Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 526 __Bp, 33% 10-VIII 11-VIII 14-VIII 15-VIII 16-VII 17-VIIL. Грч. бон, 392.30 32.25 32.50 80. - 5359 21/29)/0 Рат. штета 466.50 464.65 463.50 463.— 463.50 464— Праг — = = = | == 21/•0/0 P. mrT., rep. — — — — — — Софија — НЕ —_ = = 40/0 Arpapnm 1921 — 6875 = __ ни Клиринг | #90 Атрарци“ 1934 59%— | — — = — = Милано 228.80 228.30. 228.80. 228:30 ' 228.30 5% Беглуци 87— 86.755 „86.75 „86.75 86.775 87—- Варшава 830 830 830 830 830

G?/o Bera., rep. — — — — — 6%/o0 JlamMaTHHm 83.50 83— 83—- g82.75 „G82.75 89.75 690 JlanM., Tep. — — — — — 7%/0 FMHBecTHI. 101.— 100.— 100.25 — 100.50 7%о Стабилиз. — — — — — 7 Селигман — — — — 100.50 7 Блер — — — — — = 892 Блер 100.50 — — — — = GO/o IIIyM. arpap 81.550 82.50 . 81.75. 81.75 „81.50 883.50 Паб, ситни 210—— — 928. 207— 207—— 207Паб, средњи: . = =-=- = = — = Паб, крупни — — — — — 49 PeHrTa 1895 — — — — — Лов. LTIps.·kpcra — — — — — Дувански лоз — — — === = —

= Курсна таблица у овој недељи не даје верну слику ситуације на берзи. Наиме, да би је неко разумео потребно је да зна, да су извесни папири тражени по релативиз високим курсевима и да се нису јавили продавци. Несташица робе осетила се код 7% Мнвестиционог, Стабилизационог, Блерових папира и 7% Селигмана. Од пада курсева били су погођени само шпекулативни папири, а међу њима у најјачој мери 67 Далматинци, чија је позиција данас најслабија. Чак је курс крупних 6%/ Шумских аграраца прешао онај 6/, Далматинаца. Ови последњи се налазе у сталној емисији, док код 6%, Шумских аграра, који се имају издати само до 50 мил. дин., већ је скоро достигнут тај износ; «

Од акција рађене су оне Привилеговане аграрне банке, само ситни комади по курсу 207.

На Београдској берзи рађене су још акције Врачарске штедионице по 850. Загребачко тржиште акција наших индустриских и саобраћајних предузећа било је чврсто. Трбовље је рађено 175—180 дин. Осечка шећерана закључена је по 80;

Обрачунски курс долара са примом бно је: 11-УШ: 44:0675; 12-УШ: 44:0987; 14УШ: 44.0862; 15-УШ: 44.08; 16-VIII: 44.08.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

'У слободним девизама задовољава се 209) тражње, као и у прошлој недељи. Клириншких марака има доста. Народна банка покрива само незнатно мали део тражње, пошто приватне робе има довољно. Необично су чврсти грчки бонови због несташице робе. Курс је скочио за више него 1 дин. што већ давно није био случај. Од слободних девиза француски франак био је стабилан. Долар је попустио. Холандска форинта и белгиски франак су скочили.

Стаб. + | 11-VIII 28,59 14 УШ 15УШ 16-VIII 17-VIH Слободно тржиште

Лондон 258 207.45 258 258 258 258 Париз 146. 117.40 146 14601 146 146 _

Њујерк 6490.655 4409.87 5489.78 5489.56 5489.76. 5489.54 Женева 1244.72 1000 1243.67 1243.97 1244.19 Амстер. 2941.27. 2372 2949.18 2955.03 2957.43 2957.92 Брисел 936.34. 758 936.48. 936.08. 936.25. 937.25 Приватни клиринг

Берлин 1430 1430 1430. - 1430 1430 Мадрид ==: = =“ = а

Обрт је износио 27 мил. дин. према 25 мил, Берлин је рађен 16 мил. према 14 мил. Лондон 12,5 мил. према 10 мил. Грчки бонови 425.000 према 605.000 итд. Курсеви девиза у Цириху били су следећи: S31-XII-36 31-Х0-37 31-ХП-38 10-УШ 16-УШ

Берлин —.— —.— 177.60 177.75. 177.75 IlapMa 20.324/a 14.G8t/) 11.6220 1i1.781/s 11.73 Лондон 27.37 21.62 20.63 .2078/8, 2078 Амстердам 238.80 240.60 240.84 236.30 237.70 Њујорк 345.14.. 482.50 443—— 443— 443Брисел == —.— 74.70 75.97 75.25 Београд 10.— 19— 10— 10.— 10.—

У Цириху су француски франак и фунта нешто попустили. Долар је био стабилан. Скочио је курс холандске форинте и белгиског франка.

На тржишту злата у Лондону тражња је била врло велика. У почетку цена није повишена, али је зато морало бити спроведено контингентирање продаје. Само је мали део, једна четвртина тражње била задовољена. Али то се није показало довољним, тако да се није могло избећи повећање цене. Садашња цена чини увоз злата из Њујорка рентабилним. Цена се види из доње таблице: -

1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 9 54.409 1936 141 7 54.567 1937 140 il 54312 1938 149 7 54.652 14-VIII-1939 148 8 | 61.696 8-УШ-1939: 148 65 61.606 31-УП-1939 - 148 692. =: 61.606

Robno tržište

Pšenica. — Na svetskom tržištu nema nikakvog znaka na osnovu koga bi se moglo suditi o skorom popravku situacije. Naprotiv, svi ekonomski faktori — statistička pozicija pšenice i odnos ponude i tražnje — idu u prilog teze da u dogledno vreme, verovatno sve do maja-juna iduće godine kada ishod buduće žetve na severnoj hemisferi bude obezbeđen i kada se otprilike bude znalo kolika ća žetva biti, ne treba očekivati nikakvu popravku sadanje· situacije. što · se tiče iduće žetve na južnoj hemisferi pretpostavlja se "da bi ona, s. obzirom da je setva izvršena pod povolinim prilikama i da je razvitak useva do sada bio povoljan, mogla da. bude povolina te da, prema tome, ni sa te strane ne treba očekivati nikakvo pobolišanje statističke poziciie pšenice u svetu. U S. A. D. žetva ozime pšenice završena je i počela je uveliko žetva prolećne pšenice. Velike suše posladnjih nedelja nisu nanele velike štete, prinos će biti dovoljan da pokrije unutrašnju potrebu. Koliko će biti izvezeno od zaliha iz prošle žetve za sada se još ništa ne zna; sve zavisi od eventualnog sporazuma u londonskom pšeničnom odboru pošto S. A. D. insistiraju po svaku cenu da dođe do sporazuma u pogledu izvoznih kvota. Iz Rumunije javljaju da je kvalitet ovogodišnje žetve mnogo podbacio. Prosečna hektolitarska težina iznosi 75—76. U mnogim mpredelima pšenica je i ispod 70 kg. Ova