Народно благостање

2. септембар 1939,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 551

S obzirom na koncentrisanost izvoznog viška u rukama iedne zemlje logična bi bila mogućnost monopolskog položaja odnosno diktirania cene. Međutim, to nije slučaj. Pa ni u godinama kada proizvodnja u glavnom izvoznom područiu podbaci, kao što je slučaj ovoga puta. Viša cena kukuruza od cene pšenice u ovoj kampanji posledica ie manjeg prinosa u Argentini koja je polovinom avgusta raspolagala izvoznim viškom od kojih 200.000 vag. Uprkos takvoi veoma povoljnoj statističkoi pozicii cena kukuruza, iako viša od pšenice, ne može nikako da se podigne na zadovoljavajući nivo i nama izgleda da bi se to uskoro moglo desiti, sem ukoliko prinos u S.A.D. ne podbaci osetnije usled suše i razvitak vremenskih prilika u Argentini narednih meseci пе ђиде роуоlian. Ako prinos osetnije ne podbaci kukuruz će i dalje biti pod pritiskom niska cene pšenice. -

Ovakav položaji kukuruza objašnjava se uticajem odnosno diktaturom pšenice. Sve do pojave hiperprodukciie pšenica njena upotreba u vidu stočne hrane bila je minimalna, sporadična, ograničena na male količine pšenice rđavog kvaliteta. Zatim, dok je realna nadnica bila na relativno višem nivou i u izvesnom porastu sa nivoom cena, o upotrebi kukuruza za ljudsku hranu u industrijskim zemljama nije moglo biti ni reči. Naprotiv, u ovim zemliama preorijentacija u ishrani VIšila se sa pšenice na stočarske proizvode i voće. U agrarnim zemljama pak rasla je potrošnja pšenice. Kriza 1929/32 iz osnova je izmenila položaj pšenice i kukuruza u ishrani ljutstva i stoke. Docnije, kada su u pojedinim zemljama nastupile i devizne teškoće i kada je hiperprodukciia pšenice postala permanentna pojava, promene položaja ovih dvaju artikala u ishrani postale su još drastičnije. Industrijske zemlj, radi uštede deviza, propisivale su obligatorno mešanje kukuruznog sa pšeničnim brašnom, a u agrarnim zemliama sa žitnim režimom za držanje više cene pšenice vršila se preorijentacija u ishrani sa pšenice na kukuruz. Kada je kukuruz od avgusta prošle godine postao skuplji od pšenice industrijskeuvozničke zemlje pribegle su forsiranjiu upotrebe pšenica kao stočne hrane. Preorijentacija u ishrani stoke na pšenicu smanjila je potrebu za kukuruzom; ta pojava trajaće sve dotle dok bude postojala sadanja relacija cene pšenice i kukuruza.

Upotreba kukuruza kao što vidimo, u ljutskoji i stočnoj ishrani od vremena agrarme krize postala je vrlo elastična. Mogućnost zamene pšenicom u ishrani stoke jedan ie od glavnih faktora koji nž dozvoljavaju neku posebnu cenu nezavisnu od svetske cene pšenice. Veća cena kukuruza od pšenice moguća je samo u srazmeri veće hranliivosti odnosno veće proizvodnje mesa. Upotreba kukuruza kao liutske hrane pri takvom odnosu cena ne dolazi u obzir.

Iz ovoga izlazi da jie kretanje cene kukuruza u veoma uskoj vezi sa cenom pšenice, da cena pšenice, i to samo u vremenu hiperprodukciie, može da budz nešto niža od cene kukuruza, ali ta razlika ima takođe granice. Danas je ta granica relativno vrlo visoka (u Roterdamu i Liverpulu kukuruz je skuplji od pšenice za 35—45"%/o, a cena kukuruza, sa gledišta proizvodnih troškova, smatra se niskom, Sletstveno Dozicija kukuruza nije ništa bolia od one pšenice. Ona se ne

može bitno popraviti sve dok bude postojala hiperprodukcija 'pšenice.

