Народно благостање

Страна 516

све земље исте структуре, већ једну већу економску заједницу „која би према великим партнерима могла испословати боље услове за свакога од њих".

Економских препрека за стварање овакве једне заједнице по г. Бичанићу нема.

Питање такве једне сарадње је моментано првенствено политичко питање. „Са мало више организационог талента и далековидности — каже г. Бичанић — могла би се остварити таква регионална заједница барем главних и суседних држава".

Четврта могућност је привреда светског тржишта. Г. Бичанић нарочито истиче да нисмо континентална земља, да смо путем мора повезани са светским тржиштем и да то море имају Хрвати. Шта значи ова могућност за Југославију2 Пре свега могућност појачања трговинских веза са оним државама Западне Европе које лако могу бити купци наших аграрних производа и то у првом реду Енглеска, Француска, затим и С. А. Д. „Довољно би било да те земље повисе наше суделовање у своме увозу до пола постотка свака, па би већ преузеле Енглеска 25%, а Француска 15% свега нашег извоза и тиме достигле готово данашњу њемачку квоту“,

То су четири — како г. Бичанић каже — ,„теоретске могућности" привреде на великом простору у које би могли бити укључени. А практичне Где је одговор на судбоносно питање „Шта је с нама, и како да се односимо према господарству на великом простору2"' — које је постављено на почетку студије. У току излагања нисмо га добили. Немачку оријентацију Као опасну по националну самосталност г. Бичанић одбацује. Према Италији има позитивније становиште уколико се ради о извозу из хрватских крајева. Али Хрватска још није Југославија. У погледу треће могућности да је и хтео не би могао заузети став, јер она, како сам признаје, у ствари није

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 33

ни привреда на великом простору. Испитивања у погледу треће и четврте могућности нису довела до никаквог практичног става. Г. Бичанић је у одлучном моменту када је требао да каже своје мишљење по питању: „за који од та четири система да се определимо" — устукнуо од одговора. „Одговор на то питање не може се дати одмах напречац — каже. — То није нити сврха ове студије јер она износи само могућности господарства на великом простору у главним линијама, а не одређује једну конкретну политику“. А шта да буде са конкретном економском политиком Југославије као једним актуелним задатком који је на почетку студије и сам г. Бичанић поставио као проблематично питање. Када је реч о томе, да се решава једно прешно питање г. Бичанић има само фразе. „..или ћемо сами организирати наше господарске снаге, или ће нас странци организирати“ — каже на пример, али не каже како то да учинимо. Наде и нејасни захтеви не могу бити никада поуздани путокази у лавиринту одлучних догађаја. Надати се „да ће хрватски сељачки покрет донијети на економском пољу нова схватања и методе рада у наш живот" — али док се не изабере један од могућих путева, то остаје стерилно филозофирање. Г. Бичанић као идеолог хрватске сељачке странке морао би да има и сасвим конкретан став по питању наше економске оријентације. Нас никако не може да задовољи завршна формулација његових закључака. „Ако се политички и економски средимо — каже — онда можемо стати на своје ноге и доносити одлуке о ближој и планској сарадњи с другим народима, на темељу једнаковриједне измјене добара". Тиме проблем наше актуелне економске оријентације још се не решава. Шта више, место једног проблема имамо и други: како треба да сами организујемо наше економске снаге2

Iz uredništva

мозга епо а 50, Đbinmgmnjmičiim znapism

I OPŠTI POGLED

Uredba o izdavanju novih blagajničkih zapisa u iznosu od 500 mil. din. došla |e iznenada. Ministar fiпапзја је imao po dosadašnjim uredbama pravo da emituje blagajničke zapise u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dinara (nezavisno od 500 mil. din.) na osnovu Finansijskog zakona u cilju izjednačenja sezonskih uticaja na blagajnu. Karakteristično je da su sve uredbe povećavale rok blagajničkih zapisa. U početku, na osnovu Uredbe od 2 januara 1936 god., zapisi su dospevali u roku od 3—12 meseci. Druga uredba predviđa zapise sa rokom do dve godine i bez obavezne amor-

tizacije. Posle duže pauze, 3 februara 1938 god., po-

većan je maksimalni iznos blagajničkih zapisa, s tim da oni ne mogu da glase duže od tri godine. Kamata je za sve zapise, osim onih sa rokom od preko godine dana, snižena za /»/, tako da iznosi za zapise od 3 meseca 3,5%, 6 meseci 3%4%0, 12 meseci 4% i preko godinu dana 5%. Uredba od 14 avgusta daje ministru finansija mogućnost da poveća emisiju blagajničkih zapisa na 2 milijarde dinara. Uslove emisije — rok, vi-

sinu kamate, način emisije — određuje ministar linansija. Vrlo je verovatno da se neće menjati način emisije. To je razumljivo ako se ima u vidu, da se dosadašnji način — preko državnih novčanih ustanova — pokazao najefikasnijim. One su jedino u stanju da te zapise drže i duže vreme, ako se ne bi našli privatni kupci. Ne treba očekivati ni promenu kamatne stope. Blagajnički zapisi sa najdužim rokom nose kamatu od 5%, koja je jednaka eskontnoj stopi Narodne banke. S obzirom na državni kredit ne bi bila zgodna veća kamatna stopa. A manja, pak, zbog prilično napete situacije na našem novčanom tržištu ne bi bila od dovoljne draži za kapitaliste. I sa tom kamatom je veliko pitanje, da li će se zapisi moći u kratkom roku plasirati kod privatnih interesenata. Pad žiro-računa kod Narodne banke, kao i privatnih uloga kod državnih novčanih ustanova pokazuje, da je potreba za novcem kod privatne privrede veća nego što je bila u isto vreme prethodnih godina. Ne zna se |oš u kakvoj meri će se taj novac vratiti posle isteka sezone.