Народно благостање

НАРОДНО БЛАГО СТАЊЕ

Страна 597

23; септембар 1939

stanje, kakvo je bilo u prošlosti, gdje je jedan bezrazložno povukao sve, a onima, koji su bili mirniji, nije ostalo ništa ni za normalan rad, a ni za njegove Osobne potrebe«.

Zatim dolazi izjava Ministra g. d-ra Andresa, koju su objavili svi listovi, a čija najvažnija mesta glase: »Sa danom 8 o. m. nastao je režim Uredbe o isplati uloga. Pri donošenju ove uredbe nosio sam se idejom da je najbolje rešenje tako zvani sistem klasifikacije uloga prema kriteriju otkaza. Taj sistem proveden je po strogom načelu jednakopravnosti za sve novčane Zavode, javne i privatne. Na ovome je naročito insistirao ministar finansija d-r Šutej. Donesenim rešenjem ostajemo u okviru normalnih prilika, jer ulozi na otkaz postoje i u najnormalnijim vremenima. Privredni život odvijaće se po ovoj uredbi od 8 o. m. u granicama normalnog stanja, kao što se vidi iz čl. 3, 4 i 5 Uredbe.

»Ta normalizacija privrednog života |e u uskoj vezi, šta više ona je uslovljena održavanjem likviditeta novčanih zavoda. To održavanje likviditeta nemoguće је bez davanja novčanih kredita, ili kako se to stručno kaže, bez jedne uspešne intervencije od strane Narodne banke. Dakako s time u najjužoj vezi je pitanje i širokog ispitivanja reeskontnog materijala u svakome konkretnom slučaju. Sva ta pitanja su temeljito raspravili pozvani funkcioneri i u pravcu daljeg normaliziranja privrednog života doneseni su zaključci, te time stvoreni i preduslovi za dalje redovno funkcionisanje naših novčanih zavoda. Da je to tako, mogao sam se sa zadovoljstvom uveriti i u Zagrebu« — završio je svoju izjavu d-r Andres.

16 t. m. javio je Ministar g. d-r Andres da ima pouzdanih informacija iz bankarskih krugova, a specijalno iz Zagreba, da su se ulagači sasvim primirili i da svet spontano veruje da nema razloga podizanju uloga.

Suprotno ovim vestima o smirenju ulagača Udruženje banaka u Beogradu računa s isplatom sviju uloga na štednju u roku od 3 odnosno od 7 meseci, a ta suma iznosi oko sedam i po do osam milijardi dinara. Kao što rekosmo, ova prognoza stoji u suprotnosti sa konstatacijom merodavnih faktora, da su se prilike na novčanom tržištu potpuno normalizovale. Koliko čujemo do sada izvršeni otkazi iznose samo jedan manji deo ukupnosti uloga; a vrlo je verovatno da se neće podići ni svi otkazani. ulozi. Mnogo će vode proteći ispod savskog mosta, dok isteknu svi ti rokovi, a za to vreme mogu nastupiti razni događaji koji mogu biti od velikog uticaja na psihologiju ulagača.

Uostalom ovde nije važno pitanje čija je рго-

gnoza tačnija, već ono što Udruženje banaka predlaže na mesto uredbom propisanog otkaznog sistema. Po njemu je trebalo dati 10.000 din. mesto 5.000 bez otkaza, ali da se sume preko 60.000 ne mogu uopšte da otkažu. Iz ovoga izlazi da Udruženje banaka smatra otkazni sistem u Uredbi za suviše liberalan, nepovoljan po banke, a povoljan po ulagače. Mi smo protivnog gledišta. Ako se sistem otkaza posmatra sa gledišta banaka, onda se može mirno ustvrditi, da ni ovaj strožiji moratorijum, koji predlaže Udruženje, ne bi bio dovoljan za neke banke, dok je i onaj liberalniji i suviše uzak za druge. Likviditet je banaka razan: neke mogu da isplate sve uloge, a neke ne bi mogle podneti ni ofkazni sistem predložen od Udruženja.

