Народно благостање

Бр. 35

Страна 558 5 (стао +

Слободно тржиште 25-УШ- 28,5. 29-УШ 30-УШ 31-УШ Лондон 258.— 207.85 — 241.12 .989.52 Париз 145.90 117.80 134.40 137.65 186.10 Њујорк 54.89 44.18 55.— 55— · 55 Женева 1242.27 1000— 1235.95 1242.92 1244.34 Амстердам 2963.53 2387.50 2947.74 2945.74 2986.64 Брисел 934.05. 752.50. 994.44 929.00 922.25 Приватни клиринг Берлин 1430. — 1480— 1430—— 1430—— 1430Мадрид | о 4 | = Грчки бонови 32.25 32.25 32 — 32.25 32.25 Праг — — — — Софија — — — | = у Клиринг Милано 228.30 228.30 292830 228.30 Варшава 830.— 830.— „830— 830—

Обрт је износио 27 мил. дин. према 25,5 мил. Посао у клириншким маркама знатно је пао са 16,2 мил. на 8,8 мил. дин. Обрт у слободним девизама износио је 18 мил. дин. према 8 мил. а у грчким боновима 536.000 дин. према 695:000 дин, итд. _ Курсеви девиза у Цириху били су следећи:

31-Х 1 -36 31-Х1-37 31-Х1-38 23-УШ 30-УШ Берлин ____ _______1 7760... 17110 Париз 20.324 14.68:/љ 11.6220 11.72 10.95 Лондон 97.37. 21.62 20.63 20.79 19.25 Амстердам 23:80 240.60 24087 23710. 236Њујорк 34514 48250 448 — 44275 449 Брисел —— —— _ 74.70 75.02 75.Београд по 10.0 [0 10 |__

___ Обустављено је нотирање валута средњоевропских и југоисточних земаља. Курс фунте је пао према претходној недељи за 7,7, а француског франка за 7. Знатно слабија него претходне недеље је холандска форинта. Белгијски франак је стабилан.

Тржиште злата Цена злата је скочила. У почетку извештајне недеље понуда је била јака због бојазни реквизиције златних стокова у случају рата. Цена је била нижа него у Њујорку. У фунтама је она скочила на 155 ш. по унци. Пошто је у међувремену пао курс фунте цена злата у динарима је нижа него што је била претходне недеље.

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.567

1937 140 1 54.312

1938 149 7 54.652 21-УШ-1939 148 7 61.654 26-УШ-1939 155 59.800

~ Robno tržište Pšenica. — Od polovine prošle nedelje, kada je zao-

štrenost međunarodnih političkih odnosa ušla je u završnu fazu i pretila da se svakog momenta izvrgne u konflagraciju, svetsko tržište pšenice skoro je prestalo da funkcioniše. Privatna trgovina zbog bojazni od rekvizicije užurbano se oslobađala zaliha, prestale su i terminske transakcijz. Kao kupac 1 ргоdavac pšenice na tržištu su se pojavile države preko svojih agenata koje su se požurile da popune i povećaju svoje stokove da barem u prvo vreme, ukoliko dođe do katastrofe, ne misle na uvoz. Izvesne zemliž izvoznice, sem prekomorskih koje raspolažu velikim viškovima, pristupile su zabrani izvoza. Međunarodna trgovina pšenicom potpuno je stala. Berza u Ro-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

terdamu obustavila je rad 28 o. m. U nekim zemljama vrši se već rekvizija. Brodarska društva, ukoliko još primaju tovare, povećala su vozarinu, a osiguravajuća društva povisila su rate usled ratnog rizika.

