Народно благостање

Страна 566

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 36

Улоге Санека у привреди

Т БАНКА КАО ПОСРЕДАН ФАКТОР ПРОИЗВОДЊЕ

По теорији проф. Кинза најефикаснији начин за оживљење привреде је ниска каматна стопа на новчаном тржишту, а нарочито на тржишту капитала. Тај постулат је изведен из теорије да је привредна депресија резултат умањене инвестиционе делатности. Следствено треба је ободрити ниском каматном стопом. Ово се гледиште показало тачним у економском полету у већини држава почевши од 1932 год. до данас. Енглеска је имала фантастично јевтину стопу почевши од 1932 год. захваљујући једној вештачкој мери и једној аутоматској појави: под првом разумемо забрану страних емисија Ha лондонском тржишту, а под другом бекство капитала из целога света у Лондон. Исти је случај са Немачком, само је постигнуто мало различитим мерама. Каматна стопа је држана ниско и једном вештачком мером, наиме, фиксирањем од стране државне власти (на релативно ниском нивоу) и друго диригованом привредом, помоћу које је новоформирани капитал упућен на новчана тржишта и тржиште капитала и најзад забраном емисије за приватан рачун, односно контролом приватне емисије — пошто је држава све до данас главни носилац индустриских инвестиција. Код Немачке је периодично, а нарочито у почетку, инфлација кредита играла извесну улогу, каткада и инфлација платежних сретстава. Али је држава успела да спречи свако штетно дејство тих двеју инфлација, тј. скок цена, То је постигнуто строгим фиксирањем цена, надница и каматне стопе. Треба строго разликовати инфлацију кредита од инфлације платежних сретстава. Инфлација у сваком случају значи поремећај равнотеже између понуде и тражње односног добра или услуга. Нагло повећање понуде кредита много је мање опасно од оне платежних сретстава, пошто се прва налази стално у сектору поизводње, док се инфлација платежних сретстава с адиграва ван производног процеса и омогућава несразмерну тражњу за потрошним добрима услед чега скачу цене или се «езаурира. Инфлација платежних сретстава не повлачи за собом инфлацију кредита, напротив, може да постојећу равнотежу у области кредита ремети умањујући вољу код капиталиста за давањем кредита.

Акција државе у циљу смањења каматне стопе може да се изводи искључиво преко банака, Укупност банака се назива земаљским кредитним «паратом, ван банака нема уопште кредита. Банка се налази на бази кредитног система једне земље, она је његово оруђе. У либералистичкој привреди волумен кредита се налази уопште у рукама банака, а не државе. Држава нема могућности да утиче на кредит ван банака. Према томе банке су носиоци кредитне политике у једној земљи; у теорији и данас се мисли само на банке кад се говори о инфлацији кредита. И у краткој историји југословенске народне привргде било је примера инфлације и дефлације кредита од стране наших банака.

Из свега овога излази, да су банке један облик економске делатности, који не стоји на истом рангу са осталим привредним гранама, већ над њима. Бан-

ке се налазе на почетку привредне делатности. Џелокупна привреда везана је путем кредита са банкама. Банке су органи новчаног тржишта, а он је извор краткорочног кредита. Па и тржиште капитала је већим делом везано за банке. Из тога се може извести логичан закључак, да је стање једне привредне делатности условљено стањем банака и да свака промена у функционирању банака одјекује преко кредита непосредно на целокупну народну привреду. Активна државвна економска политика мора прво да обрати пажњу банкама и један део своје активности да врши преко ових.

Али то није једина веза између банака и чародне привреде. Банке нису само органи кредитног система, већ и целокупног платежног промета. Ван банака се одиграва ситан платежни промет, лотрошан. У производњи, при чему мислимо и на један део пољопривреде (велика и напредна газдинства) врши се преко банака. Благајничка служба је била на почетку банкарства, из благајничке службе је никла новчанична банка у Енглеској. Постојале су и постоје банкарске установе, којима је главни циљ благајнички посао (жиро-банке, клириншке банке, Поштанске штедионице итд.). Данас не постоји радња са иоле значајнијим дневним обртом, а да има сопствену благајничку службу. Или се нема благајна уопште (већ само књиговодство) или се држи ручна благајна. Из многобројних добро познатих разлога пренела је привреда благајничку службу на банке. Данас послован човек мора каткада и по сто пута дневно да се обрати банци. Тиме је још тешње везано банкарство за целокупну народну привреду. Благајничка служба још је осетљивија од кредитне функције. Кредити су врачене транзакције; а благајничка служба је дневна. Затворити банке значи затворити касе највећег дела народне привреде.

Логички би био закључак да банке треба да буду прве отворене и последње затворене, Тако је и било у почетку ХГХ века. Прелаз од плаћања готовим новцем на плаћање путем клиринга омогућио је да се скрати радно време код банака на шалтерима. Са великом муком је проведено у Енглеској затварање банака у суботу поподне, и то тек пошто

су се платежни узанси у земљи прилагодили томе стању.

Док се у обичном животу велико задужење сматра за неповољну појаву, дотле се код банака мере повгрење и јачина по величини задужења. Банка дугује обично много и великом броју дужника. Банка не може успешно да води свој посао, ако не дугује много више него што су сопствена сретства, — стање које се у грађанском животу до прг кратког времена сматрало за презадуженост. Банка ду: гује непрегледном броју дужника. То скрива у себи опасност немогућности одговарања обавезама у глучају јаче навале поверилаца. У првој периоди развића банкарства све су се навале свршавале падањем банака под стечај или увођењем мораторијума. Како су обе мере штетне по народну привреду, то се банкарство временом морало да усаврши, односно