После _ септембарске KpH3e 1938 премије осигурања ратног ризика постепено су се спуштале ка нормалним, али су још увек биле све до скоро високе. Узрок томе треба тражити у несигурној светској ситуацији, која је код многих стварала импресију ситуације пред рат. Створило се мишљење у круговима енглеских осигуравајућих друштава да ће рат: избити изне-

Државно рессигурање ратног ризика у Енглеској

| a rayOzi

нада и да ће најважнији поморски путеви бити пуни опасности по бродове који су осигурани код њих по ниским предратним премијама. Та мисао је била толико јака да су се осигуравајућа друштва уздржавала од закључивања послова и да су се међусобно споразумела да важност тарифе неће трајати дуже од 7 дана. На тај начин надала су се да ће избећи губитке који би их могли задесити од изненадног рата. |

Такво држање друштава није остало без последица. Трговци су се жалили влади да не могу нормално да развијају своје послове због честог мењања тарифе, јер немају сигурне базе за калкулацију цена. Ако премија по тарифи износи 7 шилинга и 6 пенса за 100 фунти стерлинга а брод крене на пут 10 дана касније, могу осигуравајућа друштва да издају нову тарифу са вишом премијом, тако да трговац, који је калкулирао цену својој роби по првобитној тарифи, губи чим се тарифа повиси за неколико пута. Влада се нашла у неприлици. С једне стране, она није смела да не помогне трговину, а, с друге, она није била ни мало расположена да прими на себе један тако рискантан посао као што је осигурање ратног ризика. Догађаји су је истерали из резерве. Појачавање ратне опасности истерало је премије од 7 шилинга и 6 пенса на 35 шилинга и изгледало је да ће и даље да расту. То би уништило сваки посао осигурања на мору и зато је влада одлучила да интервенише оснивањем државног пула за,осигурање. У ствари осигуравајућа друштва вршиће као и до сада осигурање бродова и товара, а држава ће им гарантовати за то покриће. Она је преузела на себе функцију реосигурања. Премија ће се одређивати у споразуму са владом. Држава јемчи за штету која настане уништењем или узапћењем брода од стране непријатеља. Резултат стварања пула је било смањење премије на 5 шилинга и одбацивање ограничења важења тарифе од 7 дана. Сличне мере донесене су и у другим земљама као у Француској, Холандији, Сједињеним америчким државама итд.

Недавно је влада поднела парламенту предлог закона о осигурању резерви извесних артикала, На то ју је натерала опасност опадања резерви. Трговци плашећи се напада из ваздуха смањили су их, што је угрозило привредну снагу земље. Мере за одбрану од напада из ваздуха и наведени предлог закона треба да то спрече и улију поверење целокупном становништву у владину политику. Предлог предвиђа регистрацију свих трговаца који продају артикле који падају под осигурање. Осигурање ће бити монопол државе и осигуравајућа. друштва смеће их осигурати само према владином плану. Министарство трговине може извесне артикле да избаци из плана, али ће њихови продавци бити и даље регистровани. О Мерозгедпа габпа оразпоз! роJačala je bila toliko pritisak na funtu sterlinga, da su monetarne vlasti morale da pribegnu klasičnom sretstvu odbrane Yalute, povisujući kamatnu stopu Engleske banke sa 2% na 4%. Međutim, kapital koji beži pred ratnom opasnošću ne može se zaustavit: na ovaj način, jer je on indiferentan prema sva= koj kamatnoj stopi i spasava glavnicu. Na to se џрогогаvalo odmah čim je mera zavedena i kritikovana je s ta strane što praeistavlia poskupljenje kapitala, a poznato je da je engleska konjunktura poslednjih godina imala mnogo da žahvali politici obilja kapitala i niske kamatne stope.

Posle par dana pokazalo se da je povišenje kamatne stope oštalo bez dejstva. Kapital je bežao dalje i vlada je donela odluka da obustavi svaku intervenciju Egalizacionog fonda

Raspad bloka funte linga

ster-