Народно благостање

Страна 604

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 38

i kakav je značaj imalo opadanje konjunkture u Americi po ostali svet. U iezdnoi kraćoj analizi izneseni su podaci o strukturelnoj promeni u privredi pojedinih zemalja, pa je teško donositi ocenu privredne situacije, ako te promene nisu Dpoznate. RAZNO

— Gradsko veće opštine grada Beograda iednoglasno је primilo predlog opštinske uprave, da se zaključi zaiam od 52.5 mil. din. kod domaćih novčanih zavoda uz 8% kamate na 15 godina. Od tog zaima upotrebiće se 12.5 mil. din. za snabdevanje prestonice tehničkom spremom, sanitetskim materijalom, vatrogasnim materijalom i drugim; 10 mil. za zaštitu, zbriniavanje i evakuaciju przstoničke dece i 30 mil. za snabdevanje prestonice rezervnom hranom.

— Ministar trgovine i industrije smenio je upravu Industriske komore u Zagrebu i naimenovao za komesara g. d-r Dragutina Čekuša.

— На конференцији књиговезаца у Загребу донесена је резолуција у којој се тражи да се сви књиговезачки послови за Бановину Хрватску обављају на њеном подручју; да се штампарски посао одвоји од књиговезачког тако, да се ови послови дају свакој струци посебно. Осим тога да се укине систем лицитација, јер због њега слабији занатлије никада нису дошли до посла.

— Белгиска влада је одлучила да у Берлину, Лондону и Паризу установи сталне привредне мисије. Оне ће имати за задатак да се брину о свим привредним питањима која се тичу снабдевања Белгије сировинама и продуктима. — Постављен је нови Управни одбор Штедионице Бановине Хрватске. За претседника је постављен д-р Јурај Крњевић, за потпретседника Алојз Прпић.

— За директора Дирекције за проучавање пољопривреде у сврху исхране постављен је инж. агр. д-р Драгомир Ћосић, директор Пољопривредне огледне и контролне станице у Топчидеру.

— Za pretsednika upravnog odbora Uprave državnih

monopola postavlien ie d-r Josip Marković gen. dir. Monopolske uprave.

= „Обзор" доноси да су неки загребачки кућевласници саопштили својим станарима, да ће повисити станарину. — Индустријских предузећа акционарских друштава има половином о. г. у Југославији 692, а од тога у Бановини Хрватској 293 или 42,28. Укупна главница тих друштава износила је 4,2 милијарде, а у Бановини Хрватској 19 милијарди, или 44,18%0, инвестиције 7,4 милијарде од чега на Бановину Хрватску отпада 3,3 милијарде, 4509, повериоци 6,6 милијарди а у Бановини Хрватској 1,2 мили: јарде, 189/0. Од 120 трговачких акционарских друштава са главницом од 189 мил. дињ, отпада на Бановину Хрватску 66 друштава, 559“, са главницом 83 мил. дин., 4496. Бро! саобраћајних предузећа био је 42 од тога у Бановини Хрватској 26, 62%0; са укупном главницом 520,7 мил. односно 237,5 мил. дин, или 460/,

— Д-р Антун Филипанчић, помоћник министра финансија постављен је за члана надзорног већа Поштанске штедионице.

— »fFrank{urter Zeitung« donosi od svoga dopisnika u Budimpešti glosu o izgledima trgovine Nemačke sa jugoistočnim zemljama. Konstatuje se da će potreba Nemačke u buduće biti pre veća nego manja. Pošto će se plaćanje | u buduće cbavljati u kliringu postavlja se pitanje redovnih lifeгасјја петаскћ industriskih proizvoda tim zemliama. Nemačka treba da se pobrine da industrija može da proizvodi i da liferuie tim zemliama potrebnu robu i uprkos znatnog iskorišćavanja kapaciteta u ratne ciljeve. Drugi problem je kako će se isplatiti klirinška potraživanja tih zemalja. Po mišljenju »Frankfurter Zeitung« i to će se vršiti industriskim proizvodima. Treba već sada obratiti pažnju na to, kaže se dalje, da Mađarska ne vrši investicije koie bi otežavale Nemačkoj, da ioi u budaće isplati svoi dug u industriskim proizvodima. — За помоћника Министра пољопривреде постављен је Јово Поповић, кустос земаљског музеја у Сарајеву.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 SEPTEMBRA 1939 С.

Narodna banka je dalje davala novaca i državi i Dprivatnoji privredi. Porast razne aktive za 293,9 mil. din. na 2.835,3 mil. pokazuje, da je državi bilo potrebno dosta novaca. A i privatna privreda je u velikoi meri iskoristila zaimove, koji su porasli za 137,7 mil, na 2.393,7 mil. din. i među njima zajmovi po eskontu, kojima se koristi privatna privreda u prvom redu, za 113,2 mil. na 2.0161.5 ти, din: i хајтом! па zaloge za 24,5 mil. na 232,2 mil. din. Već davno nije bio slučaj, da je Narodna banka kupila hartije od vrednosti u tako velikim iznosima kao u izveštajinoj nedelji i to za okruglo 100 mil., čime se njihov stok povećao na 355 mil. din. Devize koje ne ulaze u podlogu povećale su se za 22 mil. na 532 mil. din. Ne zna se otkud su mogle da dođu devize u doba kada je spolina trgovina u zastoiu. Po znatnom povećanju aktivnih pozicija moglo se očekivati veći porast поусаničnog opticaja. To tim pre pošto su obaveze po viđenju porasl» samo u manjoi meri, za svega 69,9 mil. na 1.381,1 mil. din. U sastavu te pozicije došlo je do većih promena. Žiro računi povećali su se za 266 mil. na 905,6 mil din., a razni računi su se smanjili za 220,8 mil. na 438,6 mil. din. Vrlo je verovatno da su jedna ili viša velikih pozicija prenesene iz raznih računa u Žiro-račune. Potraživanje države Do-

većalo se za 17 mil. na 36,9 mil. din. Da novčanični optical nije u većoi meri porastao nego za 2083,8 mil. din. na 8.690 din. ima se pripisati povaćanju obaveza sa rokom za 270,8 mil. na 300,8 mil. din. Narodna banka se zadužila za taj iznos. Ne može se znati kod koga. Na strani to nije mogio da bude, pošto bi inače devize porasle u jačoi meri. Razna pasiva povećala se za 8,7 mil. din. na 285,7 mil. din, Zbir opticaja i obaveza po Viđenju povećao se za 267 mil. na 10.071 mil. din. Kvota pokrića je dalje pala na 25,20%.

Beogradska berza Izveštajna nedelja od 15-IX—2921-IX 1989 EFEKTNO TRŽIŠTE

Poslednja izveštajna nedz>lia puna je neobičnih događaja. Ono što karakteriše ovu nedelju, to ie ogroman pad kurseva, kao što pokazuje donja tablica.

14-IX. J5-IX. 18-IX 19%. 2041Х 21-IX 21/% Rat. šteta 419.— 418.50 417.— 416.—K 416— 394.опао) Как 56, Би ---- _ == _ ===) | ==== === >” 49.0 _ Астаг, 1921 58— 58—- 5775 57—" 57—" 564%" Agrar. 1934 56.— 54.75 54.225 54—- 54—" 50