. А исто то значи и опадање прихода државних предузећа.

Уједно су објављени и податци за петнаест месеци рачунске године '1938/39. Ефективни расходи износе 11,77 милијарди, а осим тога подмирени су рачуни који нису били плаћени, а претстављају материјалне расходе, у износу од 1795 милиона, укупно 11,886,8 мил. На личне издатке био је предвиђен кредит од 5,504 мил. а од те суме је извршено 5,345,2 или 97,10%. На материјалне издатке предвиђен је кредит од 6,675 милиона, а извршено је 6,541,5 милиона или 98,1%. Остало је 293,1 мил. неискоришћених кредита. Приходи су били процењени у износу од 12,180 милиона, а остварено је 12,407,7 мил. или 101,87%, или за 227,7 мил. више. Извршени расходи, узимајући у обзир неплаћене обавезе, мањи су од остварених прихода у том периоду за 520,9 мил.

= Naša spolina trgovina u prvom Rezultati naše spoline trgo- polugodištu 1939 završila је vine u prvom polugođu 1939 5 povoljnijim bilansom nego 1938. Trgovinski bilans pasivan је i ove godine, ali je pasiva znatno manja nego lane i iznosi 114,1 mil. prema 258 mil. 1938. Karakteristika izvoza je opadanje po količini za 119/ na 1,6 mil. prema 1,8 mil. a porast po vrednosti za 1,1%/o na 2.419,8 mil. din. prema 2.387,6 mil. Izvoz u neklirinške zemlje se povećao za 25,8 mil. din. na 945,92 mil. ili 39,16% od celokupne vrednosti izvoza (1988:36,481%), dok ije onaj u klirinške ostao skoro bez promene i iznosio 1.468,6 mil. din, pre-

ma 1.468,2 mil. din. ili 63,57/%. Porast je zabeležen kod svih klirinških zemalia osim Nemačke, čije se učešće smanjilo za 195,1 mil. din. Kod neklirinških opao je izvoz jedino u Holandiju, a kod ostalih je porastao, naročito u Belgiiu (268,6 mil. prema 177 mil.). Treba istaknuti da se izvoz u neklirinške zemlje povećao pre nego što su donete mere u tom pravcu (ukidanje obavezne prodaje 25% izvoznih deviza po ZVaničnom kursu itd. o kojima smo već pisali), zbog toga može se očekivati da će om ı u drugom polugodištu rasti.

Strukturne promene izvoza su znatne. Lane smo izvezli minimalne količine pšenice, a ove godine 83.382 vagona u vrednosti od 60,4 mil. Opao je jako izvoz kukuruza i mlinskih proizvoda. Manjak samo na tim dvema pozicijama iznosi 350 mil. din. Nešto manje je opao izvoz goveda, konia, pasulja i mekinja. Duvana u prvom polugodištu 1939 nismo izvozili, dok smo lane izvezli 112 mil. Snažno je porastao izvoz drva i šumskih proizvoda (za 100 mil. din.), bakra (za 150 mil. din.) i svinja (za 100 mil.), nešto manje konoplje, lekovitog bilja, svežeg voća, pragova, uglia, ekstrakta za štavljenje koža, cementa itd.

Glavne uzroke ovih promena treba tražiti u razvoju svetskog tržišta. Pojačani tempo naoružania i stvaranje rezervi hrane i sirovina za slučai rata pojačali su tražnju tih artikala. Kako su zbog toga skočile cene i vrednost izvoza je porasla, iako je po količini opao.

Uvoz je opao po vrednosti za 4,6% od 2.645,6 mil. 1938 па 2527,9. Орао је kako iz klirinških tako i iz neklirinških zemalja. Iz prvih smo uvezli 1.807,1 mil. din. (71,48//•« od ukupne vrednosti (prema 1.838,8 mil. (69,5%), iz drugih 720,8 mil. (28,52%)) prema 806,9 mil. (30,50%). Trgovinski bilans sa prvim pasivan je za 338,5 mil. prema 370,6 mil. 1938, a sa drugim je aktivan za 224,4 mil. prema 112,5. mil. din. 1938.

Po zemljama uvoz se povećao iz Nemačke za 4,70% na 1.059 mil. ili 40,03% od celokupnog uvoza, zatim iz Italije za 44%, a opao iz Češko-Moravske za 53,2%.

Interesantno je da je porastao uvoz tekstilnih sirovina za 164 vagona na 2562 i automobila i kamiona na 3028 prema 9443 1938. Kako su se iz redova naše tekstilne industrije čule žalbe na nedovolino snabdevanje pamukom, to znači da je tražnja pamučnih proizvoda bila veća nego što su je mogle da podmire fabrike pri povećanom uvozu. Porast uvoza automobila i kamiona je posledica nagle motorizacije našeg saobraćaja. Najviše je opao uvoz sirovih koža, i to sa 590 na 96 vagona, zatim uljanih plodova i semena за 932 na 658 vagona, uglja sa 26.903 na 21.367 vagona, mašina, sprava i elektrotehničkih predmeta sa 419,4 mil. na 283,4. Te cifre treba da znače da se proces industrijalizacije ne razvila onakvim tempom kao lane. Stvarno potreba za mašinama ove godine nije ništa manja nego lane i opadanje uvoza je posledica teškoća oko nabavki, pošto su fabrike, naročito nemačke, preopterećene porudžbinama i primaju isporuku sa rokom dužim od 1 godine dana, Zbog toga je Industrijska komora u Beogradu tražila da se dozvoli uvoz starih mašina po istim carinskim stopama kao i novih, inače bi stare bile skuplje od novih zbog visoke carine.

После аншлуса Трст је очекивао катастрофу, јер је укинута специјална тарифа која је важила на аустриским железницама у промету који се обављао преко Трста. Ипак Трст је нешто добио, јер је у немачко-италијанском трговинском споразуму предвиђено да ће тарифе од аустриских станица у смеру Трста бити

Немачка слободна зона у Трсту