Народно благостање

Страна: 552' НАРОДНО

oko održavanja kursa-funte sterlinga. Posle davalvacije funte sterlinga. 1931. ovo je sigurno najznačajniji potez engleskih monetarnih vlasti. Ova mera tumačena je i željom da se iskoristi ratna situacija za obaranje funte, a da se ipak ne dođe: u sukob sa Njujorkom. Međutim, vlada je dala katagoričko objašnjenje da joj je više stalo do svakog grama zlata u banci nego do kursa funte, obzirom na potrebe plaćanja porudžbina u ratu.

Zbog zastoja u međunarodnom saobraćaju nisu 105 роznate. sve posledice napuštanja odbrane kursa funte, ali najznačajnija: je ta da se time raspao blok funte sterlinga. U taj Dlok spadale su baltičke zemlje, Francuska, dominioni, Grčka, Turska, pa. u posledni» vreme i mi. Valute тета а iz bloka-pratile su kurs funte. Sada su ga napustile i ravnaju se:prema: kursu dolara. U bloku su ostale Francuska i domiпол! Китв funte pao je bio 25 avgusta na 4,90 prema dolaru, čak se: očekivao kurs od 8,50 za koji dan. Ali posle tog se popravio. Francuski franak i valute dominiona ostali su nepromenjenog kursa prema funti, dakle pali jednako kao ona prema dolaru. Franćuska i dominioni ostali su verni bloku zato što bi u •ventualnom ratu bili u istom: frontu, pa prema: tome imaju Već sad iste interese. Ostale zemlje žele da ostanu neutralne i neće da svoju valutu vežu za valutu koja će se jako kolebati, ako dođe do rata.

Mesto bloka funte pojavio se blok dolara. Razlika između ova dva bloka je u tom što se prvi držao na trgovačkim interesima jednž grupe zemalja, koje su na taj način mogle da obezbede sebi sigurniji pristup na englesko tržište. Tek kasnije ušle su u blok i druge zemlje koje su na tai način htele da za proračunavanja kursa svoje valute uzmu jednu međunarodnu. Blok dolara, međutim, postoji samo u ovom drugom smislu.

ea

Napeta međunarodna politička Ratno • privredne mere tu o- Situacija izazvala ja u čitavom blast}. proizvodnje i cirkula- 11721 zemalja mere o ograniče-

cije nju proizvodnje, potrošnje i saobraćaja. Sve te mere imaju za cilj racionalizaciju potrošnje da bi postojeće rezerve, za slučaj rata, mogle što duže da traju. U sferi proizvodnje preduzete mere još nisu velike. One će tek za vreme rata da se pojačaju.

Kako se vidi iz pisania dnevne štampe preduzete: mere u svim zemljama nisu iednake. Neke su samo zabranile izvoz izvesnih proizvoda, dok su druge, ekonomski slabije, donele mnogo oštrije mere. :

Dosada najdalje u tom pogledu je otišla Nemačka. DeRretom je rekvirirana celokupna žetva, svi mlečni i mesni proizvodi. Svi ti proizvodi stoie pod kontrolom ministarstva poljoprivrede, koje ima pravo da zaključane ugovore raskine i da naredi da se prodane količine predaju njemu. Potrošnia je racionirana. Izdate su karte za životne namirnice. Svako lice može da dobije nedeljno 700 grama mesa ili konzervi, 280 grama šećera, 110 grama marmelade, 150 grama krupice ili griza, 63 grama kafe, a dnevno 0,20 litara mleka i 60 grama sira, masti. ili ulja. Deca ispod 6 godina, majke i radnici u teškoj industriji imaju pravo na dopunske količine životnih namirnica. Ograničena je prodaja odela, rublja, obuće i sapuna, a od ] septembra 1939 zavešće se karte na benzin i ulje: za. mazanije.

U Italiji restorani će moći davati gostima samo jedno jelo sa mesom. U isto vreme obustavljen je privatni automobilski saobraćaj.

Engleska. vlada je zabranila izvoz matala,, kaučuka, раmuka, jute, nafte i biljnog: ulja, danska osim tih još i konopЦе; uglja, medicinskih instrumenata, hemiskih proizvoda i

БЛАГОСТАЊЕ 8 Бр. 35: gasnih maski,egipatska. uglja, drva, petroleja, lekova i pamučnih proizvoda, norveška je rešila da zavede dozvole za izvoz svih proizvoda sem drva, ribe, gvozdene rude i sumpora, a grčka zabranila izvoz goriva i životnih namirnica.

Razume se da ni saobraćaj nije mogao biti pošteđen. Tako vazduhovno društvo »Er Frans« obustavilo је заођгасај ua svim linijama osim: London Pariz —Masseli i onih za Honkong, zapadnu Afriku i Južnu Ameriku. Obustavlizn je parobrodski saobraćaj između Engleske i Holandije, a britanskim Drodovila zabranjena iz do daljeg plovidba Sredozemnim morem.

Da-li će ove mere ostati na snazi ili će se još prošinivati zavisi od razvoja međunarodne političke situacije.

Шаљући парламенат на одмор, коме је на необичан начин продужио живот за две године, Даладие је протурио још неколико декрета са закоји су унеколико карактеристични по

Популацисна политика У Француској

конском снагом, ситуацију у Француској: декрет о повећању рађања, 2 ограничавању бекства са села, о реорганизацији пшенич=

ног уреда, о успостављању централног информативног уреда. Све су то питања која би могла бити решена и путем редовног доношења закона, јер не спадају у горућа, која се морају преломити преко колена. Али је карактеристично да их је влада сматрала толико преким.

Француска је пословична по застоју у множењу становништва. Деценијама већ није се променио број становника, па да није било јаког досељавања странаца, данас би број становника Француске био мањи него пре Светског рата. Мако се проблем не посматра расистички, ипак су у Француској забринути за одржање нације. Годинама покушавало се изазвати расположење за већим раБбањем. Али никад се још није успело да се пробуди воља ва множењем код појединаца, као што им је јасно да је то потребно. Системи потпора, који су изграђивани нису имали јачег дејства. Питање је где би Француска била да није тих потпора. Ни нови декрет не уводи ништа ново; него само даје обилатије потпоре фамилијама с децом.

Радничким породицама у којима се роди дете за две године по закључењу брака даје се премија од 2.000—3.000 франака, која се не враћа. За друго дете добију родитељи месечни доплатак, који се такође не враћа, а износи 1090 просечне наднице краја у коме породица живи. Доплатак се даје до навршене 14 године детета или 17, ако иде у школу. За треће дете доплатак се повисује на 2096. Ако само муж привређује, жена као домаћица добија потпору од 10% просечне наднице дотичног департмана, и то кроз 5 година код једног детета, а код више деце дотле док и последње не наврши 14 година. Према томе један радник у Паризу добије за дете премију од 3000 франака, за друго дете 150 франака потпоре, за два детета 300 франака, на жену 150 франака. Породица са шесторо деце добила би у Паризу 1500 франака месечно; а то је двострука просечна надница.

Сељачке породице добију брачни зајам од 500020.000 франака који се враћа. Добију га брачни другови испод 30 година старости, који су најмање пет година 3апослени у пољопривреди и обавежу се да ће остати још десет година. Зајам се враћа у полугодишњим оброцима за 20' година, уз 4129, почевши од друге године по 34кључењу брака. Код рађања сваког детета одбија се од следећих оброка известан проценат. Код петог детета одбија се цео остатак дуга. Породице богате децом плаћају мањи порез, мањи је и наследни порез, а код петеро деце отпада сасвим.