Народно благостање
Страна 600
5
После пада фунте стерлинга франак је остао веран фунти и зато су курсеви осталих валута у Паризу скочили за 10—159/. Овога пута о паду франка одлучили су само ратни интереси, да се злато резервише за плаћање пору_- Џбина. Такву је изјаву дао Рено, излажући с друге стране _ намере владе да пружи могућности да се привредни живот развија што слободније. Зато није уведен мораторијум, него је појачана кредитна политика Француске банке.
Француска је завела строжију контролу спољне трговине него Енглеска, зато што је рат далеко јаче погодио њен платни биланс него у Енглеској. Ове године очекивало се да ће француски биланс плаћања бити уравнотежен приходом од посете странаца. Он ће бити незнатан, док ће пасива трговинског биланса да се јако повећа, зато што ће извоз француских луксузних артикала бити врло маден. Зато се претпоставља да ће Француска морати ускоpo да заведе још строжије мере финансиске мобилизације, да заведе обавезу продаје злата држави и да забрани трансфер страних потраживања.
Француско тржиште капитала тек се било смирило после великих потреса. Међутим због рата издаци су повећани на двоструко, за 70 милијарди франака, а то би значило да држава недељно мора да позајми око 5 мили„јарди франака. Тржиште капитала не располаже с толиким средствима. За плаћања у иностранству држава ће посегнути за бСанчиним златом, којег по речима Ренозвим има два пута више него пре годину дана, али и кредит код банке биће искоришћен до краја. У току је доста јака "тезаурација новчаница, што се види по порасту оптицаја.
Карактеристично је да је у Француској досада 26јављено најмање ратно привредних мера, али финансиска ситуација и потребе производње за рат натераће владу да н у производњи наступи оргавизаторски.
ЕШ Njemačka vlada propisala je
ovih dana uredbu o ratnoj privredi. Pošto je već ranije regulisana potrošnja životnih namirnica, o čemu smo već pisali, glavna pažnja je posvećena ratnim porezima, nadnicama, platama i cenama. Osim toga jedan paragraf sadrži propise o čuvanju sirovina i životnih namirnica i cirkulaciji novca. Povreda tih propisa povlači stoga kaznu koja u težim slučajevima može biti smrt.
Dodacima na već postojeće poreze nastoji se pojačati državne prihode i sprečiti preterano bogaćznje vojnih liferanata. Zaveden je zatim dodatak na porez na dohodak u visini od 50% godišnjeg iznosa tog poreza. Izuzeti su od njega poreski obveznici čiji dohodak ne prelazi 2.400 Rm. Da ne bi bio suviše težak, naređeno je da on nz može iznositi više od 15% dohotka, odnosno celokupni porez na dohodak sa dodatkom na njega može da iznosi najviše 65% dohotka. Ova mera je privremena, njena važnost prestaje krajem 1939.
Žavedena je trošarina na pivo i duvan u visini od 20% prodajne cene a povišena je na rakiju za 100 Rm na 375 Rm po hektolitru i na šampanjac za 1 Rm po boci.
Pošto su državni rashodi zbog rata jako porasli, vlada je stala na stanovište da pokrajine i opštine treba da jedan deo svojih prihoda ustupe državi. Stoga je uredbom naređeno da pokrajine imaju da predaju državnoj blagajni 15% svog udela u porezu na dohodak, društvenom i porezu na obrt. Ratni doprinos kojeg moraju opštine da daju kreće se između 2,5 i 10% njihovih prihoda od poreza na prinos. Tačnu visinu njegovu utvrduje ministar finansija i ima sa uplatiti do 18 svakog meseca.
Pri takvom stanju stvari, nisu mogle ni nadnice ostati Dpošteđene,, da bi se kompenziralo povećahje troškova рго-
Ratna privreda u Nemačkoj
=
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 38
izvodnje zbog: porasta poreza. Zbog toga će se nadnice i plate prilagoditi sadašnjoj situaciji. Visinu njihovu odrediće ministar rada preko svojih organa. Ukinuti su svi dodaci na prekovremeni, noćni rad i rad nedeljom i svecom. Stavljeni su van snage dosadašnji propisi o osustvu i godišnjem odmoru.
Za koliko budu snižene nadnice i plate, ili se inače smanje troškovi proizvodnje, sniziće se i cene proizvoda. dotičnoge preduzeća.
pro —==
Тежиште читавог рата с Немачком бацила је Енглеска на привредну блокаду. Два момента ишла су у прилог оваквој стратегији: искуство у Светском рату где се показало да се оружани фронт ломи тек пошто се сломије привредни, а друго и околност што оружану борбу с Немачком имају да издрже само Енглеска и Француска. Блокада би имала да се изведе под несравњиво тежим условима него за време Светског рата, јер је Немачка опкољена већим бројем неутралних земаља него 1914, а после ликвидације пољског фронта ситуација ће бити још повољнија за њу.
Чим је блокада постала једно од најважнијих средстава вођења рата, могло се одмах претпостављати да се у њеном спровођењу зараћене земље неће много обазирати на међународно право, односно да ће га коментарисати себи у прилог. А пошто Енглеска не може да спроведе континенталну блокаду, остаје јој једино да контролише поморски саобраћај. Према лађама које плове под немачком заставом не може да буде обзира, и нема никакве вероватности да би се ове лађе и појавиле на отвореном мору. Према томе, код спровођења Енглеске блокаде над Немачком зависи успех од контроле трговине неутралних земаља. Лиферације артикала које те земље самостално производе не може Енглеска ограничити без пристанка самих неутралних земаља. Оне су у том погледу ограничене само прописима међународног права.
За време Светског рата Еенглеска је већ наишла на велике тешкоће и зато је покушала да примени и друга средства, а не само контролу поморског саобраћаја. Например, министарство трговине закључило је споразум са Савезом америчке текстилне индустрије, по коме је увоз вуне из енглеских колонија у Америку допуштен с тим да ова индустрија неће продавати Немачкој не само ову вуну него ни америчку. У погледу калаја, гуме, памука и метала закључени су слични споразуми. Осим тога, Енглеска је сматрала да свако повећање увоза у неутралне земље долази од извоза у Немачку, а то је онемогућавало блокаду. Да би се ограничила 'ова трговина образована је у Ilap3ay „Commission International des Contingents”, у коју су ушли претставници енглеских савезника, која је одређивала квоту коју сме да достигне увоз неутралних земаља, које би могле да тргују с Немачком. Касније су неутралне земље, Холандија, Швајцарска, Данска, Шведска и Норвешка пристале да се образују приватни централни контролни органи, тако да је енглеска блокада била прилично растерећена.
Одмах почетком овог рата Енглеска је објавила листу артикала над којима је прогласила ембарго. Ли: ста обухвата много већи број артикала него што је предвиђено прописима међународног поморског ратног права.. Под апсолутну забрану стављена су ова сретства која служе за вођење рата, све сировине које служе за њихову производњу, као и машине помоћу којих се производе. Сва транспортна средства и погонски материјал за њих и сировине из којих се овај добија. На крају ковани новац, племенити метали, банкноте, обвезнице. Условна забрана
Неутрална трговина између две ватре
у (ренина ин)