Народно благостање

23, септембар 1939,

јаја је па trećem mestu posle Engleske koja izvozi oko 50 mil. tona i Nemačke sa 30 mil. t izvoza.

— U turskom izvozu je potpun zastoj. Pomorske veze su gotovo prestale. Strane pomorske linije, koje još dodiruju Tursku podigle su znatno podvozne tarife, često na četvOrostruki iznos. Cene domaćih proizvoda, lešnika, suvog grožđa, pale su u većoi meri. Velika je oskudica industrijskih proizvoda, noročito hemijskih, tekstilnih i kožnih.

— Аустралски буџет за 1939/40 предвиђа расходе У износу од 101,916 мил. фунти и приходе од 101,940 мил. Од чега ће се утрошити на војску 38,137 мил. Да би се постигла равнотежа повишени су порез на доходак, трошарину и царине укупно за 5,910 мил.

— Бан Бановине Хрватске изјавио је, да ће се Бановина Хрватска сама побринути за исхрану становништва за сваки случај. Уредба о резервама хране биће нета смишљено и по плану. Нарочита улога ће припасти »Господарској слози“, која претставља „господарски организиран хрватски сељачки народ“.

— Инспекција земаљске одбране саопштила је, да индустријска предузећа, која досада још нису уврштена у ред ратне индустрије и мисле да на то имају право, треба да се обрате молбом на Инспекцију.

— Naši industrijalci su zabrinuti zbog eventualnog pomanijkanja sirovina, otkaza kredita od strane nekih novčanih zavoda i oskudice u stručnim radnicima. Beogradski industrijalci, na svojoj sednici, tražili su da se Uredba o oslobođenju radnika proširi i na sve industriske grane, koje rade artikle neophodn2 za zemlju. Oni su istakli, da nikad nije bio potrebniji kredit industriji nego sada. U pogledu sirovina industrijalci smatraju, da teškoće nisu nepremostive i traže — 3sasvim opravdano — da se naš devizni stok upotrebljava najekonomičnije, samo za nabavku neophodnih potreba zemlje.

— Tečevinska društva u Engleskoj, čije se akcije ili udeli nalaze u posedu državljana neprijateliskih naroda, moraju to da prijave vlastima.

SAOBRAĆAJ

— talijanski parobrodarski promet vaspostavljen је gotovo u celom normalnom obimu. Dva parobroda za ргеКоокеапзки službu otplovila su, jedan za južnu, a drugi za severnu Ameriku,

— Министар саобраћаја је решио, да се при Дирекцији поморског саобраћаја у Сплиту оснује Поморски савет као саветодавно тело за разматрање и давање мишљења по питањима унапређења поморства трговачке морнарице и поморске трговине.

— У путничком саобраћају са Немачком уведено је поново обавезно визирање пасоша.

— У првом полугођу о. г. број домаћих и страних туриста био је 410.250 према 383.972 у истом периоду претходне године. Знатно се повећао број страних туриста са 118.702 на 137.501. Број ноћивања износио је 1,8 мил. И код ноћивања знатан је пораст код страних туриста са 493.476 Ha 611.834.

Jugoslovensko-nemačka trgovinska komora saopštila je,

da je ponova uspostavljen železnički saobraćaj između naše zemlje i Namačke.

КОМЈОМКТОВА

— Po izveštaju Narodne banke za juli situacija u našoj privredi ostala jie nepromenjena. Naireprezentativnija grana našeg poleta, rudarska i topionička industrija, razvijaju se sve sporijim tempom, ali ipak razvijaju, čemu je među ostalim uzrok i smanjeni uvoz metala, tako da domaće fabrike dobijaju više posla. Uvoz industrijskih sirovina pao je za čitavu petinu prema laniskom za prvih sedam meseci. Isto

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 603

tako smaniio se utovar vagona, što besumnije najviše stoji u vezi sa smanjenom spolinom trgovinom. Najveća je promena kod stečajeva i prinudnih poravnanja. Prošle godine prema 1937 broj stečajeva smaniivao se, a OVE godine prama laniskoj veći je za 14 u prvih sedam meseca.

— U avgustu bilo je u državi 11 stečajeva i 14 prinudnih poravnanja. Stečajeva je bilo u bivšoj Savskoj banovini 7, Dunavskoj 5, Dravskoj 9, bivšoj Primorskoj i Drinskoj po 1.

— U S. A. D. privredna delatnost bila ie u avgustu u vrlo povoljnoj fazi. Proizvodnja automobila i elaktrične energije pokazuju porast. Građevinarska delatnost bila je veća, a i budući izgledi su vrlo dobri. Proizvodnja gvožđa iznosila je 2.66 mil, tona prema 2.86 u julu i 2.19. mil. u ijunu,o. 25 Broj visokih peći u pogonu povećao se па 138 ртета 127 · i 118. Potrošnja kaučuka porasla је за 48.880 па 50.480 tona i pamuka sa 521.000 na 628.000 bala.

POLOŽAJ RADNIKA

— На састанку повереника Савеза хрватских приватних намештеника изнесен је захтев за самостални уред за осигурање радника за Бановину Хрватску.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akc. društava:

28 septembar. — Šumsko gospodarstvo i eksploatacija g. d., Zagreb (red.). — Šumska industrija »Pale« 4. Ф, Zagreb (redovan).

25. septembar. — Zagrebačko građevno d. d., Zagreb

(redovan). 26 septembar. — Radio Zagreb d. d., Zagreb (rzd.). 27 septembar. — Domaća tvornica rublia d. d. u Za-

grebu (red.). 28 septembar. — Кауа Нас d. d., Zagreb (redovan). 29 septembar. — Nekretnina d. d., Zagreb (red.). 830 septembar. — Kontinentalno bauksitno, rudokopno i industrisko d. d. u Zagrebu (red.).

Trgovački registar:

Gradska štedionica u Novom Sadu, upis članova upravnog odbora ZE. g.: d-r Milutinović Obrad, Avramović Ilija, d-r Mijatović Voja, Mijatović Dragić, Subotin Milan, Višošević Vlada, Živanić Dejan, Milak Toša i Mišić Đorđe. — Hrv. 'slav. banka za parcelaciju i kolonizaciju d. d. u Zagrebu, upis Dromena čl. 10 društvenih pravila. — Bačić d. d. za centralno grijanja i zdravstvene uređaje u Zagrebu, upis članova upravnog odbora g. p.: d-r Ivu Bačića, Stiepana Kenfelju i Vladimira Šarića. — Polioprivredna fabrika špirita a. d. u Beogradu, upis firme sa glavnicom od 500.000 din. i članova upravnog odbora g. g.: Novak Franio, Vojvodić Sima i Đurović Antun.

BIBLIOGRAFIJA

D-r Slavko Stanić: Veština prodaje i reklama. punjeno izdanje. Novi Sad 1939. »Urania«, i izdavačko preduzeće. 160 str.

La prćvention de la double imposation пега НОЛЕ et де Ićvasion fiscale, izdanie Društva naroda, 1939.

Remarques sur les perspectives actuelles de la politique commerciale. Izdanje Društva naroda, 1939. U оуој риђlikaciji sabran je materijal o problemima ekonomskim i finansiskim koji će biti tretirani na jesenjem zasazdanju t. g.

La production mondiale et les prix 1938/39. Izdanje Društva naroda, 1989. Ovogodišnja publikacija o svetskoj proizvodnji interesantna je, jer se na osnovu njenih podataka može dobiti definitivna slika o konjunkturi 1938, kako je pad zahvatio proizvodnju sredstava za proizvodnju i za potrošnju

II doštamparski zavod