Народно благостање

2, септембар 1939.

ма томе то стропоштавање курсева на берзама је продукат чисто берзе и психологије берзијанаца. Стропоштавање курсева долази искључиво као последица чињенице да у таквим моментима нико неће да улаже капитал у хартије од вредности. Другим речима главна карактеристика панике на берзи је потпуно ишчезавање тражње. Код таквог стања ствари може понуда хартија за 1.000 дин. да стропошта курсеве. Ако се нађе један папир који хоће да се прода по сваку цену, пред осуством тражње он мора ла спушта курс своје понуде и да прода по оној цени по којој се реши неко да је купи — због тога што је и сувише ниска, У таквим моментима берза престаје бити берза. Кад би се смело рачунати с тим да се на берзи може појављивати стање без икакве понуде, онда свакако да се берза не би ни установљавала. Због тога у оваквим паничним моментима постоје две изванредне мере. Берзе, чији чланови нису на висини, затварају се. На берзама, као што је лондонска, то није потребно због тога што на њој тргују посредници свесни своје патриотске дужности. Они су на сопствену иницијативу одлучили минималне курсеве и то је закон за Енглеску. По себи се разуме да по тим минималним курсевима не може више бити посла, пошто су они врло високи за тражњу. Али се сматра с пуно права да овакви дани и нису за трговање на берзи и да је баш у интересу ималаца папира, који су много мирнији, да се уопште не тргује. Велики пад курсева није незгодан због тога што губе они који су продали; незгодно је због тога што је свет навикао да курсеве сматра за израз цене, као производ нормалне понуде и тражње, што је навикао у нормално време да капитализира своје стокове хартија по берзанском курсу. Џад курсева уноси узнемирење и људи слабих нерава подлежу сугестији ниских курсева и решавају се да продаду, услед чега се повећава понуда на берзи уз потпуно осуство тражње. Ето то је кратка анализа стања на берзи за време великих узбуђења у земљи.

Код нас

Ми смо у прошлом броју писали да су се код нас-на берзи перела два велика политичка догађаја са супротним "дејством: решење хрватског питања са повољним и опасоност рата са неповољним. Ван сваке је сумње да је 'од прошлога петка питање рата ушло у специјалну фазу и да је то морало реагирати и код нас. Да бисмо могли извршити анализу ефектног тржишта ове недеље, потребно је прво да бацимо поглед на статистичке податке. Прво да видимо таблицу обрта.

25—591-УШ 18—24-VIII

у хиљ. дин.

91/9/ Ратна штета 2.146 1.566

21/9)/) Ратна штета, термин — :282

4%0 ArpapnH 1921 36 108

=40/) Аграрци 1934 81 56 769 Беглуци 808 615 "69. Далматинци 719 12722 69/о Шумски гаграр 612 569

7 Инвестициони 775 —

79/о Блер 247 291

89/, Блер 66 44

79, Селитман 440) —

Народна банка — 2.049

Паб 368 —

Укупно 6.298 7.247

Она одаје четири карактеристичне црте прошле извештајне недеље. Обрт је био мањи него претходне недеље, иако је баш најкритичнијег дана егзекутивним путем про"дат већи пакет 7% Инвестицисног зајма по 96 дин. Да те

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 551

продаје није било обрт би још јаче заостао иза прошлонедељнот. У најслабијем папиру, бо Далматинцима, "обрт је знатно пао. У осталим :6%/o папирима он је остао при: ближво једнак. Нешто је јаче рађена Ратна штета. Добро класирани папири уопште нису учествовали у послу, пошто није било понуде. Таблица курсева даје следећу слику:

од МЛИ 95-УШ 29-УШ 30-УПГ 31 - У

об Ратна штета 465 — 46150 455.50 455.50 455:50 91/50/) Ратна штета, тер. — — — = = 40) Аграрци 1921 6150. 60— — — ЕР 49). Аграрци 1934 5850 — 58—- 58—. 5%= 6%, Беглуци 97-— 625 8485. 5559. == 6%0 Беглуци, термин — — — — 69/ Далматинци 8200 ' 8215 180.85 8125. 8156%0 Далматинци, термин — — = — e 79) Инвестициони — 70950. 90— 97.775 99. 7%, Стабилизациони — — — — 7%/o Селигман — 9975 9950 — 7% Блер 9429 94— — 93.50 98.50 80. Блер — — — 100— 1|00.—K бо Шумски агр., ситни 80— 7%— 79—– 78— 7869 Шумски агр. сред. — 8150. — 3125. == бој) Шумски агр., крупни-83—– | — 8275 — 82.75 Паб, ситни == _ = __ __ Паб, средњи — = — — | Паб, крупни — 205.— — — '205—

4%0 PeHra 1895 — — — — Лоз Црв. крста — — = Дувански лоз ===> _ | о ___

Најкритичнији дан био је 29 августа, када су курсеви били најнижи. Из нашег упоређења горе види с6 међутим, да су ти курсеви били знатно виши него у септембру прошле године. Неки курсеви као на пр. 7%/0 Селигмана, 69, Шумског аграра попустили су само у незнатној мери. И курсеви Блерових папира, нареднот_ дана, били су само незнатно нижи према курсевима пре кризе. Тог дана „је ситуација била чвршћа. Последњег дана извештајне недеље оптимистичко расположење узело је још јачег маха. По развитку обрта и курсева можемо закључити, да ратна психоза није ни мало утицала на повећање понуде. Отсуство тражње код извесних папира проузроковало "је тад: курсе-

ва, који међутим ни издалека није био тако велики као-у

ранијим кризама. Код многих папира уопште није дошло до знатнијег попуштања курсева. За те "папире "Влерове обвезнице, 7/о Селигман, 6%/: Шумски аграр, пати 7 Инвестициони било је сталног интересовања. Пролазно попуштање 7% Инвестиционог дошло је због већ поменуте егзекутивне продаје.

Обрачунски курс долара са примом био је: 25 МШ: 44.18; 29- УП: 44.28; 30-УШ: 44:03; 31-УШ: 43.98.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Услед пада фунте курсеви девиза утврђиваће се У будуће на бази курса долара од 55. За трговачке послове који су закључени до 28 августа примениће се стари курс фунте од 258 и фр. франка од 745109 дин. а после “тог дана дневни курс. Последњег дана извешта јве недеље- курс фунте износио је 239:52 дин. према томе је њена слепресијација била 7,90, а француског франка 6,870. Од осталих девиза на слободном тржишту порастао је курс швајцарског франка. Прилично јако су пали холандска форинта и белгијски франак. У приватним клиринзима -промена "није било. Курс марке одржава Народна банка. Понуда је била

'велика. Прчких бонова је било доста" на тржишту. Курс је

био стабилан. До 2д'августа у слободним 'девизама 'задовољена је цела тражња. Последњих дана послова није. било.

Курсеви су били следећи: