Народно благостање

19. август 1939

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 525

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 AVGUSTA 1989 6.

Situacija prema prethodnoi nedelji nije se izmenila. Novčanični opticai porastao je za 17,2 mil. din. na 7.392,5 mil. din. Glavni razlog tome je smanjenie obaveza po viđenju za 585 mil. na 1.636 mil: din. i to: raznih računa za 30,7 mil. na 772,5 mil, žiro-računa za 17 mil. na 840 mil. i potraživanie države za 10,5 mil. na 23,5 mil. din. Ponuda pšenice je vrlo velika, tako da Prizad mora da upotrebi sva svoja potraživania kod privatnih i državnih novčanih ustanova. To će biti jedan od glavnih razloga padu obaveza po viđeniu. Razna pasiva pala ie za 5,6 mil. din. na 226,9 mil. din. u vezi sa promenama pasivnih kliringa.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

931-XII|34-XII|3i-XITI | S-VIII |15-VIII АКТИВА 19836 | 1937 | 1938 | 1939 1939 Подлога 5 4 злато у касама | — — |1.588,3)1.706,2/1.898,8 1.911,41.911,5 злато на страни — — |__377|___ 7,5 10,8) 10,8 10,8

Укупно — |1.626,0)1.713,7|1.909,61.922,2/1.922,3

„РА А Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 552,8| 453,2, 648,5| 518,0 508,7 Кован новац: ,

у никлу и сребру — — 334,9 360,0) 330,0) 191,1) 1845 Зајмови: |

на менице = == = = 1.458,6 1.400,51,707,7 1.730,2 1.750,2 на хартије од вредн. — 258,8 263,0 63,6 112,6 54,6

Укупно — |1.717,41.662,5 1.771,31.842,8 1.804,8

Хартије од вредности — | 116,8 198,1 258,6) 263,9 263,9 Ранији аванси држави — 1,647,81.638,2 1,627,81.630,1 1,630,1 Привремени аванси Глав. |

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0) 600,0) 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — 137,6) 165,8) 223,51 241,9) 241,8 Вредности ост, фондова| 28,3 295 337: 38,5) 38,5 Непокрет,, завод за из-

раду новч, и намештај | 155,1 1604 1851) 1951: 195,2

Разна актива 819,6 2.087,2 2.147,5 2.351,3 2.363,3

ПАСИВА Канитал — — — — = 180,0) 180,0) 180,0 180,0! 180,0 Резервни фонд — — — | 158,5) 200,0) 236,7 243,5) 243,5 Остали фондови — —| 299 341 8375) 392: 39,2

Новчанице у оптицају — 5,408,5)5,358,7 |6,920,7 7.375,3)7,392,5 Обавезе по виђењу:

потраживање _ Државе | 594 17,8 381 340) 28,5 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.433,01.080,0] 857,3! 840,0 разни рачуни — — — |_918,6 1.047,7 980,1: 808,2) 772,5

1,629,2/2.499,7 2.093,2/1.644,5|1.636,0

50,0) 50,0 30,0) 30,0) 30,0 284,5| 363,3! 2327) 232,5) 226,9 7.087,88.291,3/9.014,09.069,7/9.028,5

Укупно Обавезе са роком — Разна пасива Оптицај и обав. по виђ. Укупна подлога: -- 28.59, прим, — — |2,089,5)2.202,1/2,453,92.470,0)2.470,1 зл. у кас. 28,5%/6 прим. |2,041,0|2.102,52,440,02.456,1/2,456,2 укупно покриће — — |29680/ | 2654%/0 2722%/,|2723% |2735% | покриће у злату — — |2729%/0|26449/0 27069 2708% |2720%

Vrlo živa pšenična kampania prouzrokovala je, po svoj prilici, i lače iskorišćavanje zaimova po eskontu, koji su porasli za 20 mil. na 1.750,2 mil. din. Zajmovi na zaloge pali su za 58 mil. na 54,6 mil. din. Niihovo jače iskorišćavanje za ultimo traialo je već dva meseca uzastopce. Posle ultima ti zalmovi se vraćaju u kratkom roku. U suprotnosti sa prethodnom nedeliom pale su devize koje ne ulaze u podlogu za 14,4 mil. na 503,7 mil. din. Razna aktiva, koja je u najužoj vezi sa deviznim stokom, porasla je za 12 mil. na 2.363,9 mil. dim. Razlozi toga porasta, koji se u poslednie vreme stalno

javlja, nisu poznati. Nije: isključeno da je on u vezi sa novim zajmovima na strani. Švaicarske novine su donele, da je naša zemlia dobila zajam u Londonu od 1,5. mil. funti sterlinga. Zlatna podloga, i to zlato u kasama. poraslo ie sa 103.200 din. na 1.922,3 mil.· din. Sa 28,5 o prima ona iznosi 2470,1 mil. din. Opticaj i obaveze po viđenjiu smanjile su se za 41,2 mil. na 9.028,5 mil. din. Kvota pokrića se stoga po-

većala na 27.35". Opticai kovanog novca povećao se za 6,6 mil. din.

Београдска берза

Извештајна недеља од 11-У01—17- У111 1939

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

У току ове недеље ситуација је постала јаснија. Показало се, наиме, да понуда ни из далека није тако велика, каква би требала да буде, ако би ратна психоза заиста постојала код ширих народних слојева. У прошлој недељи као и у овој бесисти су врло вешто искористили осуство многобројних берзијанаца и изазвали код једног дела својих комитената ратну психозу. Понуда се услед тога нешто повећала, али она није била довољна да доведе де жељеног ефекта. Бесисти, да би га појачали, почели су нудити из својих стокова. То се види из тога што су се на тржишту појавили у најјачој мери 67» аграрни папири, који су засад најважнији шпекулативни папир у рукама берзијанаца. Класирани папири који се налазе код публике или уопште нису рађени, као на пример Блерове обвезнице, или су рађени у незнатним износима. (7%/о Инвестициони и 7/, Стабилизациони). Ратна штета је углавном дошла од уплашених комитената бесиста. Понуда са стране бесиста није била ни у прошлој недељи велика, а у извештајној недељи поготово се изгубила. То се види из доње таблице обрта:

11—17-VIII 4—10-VIII у хиљ. дин.

91/-59/0. Ратна штета 1.307 1.586 дојо Аграрци 1934 50 94 69. Беглуци 654 1.298 6% Далматинци 1.496 1.050 69/ Шумски аграр 1.161 1.217 7%/0 Инвестициони 193 530 то. Стабилизациони — 113 7%о Селигман 88 = Народна банка — 74 Паб 247 164

Укупно 5.196 1.071

Укупни обрт у извештајној недељи износио је 5,2 мил. дин. према 6,1 мил. Као и прошле недеље највећи део обрта сачињавали су 6%/о аграрни папири, а међу њима волили су 6%/о Далматинци. У свим другим хартијама од вредности обрт је пао. Та сразмерно мала понуда, од које није била знатно већа ни прошлонедељна, могла је проузроковати пад курсева само у осуству једног дела берзијанаца, који сматрају да нема разлога паду курсева. Њихово осуство није могло бити попуњено ни интервенцијом, која је била неодлучна и према томе неефикасна. Чим су се у току недеље неки берзијанци вратили створено је боље расположење и тиме и предуслов за чвршће курсеве. Из доње таблице се види да су у извештајној недељи скочили курсеви.