Народно благостање

23. септембар 1939

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31-Х ИП | 31. 11 31-Х П | 3-1Х 15-IX АКТИВА 1936 | 1937 | 1938 | 1939 1939 Подлога злато у касама | — — |1.588,31.706,2/1.898,8|1.974,51.975,7 злато на страни — — | 377 7,5) 10,8) 108) 10.8

Укупно — |1.626,0)1.713,71.909,6)1.985,3/1.986,5 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 552,3] 453,2 643,5) 509,7| 532,0 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 334,9) 360,0) 330,0] 318,8 311,6 Зајмови: |

на менице — — — — |1.458,6)1.400,5 1,707,7|2.048,3/2.161,5 на хартије од вредн. — | 258,8| 263,0) 63,6) 207,7) 232,2

Укупно — |1.717,41,662,51.771,3|2.256,0)2.393,7

Хартије од вредности — | 116,8 198,1) 258,6 255,2: 355,2 Ранији аванси држави — |1,647,8|1.638,2/1,627,8|1.629,9)1,629,9 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0) 6000) 600,0) 600,0| 600,0 Вредности рез. фонда — | 137,6) 165,8) 223,5) 2421 240,8 Вредности ост, фондова| 28,3 29,5 38,7) 38,5 38,5 Непокрет., завод за из-

раду новч, и намештај | 155,1) 160,4 185.1| 197,7| 198,7

Разна актива

819,6)2.037,22.147,52.541,3)2.835,3

ПАСИВА Канитал = = = = = 180,0 180,0 180,0 180,0 180,0 Резервни фошд = — | 1588) 2000) 2367) 2436) 214 Остали фондови — —| 299 341 37,9) 8392: 39,

Новчанице у оптицају — |5,408,5)5,358,7 |6,920,7 8.486,5|8.690,3 Обавезе по виђењу:

потраживање _ Државе | 594 17,8 381 19,8, 36,9 жиро-рачуни — — — | 651,2)1.488,0)1.080,0) 639,0! 905,6 разни рачуни — — — | 918,6|1.047,7] 980,1| 659,4 438,6

Укупно — |1,629,22.499,7/2.093,2/1.318,2/1.381,1 Обавезе са роком — —"| 50,0 50,0 30,0 30,0) 300,8 Разна пасива — — — | 284,5| 363,83) 232,7| 277,0) 285,7

Оптицај и обав, по виђ. Укупна подлога:

+ 28,59, прим, — — |2,089,5/2.202,1/2,453,9.2.551,2.2.552,6 зл. у кас. 28,5%/ прим. |2,041,0)2.102,5|2,440,0.2.537,3|2.538,7 укупно покриће — — |2968%/ 26540 2722%/,|2601% |2534%

7.087,88.291,3/9.014,0/9.804,8/ 10.071,4

покриће у злату — — |2729%/, 2644%/|27069/, 2587% 2520 %% 6%/• _ Вега 77.75 . 17129. 7679. 17650 7650 75 6% Вега — —– | — | — 690 Рапшанпе 7o._— 73:50. 7825 7838 75—— 7015 67 Dalmat., ет. —— — — = а 7% Invest, 9558 —— — 9475 — 947%е _ 5фабштас. 96— |" —— — 9475 9475 937% ·– ЗеПетап === = == == === == 7% Bler — —— 88— 8750 &8750 858% Bler —— = 9175. 91— “Ol 598 69/ 5. аср Sti. 71. 7%— 275. 7150 7150 7050 6% 5. авг, тд. ——— | —— — == —_- = Bo. 5. ас, kr 70.— 75— 7450 7375 7375 Pab, sitni — 189.— —— 18.— 185— _Pab, sradnji — | — | — — Pab, krupni = 189—— 189.— 188.Narodna banka — = = 6.850—

49/ Кепја 1895 Loz Crv. Krsta Римапзкј 102

Ako posmatramo tu tablicu u prizmi svetskih događaja odnosno evropsko-ratnih, teško bismo mogli da je ob-

НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ

Страна 605

jasnimo. Najuzbudđdljiviji događaji su bili početkom septembra, kad je, na iznenađenje mnogih, buknuo: rat između Nemačke i Poljske. To je bio prvi faktor depresije. Drugi faktor je bio opasnost proširenja tog konflikta (dc čeg nije došlo). Sa gledišta ratnog za izveštajnu nedelju je karakteristično samo to, da je Poliska poražena i da ja Rusija, izjavljujući da ostaje neutralna, posela jedan deo Poljske. Ovaj događaj po sebi ne bi smeo da bude uzrok ovakvog naglog pogoršanja na našem efektnom tržištu, u poređenju prema prethodnoj nedelji. I u stvari nisu svetsko-politički događaji bili uzrok padu već čisto tehničko-berzanski, svojstveni beogradskoj berzi. Do 8 septembra je berza bila pod zabranom. 8-та ja počela da radi, — uz neprekidnu intervenciju javne ruke. Javna je ruka imala mnogo dobre volje u težnji da spreči pad kurseva. Ona to nije mogla da postigne, kao što znamo iz kretanja kurseva prošle nedelje; ali je dejstvo njezine intervencije bilo kočenje u velikoj meri za besističku tandenciju. Drugim rečima, da nije bilo intervencije javne ruke, kursevi bi pali još u prvoj nedelji po objavi rata. Prelazaći preko sviju zameraka koje bismo mogli da učinimo načinu intervencije, moramo da priznamo, da je ona snažno podmetnula leđa pod teret depresije. Način na koji ie izvođena interv»ncija nije mogao da postigne željeno dejstvo. Kursevi su morali padati i dalje iz prostoga razloga što је па зуаkom sastanku ostajao jedan deo ponude nerealiziran. Zahvaljujući velikoj disciplini beogradskih berzijanaca taj višak ponude nad tfražnjom (poslednia je u glavnom poticala isključivo od javne ruke), nile obarao kurseve u onoi meri u kojoj bi to trebalo da bude. Ali, kako je tražnja javne ruke bila sve uža, to je, pri nepromenjenoj ponudi, koja nije bila velika, progresivno rastao višak ponude nad tražnjom. Problem je već pre nekoliko dana bio vrlo prost: ili će se preuzeti celokupna ponuda ili će ona morati stropoštati kurseve čim berzijanci budu odlučilđli da puste da se berza razvija slobodno. To se dogodilo na sastanku od 19 o. m., pri kraju. Tek je 90-ga došla slobodna trgovina do punog izraza. Višak nad tražnjom javne ruke pritiskac je jako kurseve. Oni su počeli da padaju. To je bio put ka ozdravljenju, a ozdravljenje znači pojavu privatne tražnje u obimu cele ponude. Znači da su kursevi morali pasti tako nisko, da privatna tražnja dobije draži da kupuje i da time apsorbira celu ponudu, a da ponuda izgubi voliu na prodaju.

Mi podvlačimo, da nikada do sada nije u burnim političkim događajima ponuda bila tako mala, kao u septambru mesecu. Imaoci papira se drže vrlo dobro; ali kod toliko milijardi dinara u narodu naći će se uvek po kogod koji će hteti da proda pod svaku cenu. I zato se moralo pustiti berzi da se slobodno razvija, da padaju kursevi, jer je pad bio, kao što rekosmo jedini uslov da se pojavi privatna tražnja, koja bi apsorbovala tu neurasteničku ponudu. U koliko kursevi niže padaju u toliko se više povlači ponuda. A imaoci papira, koji žele da stvore našto gotovine, imaju mogućnosti da založe papire kod Državne hipotekarne banke i time stvore nešto gotovine — ne bacajući papire u bescenje. Samo bi ostala ponuda onih neurasteničara i pesimista, čiji su nervi u toliko slabiji u koliko jače padaju kursevi. To je vrlo mali iznos i to je velika sreća.

Neurastenična ponuda likvidirana je tek poslednjeg dana izveštaine nedelje 21 t. m. Kod velikog broja papira prevladala je tražnja nad ponudom. A to je dokaz da se je izgubila ponuda pod svaku cenu. Ako posmatramo tablicu kurseva možemo lako da uočimo gde iz bila najveća neurastenična ponuda. Na prvom mestu kod Dalmatinaca, zatim код 49, асгагаса 12 1934 god. i kod Ratne štete. To isto važi i za Šumski agrar. To nam pokazuje u neku ruku i donja tablica orta.