Народно благостање

12. август 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 507 _

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

_—_ Стање винограда у Далмацији и Херцеговини је релативно слабо. Велике кише за време цветања нанеле су знатне штете, исто тако пероноспора и друге штеточине. Сад већ дуже времена нема киша и због тога се стање још више погоршало.

— Банска управа Приморске бановине решила је да изгради већи број силоса за сточну храну. Радну снагу даће сељаци, а банска управа материјал. Ове године разделиће се појединим селима 150 вагона цемента.

— У Лици се појавила велика зараза слинавке и шапа код стоке, Сви сајмови су затворени.

— Akciia Gospodarske sloge za podizanje veterinarskih klinika i ambulanti u stočarskim krajevima u Hrvatskoj uspešno napreduje. Sredstva za gradnju daje banovina a seljaci radnu snagu i zemljište. Uskoro će biti gotova ambulanta u Lozaniku čija gradnja s unutrašnjim uređajem iznosi 250.000 din. Predviđena je gradnja ambulanti u Svetom Ivanu Žabnom, Ivanić-Kloštu, Zdenčini i još nekim selima.

— U Beograđu je održana osnivačka skupština Zemaljskog saveza poljoprivrednih komora. Prisustvovali su delegati svih komora osim onih Savske i Primorske banovine. Usvojena su pravila i izabrana uprava sa pretsednikom g. Milanom Badžakom. i

INDUSTRIJA

— Банска управа Дравске бановине објавила је податке о производњи електричне струје 1988 год. на њеној територији. Произведено је 306,4 мил. кв сати, према 247 мил. 1937. Од тога отпада само на Фалу 183 мил. Укупно је било 885 електричних централа и то 655 са воденим а остале са калоричним погоном. За осветлење станова, канцеларија и других просторија утрошено је 12,5 мил, кв сати; улица 3 мил. и у индустријске сврхе 243 мил кв сати.

— Индустријализација Румуније и у овој години наставља се живим темпом, што се да закључити по повећању увоза машина. У првом тромесечју о. г. увезено је 14.624 т. у вредности од 1,33 милијарди леја, за 37% више по количини а 43%0 по вредности него у истом периоду 1938. На првом месту стоје електричне машине и апарати (343,47 мил. леја), затим парне машине (232,49 мил. и машине алатљике (187,06 мил.). Главни лиферант била је као и до сада Немачка, затим Енглеска и САД.

— Америчка петролеумска индустрија, иако је ове године продала већу количину својих производа Hero лане (2085 мил. бурета према 196,1 мил. 1938), имала је мању добит због ниских цена. Осам највећих друштава имало је у првом полугодишту чисту добит од 15 мил. долара према 27 мил. 1938.

— U Francuskoj, u blizini Tuluza, pronađeni su izvori nafte koji izgleda da će biti vrlo bogati. Vlada je uredbom istraživanje i proizvodnju proglasila isključivim državnim pravom. Stvorena je »autonomna režija nafte« koja će upravljati proizvodnjom.

— Proizvodnia nafte u Egiptu stalno raste otkako su pronađeni bogati izvori kod mesta Ras-Garib. Prošle godine je iznosila 220.000 t prema 166.000 1937, a ove godine za 6 meseci 296.000 t,

— Jedan deo belgiiskih rudnika uglja zapao je u teškoće zbog visokih troškova proizvodnje. Društvo Levant et Fićnn obustavilo je rad u svojim rudnicima, pošto su propali poКиза да зе racionalizacijom. uspostavi rentabilitet. Povodom toga vlada je dala saopštenje da se radničke nadnice ne mogu obarati niti povisivati cena uglju, jer bi time drugi rudnici,

koji rade pod povoljnijim uslovima, postigli nesrazmernu dobit, a zbog povišenja cena bili bi potrošači oštečeni i porasli bi troškovi proizvodnje u ostalim privrednim granama. Vlada je odredila komisiju koja će ispitati mogućnost obnove proizvodnje u zatvorenim rudnicima.

— U Milanu je osnovano akcionarsko društvo »italviscosa«. Glavnica je 100 mil. lira. Ono će biti sindikat za prodaju veštačke svile, Govori se o skorom osnivanju kartela veštačke svile između nemačkih, talijanskih, engleskih i belgiiskih fabrika.

TRGOVINA

— AMepHuke извозне премије за памук задају египатској влади тешке бриге, пошто ће нужна последица тога бити губитак једног дела купаца. Осим тога све више се осећа конкуренција памука Сов. Русије. Због тога влада намерава да одреди извозне премије веће од америчких, што ће стајати државну благајну око 800.000 фунти стерлинга годишње. Осим тога вероватно да ће држава да откупи део памука у циљу стварања резерви.

— Potrošnja drvne vune u Sjedinjenim Američkim Državama u prvom polugodištu 1939 bila ie za G60—70% yeća od one 1988. Za 5 meseci 1939 uvezeno je 7,1 mil. kg prema 2,7 mil. 1938. S time u vezi pojačao se uvoz iz Hngleske i Francuske a i domaća proizvodnja. Firma Ametican Viscose Corp. pustiće u pogon septembra o. g. fabriku sa Kkapacitetom od 9,2 mil. kg. I druge firme kao Pont, Celanese Corp. i još neke nameravaju da izgrade fabrike drvne vune.

— Na zasedanju Jugoslovensko-italinskog stalnog privrednog odbora u Rimu rešeno je da se povise kontingenti za izvoz jugoslovenske robe na 400 mil. lira ili 912 mil, din., za 53,84%/ više od dosadašnjeg. Povećani su kontingenti za izVOZ drva za 50% na 152 mil., pšenice i kukuruza na 90 mil., stoke i stočnih proizvoda na 85 mil. itd.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Наша Народна банка је известила извознике и овлашћене заводе да ће се у будуће лан моћи извозити само уз претходно одобрење њене девизне дирекције.

'SOCIALNA POLITIKA

— U Sarajevu je održan kongres penzionih zavoda. Pored ostaljh aktuelnih pitanja diskutovano je i O pitanju Dpobolišanja prava osiguranika. Svi zavodi su se složili: u tome da bi trebalo skratiti rok za sticanje prava na penziju sa 40 na 35 godina. Istaknuta je potreba plasiranja jednog dela imovine u gradnju kuća za stanovanje osiguranika.

NOVČARSTVO

— Збир улога код Поштанске штедионице износио је крајем јула 2.807,6 мил. дин. према 2,870 мил. и 2.826 на крају претходна два месеца. Улози на штедњу повеБали су се са 1.229,2 мил. у мају преко 1.265,3 мил. на 1.291 мил. дин. Улози по чековним рачунима порасли су у мају за јуни од 1.598,9 мил. на 1.604,6 мил. а у јулу су пали на 1.517,7 мил. дин. То је сваке године тако. Пословни свет за време кампање пољопривредних производа – повлачи највећи део расположивог новца па стога су се смањили и улози по чековним рачунима. Број чековних рачуна порастао је са 25.890 преко 25.942 на 26.015, тако да се може очекивати и повећање улога по њима. Чековни промет у јулу износио је 8.769,1 мил. од тога без готовине 5.011,9 мил. дин,, 57.159,

— Финансиским законом за 1989-40 овлашћен је министар финансија да на предлог министра пољопривре-