Народно благостање

23. септембар 1939.

iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 595

ртеа епзао јон» јефгљод сећа 60 жајшља osi 4 и јака не Пивка

| РОДТУМ 1 МЕСАТТУМЕ БАКТОВГ МА NAŠEM TRŽIŠTU KAPITALA

U našim državnim finansijama pojavljuju se novi, vrlo važni problemi. U oblasti državnih dugova stojimo pred dva događaja, koji će iz osnova da izmene dosadašnje stanje. Prvi po važnosti, koji će međutim docnije nastupiti, jeste podela državnih. dugova па osnovu čl. 3 st. 3 Uredbe o Banovini Hrvatskoj. Drugi važni događaji, koji neposredno pretstoji, je emisija jednog dela 6% državnog zaima za javne radove i zemalisku odbranu. Emisija je bila predviđena za prvu polovinu septembra o. g. Može biti da će ona biti odložena zbog u međuvremenu nastupelih događaja. Ali ie vrlo verovatno da io eventualno odlaganje neće biti dužeg roka.

Još se ne zna koliko će se sada emitovati. U tom pogledu Uredba o zajmu, koja je objavljena 15 aprila prošle godine, ne sadrži nikakvih propisa. Kaže se samo, da se emisija ima izvršiti postepeno u toku narednih šest godina »prema potrebi i izvođenju radova i postojećim uslovima novčanog tržišta«. Rok zajma је utvrđen na 50 godina, s tim, da se početak amortizacije ima računati od 1 decembra 1938 godine. Ne bi imalo smisla utvrditi početak roka amortizacije bez obzita na stvarnu emisiju zaima. Prema tome je sigurno da |e Ministarstvo finansija imalo nameru, da prvu tranšu 6% zajma za javne radove emiluje najkasnije do 1 decembra prošle godine. To je posredno rekao i tadanji ministar finansija, u svojoj izjavi prilikom ob{avljivanja Uredbe o zajmu. Ispitujući uslove na tržištu kapitala našao je, da 6% tip državnih zajmova, sa emisionim kursom od 100 ili oko 100, može da služi kao merilo državnog kredita. To gledište je i tada bilo optimističko. Kurs 6% Begluka bio je 94, a 6% Dalmatiпаса 92.50—93. АП to uz ogromne napore Državne hipotekarne banke, koja je stalno intervenisala na berzi. Nije se moglo računati s tim, da bi kurs novog 6% zajma ostao na tom nivou. Neklasirani zaimovi uvek su niži od klasiranih, kao što pokazuje primer 6% Šumskog agrara. Ali uprkos tome bilo je nekoliko povoljnih činjenica u korist emisije novog zaima. U to vreme ргоdukcija 6% agrarnih papira bila je minimalna. Jedino su 6% Dalmatinci izdavani u manjim iznosima, dok je emisija 6% Begluka već bila gotovo završena. Sa druge strane interesovanje kapitala bilo je veliko. Manji iz-

II DOSADAŠNJI UTROŠAK

Prema tome treba tražiti uzroke koji rukovode Ministarstvo finansija da emisiju vrši sada u septembru. Njih nije teško naći. Treba samo imati u vidu svrhu 6% zajma. U Uredbi od 15 aprila se u tom pogledu kaže, da će se 1.5 milijardi din. upotrebiti za građenje novih železničkih pruga, isto toliko za potrebe narodne odbrane, 500 mil. za građenje glavnih državnih puteva i po 250 mil. za podizanje javnih građevina i za melioracione radove. Nije tajna da se nabavke na račun tog zajma već u veliko vrše i da se radovi intenzivno izvode, iako nije emitovana |OŠ ni prva tranša. Po svojoj prirodi nabavke koje služe za

nosi 6% Dalmatinaca, koji su došli na tržište progutani su uz sve bolie raspoloženje. Uredba o obrazovanju poslovnih rezervi i njihovom ulaganju u državne hartije od vrednosti stvorila je vrlo povoljne preduslove na tržištu efekata za emisiju novog zajma. To je bio u ostalom i njen glavni cilj. Što Uredba to nije postigla, ima se pripisati zaoštrenosti u srpsko-hrvatskim odnosima, sve |ačoj političkoj nesigurnosti u Evropi i od tih uzroka izazvanom izvesnom odlivu uloga na štednju. Visina uloga, naročito kod državnih novčanih ustanova, od velikog је značaja za tržište efekata kod nas, pošto se najveći deo tih sretstava plasira u državne hartije od vrednosti. Od aprila do oktobra 1938 god. ulozi na štednju kod Državne hipotekarne banke pali su sa 1.5 milijardi na 1.3 milijarde din., kod Poštanske štedionice sa 1.3 milijarde na 1.2 milijarde i kod najvažnijih privatnih banaka sa 2.1 milijarde na 1.9 milijardi din. Ulozi na štednju pali su ukupno za pet meseci za 600 mil. din., dok su u istom periodu prethodne godine porasli za 300 mil. din. Može biti da pad uloga na šted-

nju ne bi toliko nepovoljno delovao na tržište efekata, da putem neregularnih emisija nije opterećeno tržište efekata. Ubrzala se emisija 6% Dalmatinaca, a počelo je i izdavanje 6% obveznica za šume i šikare, koja je verovatno već i završena. Opticaj 3% obveznica u vezi sa likvidacijom zemljoradničkih dugova dostigao je kulminaciju u prošloj godini. I ako te obveznice nisu došle na berzu, u vanberzanskom prometu one su apsorbovale izvesne kapitale, koji bi išli na berzu. Naše tržište kapitala nije tako jako da bi moglo da izdrži takav pritisak. Zbog toga se situacija na berzi nije popravila ni posle oktobra, iako su opet postepeno rasli ulozi na štednju, pa prema tome i kupovni potencijal državnih novčanih ustanova. Posle okupacije Albanije u aprilu o. g. situacija je postala još nepovoljnija na tržištu efekata. Dok” su čehoslovački događaji psihološki vrlo brzo prebrođeni, albanski su bili od dugotrajnog „uznemirujućeg dejstva na šire slojeve naših kapitalista. Tržište kapitala pokazalo bi još mnogo tamniju sliku, da nije Državna hipotekarna banka stalno intervenisala, preužimajući gotovo celu neregularnu emisiju koja se pojavljivala na berzi. Pod takvim okolnostima ministar finansija nije mogao ni da pokuša da se pojavi sa novim zajmom na tržištu efekata. |

NA TERET 6% ZAJMA

narodnu odbranu nisu poznate javnosti. Ali je vflo Verovatno -—— gotovo sigurno — da nabavke i radovi nisu prekinuti zbog toga što 6% zajam nije emitovan. Kod drugih resora, čije je poslovanje pristupačnije javnosti, imamo i dokaza, da se već izvode radovi koji su bili predviđeni na osnovu 6% zajma. Tako je ministar saobraćaja u svom ekspozeu pred Finansiskim odborom Narodne skupštine u februaru o. g. izjavio da prošla (1938) godina »pretstavlja jedan značajan otsek u našem saobraćaju, jer je u njoj od investicionog zajma od 4 milijarde dobijeno milijarda i po za građenje novih železnica, i to: Banja Luka—HKraljevo, Bihać—Knin i