Народно благостање

_ Страна 500

sa 10% ниже од тарифе према немачким лукама. Али ефекат овог споразума умањен је другом одредбом да ће комбинована тарифа за железничко дунавски саобраћај између Аустрије и немачких лука бити једнака тарифи за промет преко Трста. Уговором су се биле обе државе обвезале да неће ни посредно ни непосредно утицати на измену утврђених железничких тарифа, нити предузимати конкурентске мере у области лучког, железничког и поморског промета. На тај начин ликвидирана је борба између Трста и северних немачких лука његовом капитулацијом. Некада, у оквиру аустриске царевине он је на основу знамените јадранске тарифе могао да се развија и да пркоси Хамбургу. После рата он је преживео тешке дане и поправио мало своју ситуацију захваљујући политичком утицају Италије на Аустрију, Али после аншлуса Немачка је својим плановима о повезивању северних лука рекама и каналима за ушће Дунава показала очиту намеру да Аустрију учини транзитним центром између Хамбурга и Браиле. Тим планом Трст је потпуно гурнут у страну. Па ипак, лука још увек живи од промета са Немачком. Од 3,3 мил. тона промета 1938 (1913 год. 3,44 мил. тона) отпада 709 на Немачку. Али се зато из основа изменила природа посла. Трст је постао само транзитна лука, а не и трговачка. Трговину су раније водиле трговачке куће које су биле најтешње повезане с бечким, и биле су у рукама Јевреја. После њиховог протеривања из Беча и Трста трговина је прешла у друге руке, тако да тршћански трговци у њој не учествују. По анализи промета 1938 само 40%о послова носили су извесну зараду за тршћанске трговце. Од транзитне трговине само 109 обављају тршћански трговци, Остали промет потиче отуд што држава настоји да се Трст развије као индустриско место.

По најновијем споразуму између Италије и Немачке капитулација Трста као трговачког поморског града била би потпуна. Немачка добија „слободну зону" у тршћанској луци и обавезује се да ће годишње направити промет од 55 мил. тона, а то око 409) промета из 1938 године. Гарантују се дакле само 47 немачког промета из 1988 године. Па ако се код тога мисли само на минимум, још увек је то врло мало за модерну луку као што је тршћанска, јер је у њу за последњих 20 година инвестирано 200 милиона лира. Оснивањем слободне зоне тршћански трговци били би потпуно искључени из трговине с Немачком.

Али с тим оснивањем појављују се и друге персцективе. Говори се о намери да преко слободне зоне Немачка направи од Трста своју јужну луку за саобраћај са истоком. Одмах после аншлуса хтеле су то да учине неке хамбуршке паробродарске линије _ (Шулдт-Ориент линија и Хамбург-Америка). Уколико би се остварио тај план саобраћајна линија Немачке ишла би од Хамбурга до Беча и ту би се цепала у два крака, према Трсту и Браили. За израђивање ове нове линије говори политички моменат, јер Дарданели могу сваког часа да буду затворени, а онда би и линија према Браили имала само европски а никако светски карактер, док Трст има упориште на снаге италијанске морнарице у Средоземном Мору и према томе друкчију перспективу за саобраћај. Али за Немачку то би била само једна згодна географска тачка, а из употребе луке у ове сврхе не би се никад могла да врати трговачка слава Трста. Шишо | рта ове године између Немачке и Румуније закључен је нови · трговински уговор који одступа од уобичајеног типа трговинског уговора и претставља основе једног великог плана за изграђивање далекосежних привредних веза између двеју земаља, за међусобно допуњавање њихове привредне структуре и уза-

Немачко-румунско привредно планирање ·

eee Sa o rar ar mr m=mı

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 32

јамно осдањање у даљем привредном развитку. Конкретизацију одредаба овога споразума, који је више оквирне природе, имали су да претстављају споразуми у области појединих привредних грана. Такав споразум закључен је ових дана о пољопривреди. Он не тангира само извоз румунских аграрних производа у Немачку, већ утврђује основе за развитак румунске пољопривредне производње у будућности с обзиром на потребе немачког тржишта У сировинама и предметима исхране. Новим споразумом Немачка даје Румунији веће контингенте у размери повећане производње, а Румунија пристаје да води рачуна о увозним потребама немачког тржишвта и да у томе правцу развија своју аграрну производњу. Према плану размене постављеном овим споразумом "Румунија ће приступити преоријентацији и повећавању своје аграрне производње. Преоријентација ће се вршити на рачун пшенице,

Споразумом су регулисани производња и размена на пет сектора. На првом месту су уљарице. Румунија треба да постане у Европи најважнија база за снабдевање сировинама немачке индустрије јестивог и техничког уља. Она ће ради тога у првом реду повећати производњу ланеног семена (које сада Немачка мора да увози из прекоморских земаља), затим сунцокрета, памучног семена и кикирики. Предвиђа се гајење нових уљарица, као што су сафлор и перила које претстављају сировину за производњу специјалних техничких уља. Исто тако планом је обухваћена и соја, за чије се повећање стара нарочито друштво као експозитура И. Г. Фарбениндустри. Уљана репица изузета је из овога плана пошто ову уљарицу Немачка производи у довољним количинама, -

Сточарство и сточарски производи претстављају сектор на коме треба да се изврше важне промене. Пре свега предвиђено је повећање бројног стања стоке (углаввом крупне, а од ситне оваца ради веће производње вуне) и повећање производње млечних производа, у првом реду бутера. Немачка је знатно повећала увозне конлингенте за стоку за клање и све остале сточарске производе. У повећавању производње стоке Немачка ће учествовати већим увозом приплодних грла, а производња млечних производа има да буде помогнута увозом машина, стварањем организација и помоћи у научним стручним снагама.

Од осталих аграрних производа предвиђају се већи контингенти односно повећавање производње поврћа, лековитог биља, зачина и варива. Најзад, Румунија је добила и велике контингенте за вино чија се производња у погледу врсти и квалитета има да прилагоди потребама немачког тржишта.

Питања осталих аграрних производа, кас што су воће, индустријско биље, сточна храна и житарице за сада су остала нерешена. Преговори за решење и ових питања водиће се вероватно с јесени,

Повећавање и преоријентација производње и повишење контингената не исцрпљује споразум. Он уједно одређује и цене, а уколико то није случај садржи опште клаузуле о начину утврђивања откупних цена, и предвиђа стварање потребних организација за сарадњу на унапређнвању производње и за уновчење. У погледу цена основни је принцип да се оне одређују без обзира на светски паритет, односно у висини која при датим условима гарантује рентабилну производњу што је битан услов за извођење плана о повећању и преоријентацији производње.

ШЖШирите Народно Благостеање