Stvar se, međutim, mora da posmatra sa gledišta narodne privrede. Sasvim je pravilno stalo na to gle-

dište i Udruženje u pomenutoj pretstavci, ističući potrebu kreditiranja narodne privrede. Ono smatra da bi otkazni sistem, kakav |e ono predložilo, omogućio dalje kreditiranje banaka, a da sistem u uredbi to isključuje. Tačno je da je danas prestalo svako kreditiranje: privrede. Banke drže likvidna sretstva. Ali je potpuno isključeno, da bi drukče bilo da je usvojen sistem predložen po Udruženju. Isto bi bilo. Ne kreditiraju banke privredu iz sopstvenih sretstava, već iz novih sretstava. Sopstvena i ranije primljena sretstva na ulog odavno su već plasirana. Svaki bankarski moratorijum povlači za sobom, ako ne pravno, a ono faktički odugovlačenje odgovaranja obavezama. To bi bilo i sa bankarskim starim potraživanjem i to je u stvari sad već slučaj. Samo iz novih kapitala koje primaju banke mogu sigurno davati nove kredite, pošto stari slabo utiču. Prvo dejstvo restriktivnih mera u pogledu isplata uloga je obustava priliva novih kapitala — bez obzira na oštrinu ograničenja. Drugo dejstvo je postepen odliv starih sretstava. -

Notorno je da banke ne mogu da isplate 100% primljenih uloga ni za 3 ni 7 meseci. Ali je isto tako van svake sumnje da banke ne bi mogle odgovoriti svojim obavezama prema ulagačima ni po otkaznom sistemu koje Udruženje predlaže — ako bi potrajala uznemirenost među ulagačima. A uznemirenost ulagača je vrlo interesantno duševno stanje: ono dolazi od najraznovrsnijih uzroka, koji nemaju nikakve veze sa stanjem banaka. Ali ako prilikom prve navale wulagači nisu isplaćeni, onda se rađa nepoverenje prema njima. Banke ne smiju doći u položaj, da ne mogu odgovoriti svojim obavezama. Uredba se neće da menja, prema izjavi S. ministra trgovine od 4 o. m., — u smislu pogoršanja. Prema tome banke će biti snabdevene likvidaim sretstvima u slučaju potrebe. To je naročito podvukao g. ministar trgovine u svojoj poslednjoj izjavi, naime, da će se učiniti sve što je potrebno, da banke budu što likvidnije. Prema tome suzbijanje nepoverenja prema bankama, ma iz kog uzroka ono došlo, konstruktivne je, a ne restriktivne prirode. Logički je zaključak da na kraju krajeva iz toga stanja ne može se izići bez pomoći od strane novčanične banke. 1 Кад је tako stanje, onda bi njegova prva sugestija trebala da bude ublaženje Uredbe, a ne pooštrenje.

Po našem mišljenju mnogo je važnije pitanje đepozita kod novčanih zavoda koji ne spadaju pod pojam uloga na štednju. O tome je već dosta pisano u našoj štampi i svi su složni u tome, kao što smo mi to istakli u prošlom broju, da su ovi tražbeni odnosi nepovoljnije tretirani nego ulošci na štednju. Oni su došli pod režim neodređenih rokova, iako su oni погmalno bez roka. Izuzetci u korist protokolisanih firmi i privrednika, samo za sfvarne potrebe, ne menjaju činjenicu da su danas veliki iznosi depozita po raznim računima blokirani kod banaka na neodređeno vreme. To je sa gledišta narodne privrede najnepovoljnija pojava. I mi smo uvereni da će u najbližojX budućnosti doći promena ove odredbe — s obzirom na umirenje ulagača i normaliziranje prilika, kako se to ističe u službenim izjavama.

Mi smo u prošlom broju istakli, da je izraz »stvarna potreba« tako rastegljiv, da gotovo svaki drugi slučaj može biti predmet spora. Udruženje banaka zamera što te sporove ima da rešava ministar trgovine i industrije preko svojih organa, umesto ad hoc stvoreni organizmi, Mi se ni sa ovim gledištem ne mo-