Народно благостање

27. август 1939 НАРОДНО

skoro sedam komada za potrebe plasmana — čemu služi kao dokaz povećani kurs po kome ie tai obrt vršen.

Obrt u Narodnoi banci iznosi preko 2 mil. din. i prestavlia jednu transakciju, koja ie u stvari obavliena van berze, samo sprovedena kroz berzu, jer ova roba za vreme cele nedelje nije ni nuđena ni prodavana. Kad uzmemo vanberzanski obrt u Narodnoj banci, onda dobijamo u ovoj nedelji ukupan obrt od 5,2 mil. din., koji jie ravan onom iz prethodne nedelje. A što se tiče ovih drugih papira u kojima se redovno radi, postoji čak jedna vrlo povolina promena, a to je smanjenje obrta u Šumskom agraru od 1,16 mil. na 0,57. mil. Izgleda da se završava emisila OoVOg papira, pošto ie ona maksimirana na 50 mil. din. Kod Ratne štete nešto ie malo veći obrt nego prethodne nedelje, kod Begluka je nešto malo manji čak. Jedini bolesni papir na našoi berzi su danas Dalmatinci, koji su u ovoj nedelji obrnuti za 1,72 mil. din. od čega najveći deo pada na jedan dan. Berzijanci se neprekidno pitaiu u čemu leži uzrok da se ta roba pojavljuje obilno na berzi usled čega je ona u kursu pobegla daleko ispred Begluka premda je normalno stanje godinama bilo svega iedan poen odstojanja.

Da je naša berza i u izveštajnoj nedelji funkcionisala normalno dokazuje nam i kretanje kurseva kao što se vidi iz donje tablice.

49 Ren. 1895 [02 Сту. Ктојва == Риуап5к! 102,

17-УШ 18УШ 21-УШ 22-УШ 25УШ 24-УШ 9159 R. št. 464.— 464.— 465.50 464.621/» 465.25 465.Ољо В. 56, ft. — —— 465.— —__ 40 Ае. 1921 —— —— — —— — 61,50 49) Ат. 1934 — = 58.50 58.50 —— —— 58,50 6% Begl, 87.— —— 87.9371/» 87.25 — 876 _ Вег., 6. —— _— — — = G%/o Malm. 8275 —= 83— 83— 83—— 82.90 бул _ Рат, 6. — | — — —— — 7. Invest. — — — —— — 70} Stab. = | — — = 7 Зебст. —— | - — | _7%0 Bler = — 94.50 — 94,25 890 В/ег — 102— -—— 60. 5. аге: sitni — 480,50 —— 80.— — 80srednji — 8,255 —— 82,25 82.— krupni — — 89.— — — 83Pab, sitni 207.— | —— —— — | Pab, srednii | —— | — — —— — | Рађ, Kknupijii => —— —

Ratna šteta je skočila na 465 prema 464 u početku nedelie. Ona bi danas bila 470 da nije bilo dva zemljotresa koji imaju za dejstvo, da se u malome krugu berzijanaca nađe po koji, koji nervozno reagira na svetsko-političke događaje. Takve reakcije se obično zapažaju na naijkurentnijim papirima, u koje spada Ratna šteta za jedno sa 6'/i agrarnim papirima. Terminski posao se gotovo izgubio: pravljen je jedan jedini zaključak u Šteti od pola miliona nominalno po kursu od 465. Agrarci iz 1934 god. ostali su nepromenjeni. Begluci su išli preko 87 i stali na 87. Dalmatinci koji su rađeni 4 puta u nedelji drže se gotovo na istom kursu, 7% Bler је skočio na 94,50, 8'%/5 Bler je rađen pre uzbudljivih događala po 102 i bio na putu da se popne na 103. Šumski agrar ie malo raden i po nepromenjenim kursevima. U ostalim papirima nije ništa više rađeno.

Obračunski kurs dolara sa primom bio је: 18-УШ:

44.0675; 21-VII: 44.0612; 22-VII: 44.0487; 23-УП: 44.0550; 24-VIII: 44.0550.

БЛАГОСТАЊЕ

- Страна 541

Naši papiri na stranim berzama Na pariskoj berzi u početku kalendarske nedelje situacija bila je stabilna, dok su sredinom nedelie popustili kursevi naših obveznica. Kursevi su bili sledeći:

21-VIH 49/0 1895 196.59/0 1902 245.4:/59%/0. 1906 224.50 41/50/) 1909 232.37 # јр 1910 250.450] 1911 240.5%0 1913 247.50 79/о Stabilizacioni . 320.59/0 Funding 129.—

DEVIZNO TRŽIŠTE

Situacija je bila nepromenjena. Kvota dodeljivanja slobodnih deviza nije se promenila. Klirinških maraka je bilo dosta na tržištu, tako da je tražnja bila pokrivena privatnom robom. Grčki bonovi su bili vrlo čvrsti do pred kraj izveštajne nedelje, kada je situacija postala labavija pošto se pojavila roba u većim iznosima. Isplata Sofije bila je stabilna. Od slobodnih deviza u jačoj meri je pao kurs belgijskog franka. Ostale devize bile su stabilne, kao što se vidi iz donje tablice.

Stab. +

Slobodno tržište 18-VIIH 28,5%0 21-УШ 22-УШ 23-УШ 24-УШ London 958.— 907.97 258— 958.—K 9258.— 258.Pariz 146.3 117.39 145.99 145.99 145.909 145.99 Njujork 5490.55 4406.75 5489.77 5490.21 5489.66 5489.66 Ženeva 1244.79 1000.— 1244.72 1245.17 1244.87 1244.87 Amstedam 9955.58 2375.50 2958.69 2956.27 2951.58 2951.58 Brisel 936.52 759.40 936.34 936.36 939.95 933.96 Privatni kliring

Berlin 1430.— 1430.— 1430.— 1480.— 1430.Madrid —~ __. __ | ____ Grčki bonovi 55.— 35.— „35.— 3315 32.82 Prag — — о = | Sofija —> 90-—- 90— O Kliring

Milano 298.30 998.30 998.30 228.30 228.30 Varšava 830.— 830— #830.—SK. 830— 830—

Obrt je iznosio 25,5 mil. din. prema 27 mil. din., od čega otpada na Berlin 16,2 mil. prema 16 mil., London 8 mil. prema 12,5 mil., Sofija 116.000, grčki bonovi 695.000 prema 495.000 itd. Kursevi deviza u Cirihu bili su sledeći: 31-XII-36 31-XII-37 31-XII-38 16-VIII 23-VIII

Berlin —.— ___ 17760. 17775 · 17710 Pariz 20,321//4 14.,.68t/» 11.6220 11.78 11:72 London 27.37. 21.62 20.63 20.73 20.72 Amsterdam 238.80 240.60 240.84. „237.70 237.10 Niuijork 345.14 43250 443—– 443—– 442.75 Brisel —.— —.— 74.70 75.25 75.02 Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Znatnijih promena kurseva nije bilo, jedino ie belgiiski franak bio labav, O problemima najvažnijih deviza, funte i dolara pišemo na drugom mestu.

U poslednjiem času smo doznali da je Engleska preuzela restriktivne mere u trgovini deviza. Tako je zabranjena terminska kupovina dolara, našto je repor postao Veliki.

Tržište zlata Cena zlatu ne obrazuje se više slobodno u Londonu. Niu utvrđuje Egalizacioni fond, uvek znatno iznad uvoznog pariteta prema Niujorku. Ali i u prkos tome tražnja je bila vrlo jaka sa strane kontinentalnih kupaca, u prvom ređu