Народно благостање

9. септембар 1939. НАРОДНО

vane generalne direkcije na koje će preći uprava preduzeća kojim su upravliale banke a u kojim učešće države iznosi 50% ili više. Turska industrija i rudarstvo preživeli su dečju dob. Sada se provodi drugi petogodišnji plan, koji ima da udari osnov teškoj industriji, a to sve traži jaču kontrolu države. Do sada je likvidirana Deniz banka (banka za роmorsku trgovinu), a docnije će se izvršiti likvidacija Simer i Eti banke.

(Оскудица радне снаге у Не мачкој довела је до нарочитих тешкоћа у производњи угља, тако да је влада морала да именује специјалног пуномоћника за угаљ, који треба да низом мера реши садашњу кризу у производњи.

Потреба за угљем повећала се у Немачкој не само због потпуне запослености индустрије, него и због тога што се угаљ више тражи као сировина за добијање синтетичких сировина, које раније нису произвођене. Производња се од 1932 г. попела са 104 на 192 мил. тона до 1938 али потребе су толике да ова скоро удвостручена прзизводња није довољна.

Проблем угља у Немачкој

Одавно се већ очекивало да тражња неће моћи бити задовољена. Међутим, иста ситуација била је и у неким другим гранама индустрје, такође због оскудице радне снаге. Сама техничка страна производње није претстављапа проблем, јер су немачки рудници механизирани још пре 1929. а и после те године механизација је продужена. Кад је требало повећати производњу покушало се то у угљеној индустрији на исти начин као у осталим гранама. Тако је 1 априла 1989 год. продужено радно време од 8 на 874 часа. Али производња није на тај начин много повећана. У подручју Рура произведено је у првој половини 1939 год. 63,9 мил. тона, само за 300.000 тона више него 1938, а још увек мање за 200.000 т. него 1937. Месечна производња повећала се после априла зато што је продужено радно време, али продуктивност рада је смањена. Та тенденција запажа се од 1937, када је продуктивност једне групе смањена на 2.054 кг. на дан према 2.199 кг. 1936 г., а у марту ове године пала на 1.992 кг. После продужења радног времена производња се повећала на 2.141 кг., дакле још увек стоји испод 1936, односно за 5,770 према ранијој, али према продужењу радног времена требало је да се производња повећа за 10—12%. Међутим, замореност после 8 часова рада је толика да се производња не може да повећа за онај проценат за који је продужено радно време.

Продужење радног времена није повољно утицало ни на пословну страну предузећа, јер су повишене наднице и повишена премија aa 200%oe на акордну производњу преко нормале. У неким предузећима трошкови производње повећали су се за 1 марку по тони кад је продужено радно време за 45 минута.

Због продужења радног времена услови рада толико су се погоршали да су радници почели да напуштају руднике угља и да одлазе у друге, То није лако могућно, јер за свако премештање потребно је имати допуштење од надлежних власти. Али зато су млади радници, пошто отслуже војску, остајали у граду и тражили другог посла, што није тешко зато јер је тражња за радном снагом велика на све стране. Док није ограничено напуштање посла, рурски рудници изгубили су од маја до октобра 1988 око 45 хиљаде радника. А с друге стране производња се није могла повећати продужењем радног времена, зато што више није било могућно запослити нове шихте радника. Излази дакле да је ово максимум производње који могу да дају рудари и да се може ићи преко њега само тако ако се повећа њихов број. А то би требало оства-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 569

рити што пре, јер потребе расту. Крајем године треба да проради предузеће „Херман Геринг“, с капацитетом од 4 мил. тона челика. Само то предузеће трошиће неколико милиона: тона угља. А индустриска потрошња и тако већ износи 48% читаве производње. Железнице су такође повећале потрошњу на 9,15 мил. тона, док су раније највише трошиле испод 9 мил. Извоз је па, па ако се не повећа производња, морала би да се смањи потрошња У домабинству. Проблем угља у Немачкој је проблем радне снаге. Ако ње не буде довољно, не може се ни производња повећати према потребама. А тиме би била успорена производња синтетичких сировина, од којих су најважније две, вештачки каучук-буна, и бензин. Зато је комесару за производњу угља стављено у дужност да обрати пажњу на услове рада рудара, да подигне стандард њиховог живота нарочито изградњом станова за рударе, и да на тај начин учини привлачном ову професију.

Južnoamerikanske države osetile su najjače oživlienie prometa dobara u toku 1937 i razlabavile su relativno najjače svoju kontrolu deviznog ргоmeta. Ali čim je u toku 1938 spolina trgovina počela da opada i da se pogoršava devizni bilans, vraćene su u život stare mere kontrole. lako se one vrlo razlikuju u pojedinim zemljama, zajedničke su tri. Prvo, uvedena su ograničenja u pogledu uvoza, što je uostalom pojava kod svake kontrole deviznog prometa. Drugo, uvoz izvesnih artikala ograničen je tako što se devize kojima treba da se plati uvoz plaćaju po specijalnom kursu, ili se naplaćuje posebna taksa kod kupovanja deviza. Treće, izvršena je faktička depresijacija na taj način, što se na kontrolisanom deviznom tržištu plaćaju devize po višem kursu nego Što je zvanični i na taj način pomaže зе 17707.

Najbolju deviznu situaciju ima Argentina. To dolazi otud što je njena poljoprivredna proizvodnia veoma TraznoOvrsna, tako da nije pogođena krizom kao neke monokulturne zemlje. Ali poljoprivredna situacija 1988 bila je nepovolina zbog suše, tako da je višak izvoza izneo svega 3 miliona funti sterlinga prema 44 miliona 1937. Zato je od decembra 1938 zaveden vrlo strog režim ograničavanja uvoza. Tako se u toku 1939 do aprila situacija znatno popravila, pa je trgovinski bilans aktivan (izvoz 510 mil. pezosa a uvoz 416 mil.), dok je 1938 bio pasivan za 85 miliona pžzosa.

Na slobodnom tržištu razmenjivao se pezos za funtu po kursu 19:1, ali-· pod kraj godine kurs je pao. na 20,50:1. Na kontrolisanom tržištu kurs je bio 15 pezosa za funtu kod uvoza i 17 kod izvoza. Razlika između ova dva kursa ide fondu za kontrolu deviznog prometa kod Centrane banke.

Jedan obim spoljne trgovine obavija se u obliku trampe. S Italijom je predviđena ovakva razmena do iznosa od 460 miliona lira, a od ostalih zemalja u obliku trampe trguje se s Nemačkom, Belgijom, Danskom i Braziliiom.

Mnogo je teža situaciia Brazilije. To ie već monokulturna zemlja, jer izvoz kave pretstavlja 45% čitavog izvoza. A kava je artikal kod koga se najteže može ograničiti Dproizvodnja, zato što nije jednogodišnja kultura, pa je slično kao kod kaučuka potrebno uništavati postojeće plantaže ili njihove plodove. Kriza kave ostala je nerešena, jer je i konkurencija stranih zemalja velika, a s druge strane brazilijanska politika kave bila je takva da se sve drugo moglo pre postići nego uklanjanjie hiperprodukcije. Tek prošle godine napuštena je politika premirania izvoza i otkupa kave za uništavanje od strane države. Izvoz kave se popeo po obimu za 50%, ali zato je po vrednosti pao za 10%. Izvršena

Devizni režimi južnoame-= rikanskih zemalia

рт се ен ни УУ