Народно благостање

Страна 598

žemo da složimo. Po sebi se razume, da je kazna од pola miliona dinara za isplate Које пе prestavljaju stvarne potrebe i suviše drakonska i da bi je trebalo znatno smanjiti. Ali kako je Ministarstvo trgovine poslednja instanca u rešenju pitanja, da li u konkretnom slučaju postoji stvarna potreba ili ne, to je vrlo dobro što je ta ista vlast određena za rešavanje po sporovima između ulagača i banaka. Ona ima mogućnost da, pre-

ZE O —

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38.

ma razviću prilika, da šire ili uže tumačenje pojma »stvarna potreba« i da na taj način dž elasticitet jednoj i suviše krutoj odredbi Uredbe. Rastegljivost pojma stvarna potreba i suverenost organa Ministarstva trgovine u rešenju po konkretnim slučajevima omogućava da se postupa što liberalnije. Mi ponavljamo da, prema našim informacijama, iskustvo za ovo nekoliko dana potvrđuje potpuno ovo naše gledište.

__ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Промене цена на велико и на

| мало у јулу месецу биле су Цене у јулу |

релативно ~ MaMe, углавном -------- _ преовлађивала је тенденција падања.

Индеке биљних производа, услед пада цена сточне хране, попустио. је са 81,2 на 78,9 или за 2,99. Цене сточних производа биле су стабилне, индекс је попустио незнатно за 0,2. Супротно кретању цена аграрних производа индустријски показују извесно повећање, односно настављају са повећањем започетим у јуну месецу. Према Јуну минерални · производи скочили су за 0,294, а индустријски за 1,39. Општи индекс смањио се за 0,1%.

Према јулу месецу прошле године, сем биљних производа, сви остали имали су још увек више цене. Индекс биљних производа био је мањи за 9,79. Код осталих производа имамо следеће повећање: сточни, услед пораста цена говеда и свиња, за 6,190, минералних 5,590, индустријских 1,090. Општи индекс био је већи за 1,4%/0.

Најважнију појаву у кретању цена на велико у јулу претставља затварање маказа између индустријских и биљHHX производа. У јуну још индекс биљних био је већи од индекса индустријских производа за 5,20, у јулу прошле године за 5,8%, а у јулу ове године свега 0,870. Релативна куповна снага биљних производа дакле осетно је опала и, према кретању последњих месеци, тендира даљем падању. Извесно смањење релативне куповне снаге (у односу на индустријске производе) наступило је и код сточних производа, јер се диференција на њихову штету, према јуну, повећала са 11,8 на 13,5%/.. Према прошлој години цене су још увек повољније, јер је тада, у јулу месецу, диференција износила 17,2%/.

Цене на мало у јулу према јуну месецу, изузев Цетиња, опале су у целој земљи: у Београду са 98,7 на 94,2 или за 4,69“, Загребу са 90,3 на 87,8 тј. 2,89, Љубљани са 91,3 на 89,2 односно 2,39, Скопљу са %,4 на 94,9 или 0,6%/6, Сарајеву са 87,4 на 83,0 односно 5,1%, Новом Саду са 100,3 на 94,8 тј. 5,59“, Нишу са 100 на 97,3 или 2,7%0, Сплиту са 93,9 на 91,1 или 3) и Бања Луци са 85,9 на 82,7 тј. 3,890. Генерални индекс за свих 10 градова пао је са 92,6 на 89,8 или за непуних 3%о. Падање цена на мало дошло је услед појевтињења предмета исхране и огрева: индекс исхране пао је са 100,8 у јуну на 95,5 или за 5,4%«, а огрева и осветлења са 94,0 на 93,6 односно за 0,5. Цене индустријских и занатских производа остале су, према јуну, непромењене.

Према јулу прошле године овога пута само Београд и Љубљана имали су више индексе тј. поскупљење; у свима осталим градовима индекси су били нижи па, према томе, и живот јевтинији. Општи индекс према јулу прошле године био је мањи за 1,97.

Kao što čitaoci vide iz dnavnih listova, ovih dana je u Beogradu otvorena jedna nova trgovačka radnja na detalji pod imenom »Akra«, a pod firmom Petar S. Babić. Isto tako nije taina da je radnja organizovana po sistemu po kojem radi Ta-Ta i da je sam sopstvenik bivši nameštenik ove firme. Sam taj pojav ne bi bio za nas povod da pišemo, kao što nismo pisali ni kad se pre toga pojavila druga jedna radnja, koja ie takođe organizovana slično Ta-Ti. Sa sigurnošću je bilo za očekivati, da će Ta-Ta biti škola za našu trgovinu i ceo svet se samo može da raduje, ako se najmodarnije i najracionalnije metode u detalinoi trgovini šire. To je zakon razvića. Što o tome pišemo, uzrok leži u izvesnim napisima koje smo pročitali u nekim jugoslovenskim novinama, u kojima sede naičistiji jugoslovenski Meksikanci.

U jednom natpisu na pr. kaže se, da je pojava te robne kuće pod firmom Petar S. Babić dokaz da uredba, kojom se zabranjuje otvaranje robnih kuća, nije efikasna i da je treba izmeniti. Interesanino je duševno stanje naših Maksikanaca, kad pretpostavljaiu da ie mogućno da se otvori robna kuća pri postojanju uredbe koja to izrično zabranjuje. Kakvi bi morali biti naši činovnici, kad bi to bilo mogućno? Naši Meksikanci nisu postavili to pitanje, Da su ga postavili i da su tražili odgovor na njega, brzo bi saznali da radnia Petar S. Babić nije robna kuća, već jedna detalina trgovina, koja nema obim robne kuće, već mnogo manii, ali koja u organizaciji i u poslovnoi tehnici podražava Ta-Tu. Još je interesantnija druga primedba, naime, da se iza imena Petar S. Babić krije sumnjiv kapital, verovatno stranoga porekla. Nemogućno ja, vele oni, da nameštenik Ta-Te za kratko vreme službovanja napravi toliki kapital da otvori toliku trgovinu. Dabome, da se za dve-tri godine službovania ne može da napravi toliki kapital; ali Meksikanci nisu dali sebi truda da se raspitaju u čaršiji ili ma kod kojeg informacionog biroa o tome, ko finansira Petra S. Babića, odnosno ko ortakuje s njim. Da su to uradili, bez teškoće bi saznali ime kapitaliste koji jie pružio firmi »Akra« potrebna novčana sretstva. Možda su to i uradili, ali se prava ludi zbog toga što je

»Akra« i naši Meksikanci

Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд; 21-801, 21-802, 21-833, 21.804. |

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКА РСКО ДРУШТВО А.Д.

жтелеграми : БАНКФЕРАЈН

Клева ж резерње 7.>.00909.00902 диже а > а

Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447.