Народно благостање

Страна 582

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

KK" (pen M E | ___________ Re „~

Државни приходи и расходи у јулу месецу дали су повољне резултате: месецу у прошлој години приходи су се повећали за 7 мил. дин. или 0,7/, а расходи за 18 мил. дин. односно 2'/0. Приходи у јулу били су 987,2 мил. дин. или 8,5/• мање од предвиђања. Поједини приходи дали су следеће резултате (у мил. дин.):

Извршење државног буџета у јулу

Пред- Оства- + HMH—

виђено рено 07 Непосредни порези 246,5 189,2 = 28,2 Посредни порези 277, 282,4 i. 158 Монополи 185,9 188,7 _ 15 Укупно фискални приходи 709,8 660,3 —- 7,0 Државна привреда 356,7 317, — 11,0

Од тога:

железнице 219,8 218,0 — О8 речна пловидба 7,7 37 =- 51,8 _ поште 53,1 52,0 — 2,2 шуме 1951 )0,9 — 11,8 РУДНИЦИ 199 13,8 — 31,0 Као што се види, према предвиђању највише су подбацили непосредни порези — што је сезонска појава. По-

средни порези и монополи одржали су се добро и у јулу месецу давши већи приход од предвиђања. Приход од државне привреде и даље подбацује предвиђања и То ссетније од фискалних прихода.

Расходи у јулу месецу били су 946,9 мил. дин. или 12,3%/0 мање од предвиђања. Од укупних расхода на личне издатке утрошено је 484,3 мил. дин. или 51,19.

За прва четири месеца буџетске 1939/40 (април—јули) остварено је државног прихода 3,804,2 мил. дин. или 11.9% мање од предвиђања и 1,83% мање од прихода у истом периоду буџетске 1938/39 год. По категоријама поједини приходи дали су овакве резултате (у мил. дин.):

= или — %/о Пред- – Оства- према виђено рено 1938/39 предвиђ. Непосредни порези 986,1 785,9 764,7 — 20,4 Посредни порези 1,109,6 11211 1,102,3 je | 150 Монополи 743,7 720,9 692,6 = 3,1 Фискални приходи 2,839,4 2,627,8 2,559,6 — 7,5 Државна привреда 1,427,4 1,150,4 1,166,4 — 19,5 Од тога: железнице 879,5 787,9 758,7 — 10,5 речни саобраћај 31,0 17,6 18,1 — 43,2 поште 2127 185,6 182,2 — 12,7 шуме 48,6 25,1 47,3 — 48,3 рудници 79,9 55,6 146,0 — 30,4

Из овога видимо да је прилив прихода у текућој буџетској години бољи но у 1938/39, изузев државне привреде код које се показује опадање за 16 мил. дин. Осетно подбацивање према предвиђањима долази услед калкулације која је, приликом израде буџета, полазила од претпоставке даљег интензивирања коњунктуре. Са гледишта коњунктурног интересантно је осетно подбацивање прихода од непосредних пореза, док приходи од посредних пореза стално расту. – Вероватно да овај пораст, добрим делом, треба приписати знатном повећању посредних дажбина, а свакако и повећању промета што је сигурно случај на сектору сељачке привреде чија је куповна снага последњих година порасла. Тенденција код прихода државне привреде остала је непромењена.

према ·истом ·

Расходи у истом периоду били су 3,6043 мил. дин. или 16,5% мање од предвиђања и 5,4/ испод оних у истом периоду буџетске 1938/39. На личне издатке утрошено је 1,872,8 мил. дин. или 5290. За материјалне издатке за ово време било је предвиђено 2,409,8 мил. дин., а стварно је утрошено 1,731,4 мил. дин. или 71,85, док су кредити за личне издатке искоришћени 98,279/6.

Јули месец дао је вишак прихода од 40,2 мил. дин. према 52,0 у истом месецу прошле године. За период април —јули постигнут је вишак прихода од 199,9 мил. дин, према 345,2 у истом периоду 1938/39. Као што показује анализа расхода вишак је постигнут мањим искоришћавањем материјалних кредита.

Ма pretposlednjoj strani дапазпјег ргоја nalaze se oglasi triju velikih poduzeća u Jugoslaviji, jedno industrisko, a dva trgovačka, u kojima javljaju potrošačima, da cene njihove robe ostaju nepromenjene. To nije reklama u užem smislu reči, to je jedna deklaraciia, jedna konstatacija. Tim se oglasima ne cilja na povećanje obrta niti na otimanje mušterija, oni su samo epilog u dugogodišnjoj borbi, koja je davno završena. One su jedna vrsta ispunjenja dužnosti, jedna vrsta ispunjenja obećanja, koja su data za угете Катрапје protiv njih. Još dok je buktao rat protiv ovih poduzeća pao je bio u našoj javnosti argument u njihovu korist, koji ćemo ovde da ponovimo. Kazano je, naime, da su za vreme velikih ekonomskih perturbacija, koje su pretile da izazovu revoluciju u cenama, velike trgovačke kuće i industriska DOduzeća sa sopstvenim prodavnicama bili stubovi državne politike uperene na suzbijanje revoluciie cena. Dva najlepša primera zato imali smo u Francuskoj i u Belgiji. Belgija je pre nekoliko godina imala iznenadnu i uzbuđujuću depresijaciju svoje novčane jedinice. Pretsednik vlade Tenis još na dve nedelje pre depresijacije belgijskog franka nije ni u mislima dopustio mogućnost ovog događaja. Tek kad su pregovori u Parizu radi spasavanja franka ostali bez uspeha, on je Otstupio, a druga je vlada morala da trpi depresijaciju franka, koja je nastupila kao lavina. Nisu se mogle da predvide granice te depresijacije, tako da je poslovni svet počeo da podiže cene. Iz toga bi se izrodio circulus vitiosus: podizanje cena i dalja depresijacija franka. U tom tragičnom momentu belgijska vlada je apelovala na sindikat trgovačkih kuća, da održe cene na istom nivou čime ćč sprečiti i ostale manje trgovce na tome putu. Sindikat je izjavio, da on nije ni mislio drugojačije da postupi dokgod traje ranije kupljena roba. Njihove cene će skočiti tek ako budu skočile cene robe, koju budu kupovali za nadopunjavanje stovarišta. I potpuno se uspelo. Depresijacija franka momentano nije imala nikakvo neprijatno dejstvo na cene, tako da ič vlada imala dovoljno vremena da izvrši reviziju cena i da ih, po potrebi, prilagodi novom stanju.

U Francuskoj je valutni eksperiment bio još mnogo teži. Ona je morala za nešto preko godinu dana da doživi Чергез јасјји Ттапка од зкого 60%. То 51 trebalo da znači čitavu revoluciju cena. I francuska se vlada obratila velikim magacinima, koji su i ovde kao i u Belgiji jaki i dobro fundirani i mnogobrojni, da spreči skakanje cena. I robne kuće su se tome odazvale. Njihovo držanje bilo je toliko blagotvorno po celu francusku narodnu privredu, da je i danas skoro dve godine posle depresijacije franka — Francuska još uvek najjevtinila zemlja. Da završimo ovu raminiscenciju rečenicom, koju je izgovorio jedan nemački stručnjak

Pioniri jevtinoće