Za razliku od vremena uoči rata 1914 g. ovog puta sva zemlje imaju na raspoloženju znatno veće količine pšenice. Zemlje pod ratnom pripremom raspolažu, pored slobodne, još i gvozdenim rezervama. Povrh toga izvozničke zemlje raspolažu viškom od kojih 2,5 mil. vagona ne uzimajući u obzir i višak zemalja južne hemisfere koji će doći u februaru-martu. Snabdevenost pšenicom sa gledišta ratne strategije danas je mnogo povolinija no 1914 g. Sasvim je drugo pitanj» uslova za nabavku potrebnih količina. Kao 1914 i ovoga puta zemlje koje budu morale uvoziti u vremenu konflagracije trebaće zlato, a pored toga još i vlastite brodove. U tom pogledu i finansijskom odnosno kreditnom potencijalu pojedinih zemalja prilike se bitno razlikuju od onih 1914. Zbog toga imamo poiavu da izvozn> zemlje još sada u periodu ratne privrede, dok rat još nije počeo, bez obzira na psihološko dejstvo sprovode najkruće racioniranje potrošnje pšenice i ostalih životnih namirnica. :

Sredinom nedelie na svetskim berzama notirali su sledeći kursevi:

Х XII III М Liverpul 51. пе. 8/2 8/5 8/7 B.. Aires pez. mtc. 7 7 Čikago centi bušel 67 673Љ — 68:/8 Vinipeg centi bušel 56G1/s b5741/s —— 605/8

Damaće tržište nije ni u koliko promenilo svoju fizionomiju od našeg poslednieg izveštaia. U Vojvodini ponuda je nešto manja, ali se zato povećava iz Srbije gde je žetva bila nzžšto kasnije. Prizad još uvek kupuje po 300—500 vag. dnevno. Zakliučno do 30 avgusta on je kupio svega 34.241"љ vagona. Teškoće oko preuzimanja kupljene robe nisu otklonjene. Sasvim je verovatno da će one potrajati duže, jer se pokazuje da brodarska društva nemaju šlepove za ovoliki promet. Sporo preuzimanje usporava rad trgovaca koji manie kupuju i nastoje da smanjeni promet nadoknade što vžćom razlikom cena. Mlinovi i dalje kupuju male količine. Intervenciona cena je nepromeniena ·ti. din. 165 baza šlep Tisa.

Izvozni paritet usled pada kursa funte prema oktobarskom terminu u Liverpulu pao je na 52 din. -

Kukuruz. — Kukuruz je, prema prošloj nedelji, znatno pobolišao svoju poziciju, jer s> potvrđuju vesti o priličnim štetama od suše u S.A.D. dok su utovari iz Argentine nedovoljni da pokriju celokupnu tražnju. Tražnja je međutim, usled sadanjih prilika, znatno povećana i to uglavnom za državne potrebe. Liverpul za oktobar notira je šil. 11/- za mtc. prema ceni pšenice od + šil. za mtc. Čikago za septembar notirao je 43%a centi za bušel.

Na domaćem tržištu nema nikakvih promena. U starom kukuruzu promz>zt je vrlo mali, kupuje se po koji vagon za unutrašnju potrebu krajeva u kojima je prošle godine berba podbacila. Plaća se 115—118 din. Za termin oktobar-novembar (novi sušeni) nudi se 105 din., ali ponude nema ni po ovoj ni po višoj ceni. To bi mogla da bude indicija ха гдауо ргоsuđivanje berbe kukuruza od strane proizvođača.

Izvozni paritet prema ceni za efektivnu robu u Liverpulu iznosi 90 din.

Uljarice, — Berba suncokreta već jie počela. Prinos će, usled suše, biti znatno manie no što se očekivalo, 10—12 mtc. po jutru, odnosno oko 4.700 vagona ukupno, a to znači isti kao i lanjske godine. Smatra se da će ova količina biti dovolina da pokrije svu potrebu fabrika jestivog ulja. Određena cena za suncokret iznosi 153 din. za proizvođače odnosno 161,50 din. za trgovce. Stvarno proizvođači će dobiti po 171 din. na kojoj je bazi izvršeno kontrahiranje. 80% površine.