Народно благостање

9, септембар 1939 НАРОДНО

Робно тржиште

Шшенина. — Рат је затекао на мору око 35.000 ваг. пшенице. Товари у блиским позицијама вероватно ће стићи до европских лука, а остало ће привремено потражити друга склоништа. Залихе које су се нашле у магацинима и лукама у Енглеској, Холандији, Белгији и Француској одмах су блокиране за државне потребе. У Немачкој је извршена потпуна реквизиција свих биљних и сточних производа; реквизиција је обухватила и количине потребне за исхрану самих произвођача, који ће такође добијати прописане оброке. Велики број земаља забранио је извоз пшенице. Канада, Аустралија и Аргентина лифероваће највећи део својих залиха Енглеској и Француској које су већ закупиле знатне количине. Немачка има једину могућност да се снабдева на југоистоку Европе који овога пута има знатно мањи извозни вишак но прошле године. Са Румунијом закључен је уговор о куповини 40.000 вагона са сукцесивном испоруком до конца 1940 г. У вези с овом продајом извоз у све клириншке земље учињен је зависним од претходне дозвволе. У Мађарској пшеница се више не може да добије испод 20 пенга за мтц. Исто тако скочило је и брашно због све већих куповина приватника за резерве. Услед ратних заплетаја у свету и изгледа за велико повећање тражње шшенице следствено високе цене претпоставља се да ће С.А.Д. повући одлуку о смањењу засејане површине. У европским с" ратујућим земљама и онима које су мобилисале веће континггнте војске сигурно је да ће засејана површина односно производња шшенице бити смањена. С обзиром на исход овогодишње жетве на северној хемисфери, на велике залихе и приличне гвоздене резерве може се узети као вероватно да ће се исхрана дуже времена, и поред рата, развијати нормално. Ако пак у ратне заплетаје буду увучена још која земља онда би се У многим земљама још у овој економској години могле јавити озбиљне тешкоће. Због свега тога проблем исхране,

а у овоме проблем снабдевања пшеницом, стављен је у

први план економског дела ратне стратегије.

Одмах по објави рата дошло је до огромног скока курсева у целом свету. Закони о минималним ценама у Канади, Аргентини и т. д. изгубили су важност, јер су цене прешишале одређене. За четири дана курсеви су скочили ва 230—40%. Али то је тек почетак. За кратко време, нарочито ако се покаже могућност проширења фронтова борбе, имаћемо још више цене, можда двоструко и троструко према онима од половине августа. Термински курсеви средином недеље били су:

Х XII III V

Ливерпул шил, мтц. 10/0 10/5 10/9 =

B. Аирес ne3. MTI. 710 #760 = o Винипег центи бушел 79 80 — 83:/2 Чикаго центи бушел 8678 86785 | — 875/6

Измењена је и физиономија домаћег тржишта. Понуда је одједном постала ограничена; од неколико стотина вагона дневне куповине Призада пале су на једва неколико десетина вагона. Поред Призада сада се јављају и млинови пошто више не могу рачунати на смањење интервенционе

БЛАГОСТАЊЕ Страна 575

цене, а тражња брашна услед садањих прилика може само да расте. Због тога слободне цене почеле су да расту и маржа се увелико смањила. Ако би се тражња млинова повећавала, а понуда и даље остала скучена, могло би се лако десити да цене пођу осетније на горе, евентуално да пређу и интервенционе.

Кукуруз. — Светско тржиште кукуруза реагирало је такође великим скоком цена на догађаје у Европи. Буенос Аирес скочио је са 6— на 7,50—7,60 пезоса за квинтал. Чикаго на 58—61 цента за бушел, дакле, преко износа државног кредита на који се још мора плаћати камата 4%, а Ливерпул на 13 шил. за мтц. Довози у Европу постали су минимални. С.А.Д. не товаре више због рата и заједно с Аргентином устежу се од продаје чекајући на даљи пораст цена који је сигуран пошто ће пшеница расти, снабдевеност Европе кукурузом врло је неповољна, а јечам и 306 из Пољске, Русије и југоисточних земаља моментано не долазе у обзир. Денатурисана пшеница у Мађарској скочила је на 16 пенга за квинтал.

На домаћем тржишту престало је свако пословање. Тргује се једино по који вагон за најнужније унутрашње _ потребе; цене се крећу између 115 и 118 дин. према возаринским релацијама. С обзиром на неизвесност развитка догађаја престало је свако интересовање и за нови кукуруз. Садање стање биљке обећава у најбољем — случају принос као прошле године што значи да за извоз не би било ништа.

Воће. — Рат је најтеже погодио наше воћарске крајеве. Услед престанка извоза, због саобраћајних тешкоћа, цене су се срозале; свеже шљиве бранице пале су са 100120 дин. на 40—650 дин. а јабуке са 200 на 70—80 дин. Али штета није само од пада цена. Оно што је стигло и што је требало уновчити путем извоза нема уопште пласмана па ће велики део, у немогућности да било на који начин буде прерађен, отићи у ђубре. Вероватно да ће због оваквог стања бити повећана производња сувих шљива. У прошлом нашем извештају пледирали смо да држава помогне произввођаче набавком бесплатног и јевтиног дрвета да се искористи пун капацитет свих сушница у земљи. Произвођачи би се могли помоћи и претварањем већих количина шљива у пекмез који би могао да послужи за исхрану.

Уљарице. — Ha BecT O почетку рата на европским увозним тржиштима формално су разграбљене све залихе уљарица услед чега су цене нагло скочиле и према терминским курсевима постигле релативно велику премију.

На домаћем тржишту отпочео је откуп сунцокрета.

За идућу годину одређене су следеће откупне цене за уљарице (у загради цене које су важиле ове године): репица 275 (265), сунцокрет 170 (185), бели мак 352 (830), сезам 400 (380), бундевске коштице 240 (235), ланено семе 380 (300), рицинус 400 (400), памучно семе 80 Дин. за 100 кг.

Сировине. — Све сировине без разлике постале су чврсте. Међународни картел бакра одлучио је да извозну _ квоту повиси са 95 на 195%о. Међународни комитет за калај повисио је извозну квоту са 45 на 60%. Очекује се да ћеин извозна квота за каучук бити повећана на седници картела која се држи крајем недеље.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. ПРЕЂЕ

DUN-SCHIMMELDFENG

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАТРЕЊ

Кнез УМижејлова 59, Берислеавињева 7.