Народно благостање

19, август 1939.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 515

Рудолф Бичанић о проблему „великог привредног простора“

Наша економска литература и сувише је сиромашна према богатству наших економских проблема. Са интересовањем читамо сваку књигу која покушава да допринесе решењу или барем расветљавању тих наших актуелних проблема. Нарочито важи то. када је реч о књизи таквог једног аутора као што је г. Рудолф Бичанић, који је у неку руку званични економиста Хрватске сељачке странке. Он не само да много чита већ и много пише, а у области економије таквих код нас има врло мало.

Г. Бичанић у својој новој књизи „Поглед из светске перспективе и наша економска оријентација" обрађује две актуелне теме у два посебна чланка. Проблеми не могу бити интересантнији. У првом чланку се поставља питање структуре наше привреде и питање каква треба да буде наша политика подизања народног благостања. У другом чланку се обрађује питање о ком се данас код нас највише говори а најмање пише: питање наше економске оријентације према „привреди на великом простору“.

Аутор је задужио нашу привредну литературу када је ово друго питање поставио на дневни ред.

„У доба — каже г. Бичанић у уводу — када се стварају велика економска царства под нуждом политичких или економских чинилаца, онда се и за нас поставља питање што јес нама и како да се односимо према господарству на великом простору“. Заиста, има ли у нашој економској политици актуелнијег и важнијег питања од овог и већа потреба за то да се у једној студији тако јасно постави питање наше економске оријентације. Мислили смо да ћемо на јасно постављено питање добити и јасан одговор. У том смо се, међутим, преварили. Уместо јасног става добили смо нејасан програм, а уместо решења нови проблем. -

"По г. Бичанићу за нас постоје четири могућности привреде на великом простору. То су 1) немачка, 2) талијанска, 3) југоисточна или аграрна и 4) привреда највећег простора, привреда светског тр"жишта с којим смо повезани морем.

Да видимо редом у чему се састоје ове могућности и какве закључке изводи из њих г. Бичанић.

Прва могућност наше економске оријентације била би оријентација према немачкој привреди на великом простору. Југославија односно цела југоисточна Европа одлично употпуњавају немачку привреду. Немачка у свом настојању да оствари своју привреду на великом простору укључила је привре„ду Југославије у своју економску сферу до отпри-

лике 50% њезиног извоза, учинила је знатне инве-_

стиције, надаље настоји да градњом путева, железница, постављањем индустријских и електричних инсталација, електрификацијом, грађењем бродоградилишта на Дунаву итд. с једне стране задовољи потребе Југославије, а с друге, да је више оспособи као партнера за њену привреду на великом простору. : Против овакве једне сарадње са Немачком, г. Бичанић износи четири приговора:

1) Трговина између земаља Југоистока и Немачке значи сарадњу између великог и малих партнера. Немачка, као јачи партнер, у даном случају када треба жртвовати економске интересе, увек је у лакшем положају него Југославија, јер она са прекидом трговинских односа губи свега 2,3% целокупног свог увоза док Југославија 42% свога извоза.

Друго, немачке понуде у погледу дугорочно сти уговора немају велику вредност, јер се њих држи јача страна, док јој то одговара.

Треће, Немачка економија је високо организо“ вана и диригована а наша није. „Од диригирања вањске трговине од стране јачег партнера — каже —_ није далеко до диригирања производње, а по томе и до диригирања потрошње и читавог народнога господарства малих држава". |

Четврто, велика диригована привреда захтева дириговану привреду и код малих партнера. Југоисточне државе нису организоване, шта више код њих се организација због несређених политичких прилика много теже спровађа него код других, па би били на крају присиљени да, ради успешног и брзог прилагођавања економији јачег партнера, позову

"Немце да их организују.

Упркос овим приговорима г. Бичанић налази и моменте који говоре за сарадњу. „Поред свега тога —- каже —- морамо рећи да природни и економски увјети развоја наших економских односа с Њемачком садрже велике могућности. Географска близина, јевтин дунавски пут и читава мрежа канала, различита господарска структура омогућује надопуњавање у великом опсегу. Питање је само, до кога степена ти међусобни односи могу ићи, да не угрозе наше битне животне интересе". |

Друга би могућност била оријентација према талијанској привреди. Италија једнако као и Немачка изграђује своју привреду на великом простору, а у тај простор намерава да увуче и државе Подунавља. У том настојању она појачава своје трговинске везе са Југославијом и спремна је као и Немачка да финансира јавне радове и изврши разне инвестиције, као подизање творнице аутомодила, електрификација железница, изградња електричних централа итд.

Што се тиче питања сарадње са том привредом на великом простору нема г. Бичанић аргументе ни за, ни против него чини свега једну констатацију, да су „хрватски крајеви (због извоза јаја, живине, стоке и дрва) јако заинтересовани на обнављању трговинских односа с Италијом. То би морао бити један од главних задатака наше вањске трговине". Трећа могућност је балканска привреда на великом простору или привреда југоисточног европског аграрног блока. Та би привреда значила сарадњу Мађарске, Румуније, Југославије, Бугарске, Грчке, евентуално и Албаније и Турске против великих економских партнера који имају економске интересе у овом делу Европе. Овај привредни блок у ствари не би значио привреду на великом простору, јер су