Народно благостање
19. август 1939.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 517
II NOVI USLOVI
Sadašnja Uredba sadrži i neke odredbe koje znatno menjaju dosadašnje uslove. Najvažnija i najinteresantnija odnosi se na rok zapisa. U Uredbi se kaže da se rok dospelosti blagajničkih zapisa, ako se ne naplate u određenom roku, prećutno produžuje za onoliko vremena za koliko su bili prvobitno upisani. Ta odredba statuira jednu novinu u tražbenim odnosima. Potraživanja se ma celom svetu mogu naplatiti i posle isteka roka. Istina, na vreme od isteka roka do naplate, ne računa se kamata. Oistupajući od te prakse, država je očigledno htela da produži rokove bar jednog dela blagajničkih zapisa. Za naknadu za produženje roka država će plaćati nepromenjenu kamatu. Želja da se rokovi produže još se jasnije vidi iz toga, 510 imaoci ne mogu da naplate svoje zapise ni kod narednog dospeća kamate, nego tom prilikom mogu samo да utvrde novi rok. Promenom roka menja se i kamatna stopa. To znači drugu prolongaciju, koja ima prmudno obeležje. Rok isplate kratkoročnih zapisa može da bude produžavan u srazmerno većoj meri nego Zapisa sa dužim rokom. Tako tromesečni zapis, ako se ne naplati u određenom roku, automatski se produžuje za dalja tri meseca. To je slučaj i sa šestomesečnim zapisima.
Zapisi glaseći na godinu i više mogu se produžiti za devet meseci u tom slučaju, ako njihovi imaoci kod prve naredne naplate kamate, koja se vrši šestomesečno, izraze želju, da se vreme upisa produži samo za tri meseca, koji je najkraći rok zapisa po Uredbi.
Druga važna novina u Uredbi je da se ministru finansija daje pravo da između ostalog utvrdi emisioni kurs. Ne zna se još da li će ga ministar finansija uopšte odrediti. Obično je, naime, tako da se blagajnički zapisi emituju pani. Emisioni kurs se susreće kod dugoročnih zajmova i jedan je od glavnih draži za kapitaliste. Kod dugoročnih papira koji se emituju po nižem kursu postoji vrlo velika verovatnoća da će Киг5 vremenom da dostigne nominalu, pa да је i pređe u nekim slučajevima. Tu su sad imaoci na dobitku. Država, pak, dobija tim što se približuje mogućnost konverzije i time smanjenje kamate. Samo gde ta igra kurseva postoji, ima opravdanosti da se emisija vrši po kursu ispod nominale. Kod kratkoročnih zajmova niži emisioni kurs znači samo kamulilažu realne kamatne 510pe. Takve finansijske operacije primenila je Francuska pod pritiskom vrlo velike potrebe države Za поусет.
II PITANJE PLASMANA
Povećanje emisije blagajničkih zapisa dolazi u vreme koje za tu operaciju ni malo nije povoljno. Istina, banke drže velike gotovine, ali. to je i potrebno s obzirom na iskustvo u bliskoj prošlosti. One neće biti
u stanju ni u skoroj budućnosti da se liše znatnijeg dela ·
gotovine. Ne verujemo ni da bi se kod drugih privrednih grana, industrije, trgovine itd. moglo naći znatnijih likvidnih rezervi. Povećanje poreza, socijalnih izdataka, porast opštih troškova i slični izdaci onemo-
gućuju obrazovanje većih rezervi u gOtOvOm, tako da ie najverovatnije da će blagajnički zapisi, bar u prvo vreme, ostati kod državnih novčanih ustanova, ako se ne bi našla mogućnost plasmana kod neke strane grupe. To mišljenje nam se nameće naročito s obzirom na mogućnost određivanja emisionog kursa Za zapise, što je francuska praksa. Zadatak ministra finansija neće biti lak. Pored napetosti na tržištu novca, tome je glavni uzrok što je pretrpano naše tržište efekata.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Према писању новина са изненађењем је примљена одлука управе рудника „ТрепE ча“ да обустави све послове
у руднику и да отпусти све раднике и намештенике. А да се не ради о маневру види се по томе што намештеници из Енглеске с фамилијама путују кући. Изненађење је за оног који је олако узео изјаву управе да она не може удовољити захтевима радника у целини, и да ће бити присиљена да обустави посао, ако се не постигне споразумно решење. Сматрало се изгледа да је то тактика и претња и да се не исплати обустављати посао о коме постоји мишљење да је толико уносан да се не претерује у постављеним захтевима од стране штрајкача.
Ми смо увек заступали интересе радника и имали смо потпуно разумевање и за велике штрајкачке покрете код нас. Али налазимо да је у овом случају дошао до израза један моменат који смо до сада могли запазити у другом виду. Кампања о раду страног капитала код нас, и о баснословним профитима које он извлачи, створила је штимунг да лакше избије штрајк и да се у постављању 34хтева пође даље него што одговара ситуацији на тржишту рада на југу. Пре две године избио је штрајк у истом предузећу и завршен је са успехом. Сада се тражи више него
Лажни пријатељи радника
што је постигнуто раније. М раније и овог пута необично је била велика солидарност штрајкача, која се може да нађе само код радника после неколико генерација, а никако код људи који су пред неколико година или месеца живели још у натуралној привреди. Ова солидарност била је могућна само тако што је подржавано уверење да нема захтева који би био претеран за овакво предузеће, и то подржавање најјаче је дошло до израза у кредитирању штрајкача од стране трговаца. То је лепо као гест, али ако су они тим допринели да се устраје код претераних захтева и да дође до затварања рудника онда су сами себи проузроковали штету. Али не почиње од њих ово подржавање штрајкача, и они су сами извесна жртва оних који воде кампању против страног капитала. Не мислимо да прикажемо штрајк као непосредно дело подстрекача који је управо ишао за тим да га изазове, нако нас не би изненадило да се и тако нешто догоди. Али факат је да и први и други штрајк носи нешто специфично, тако да се може говорити о атмосфери из које је он никао и коју смо описали. Утолико горе. Али затварањем. преду“ зеђћа показало се да не ваља пренапети лук. Као утеха пуштен је глас да ће се извршити преуређај предузећа и да је зато затворено. Оно је одвише модерно и скоро је почело рад, а да би било потребно преуређивати гаито ЈОШ у моменту кад поново наступа одлична коњунктура за ме-