Народно благостање

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 622 НАРОДНО

P1-IX 210080 257 261 271: 28:1%

дају Рат. шт. 394.— 396.75 396— 896.75 393.50 391.25 9029/0 Р. шт., тер. — — — — -— 4 Аграр. 1921 56— — 55.50 254—" 54—' дер Аграр. 1934 50— — — 50— — 6%/ Беглуци 735 7815 7250 #70: 6650 69/0 Бегл. тер.' — — = === == —

6%o0 JlanMarT. 70.50 70.75 70— 68.50 — 65.6?/o Jlan.. Tep. — — — — — ~

7)» Инвестиц. 9375 94— 9325 92—/ 92— 927%0 Стабилиз. 96— — 9250 — — 7%о Селигман — — —— = па == 75 Блер — — 85.— 8=— — —

89/ Блер — — 89.— — = 88.6%0 Шум. агр. с. 70— 6%— — 6825 — 69. Шум. агр. ср. — 70.— 7д—— — — 6%. Шум. агр. кр. 72— — = — O Џаб, с. — — — 180— — Паб, ср. — = == 182... — <= Паб, кр. — — 186— — — Народна банка — = 6.60— — — —

49; Рента 1895 Лоз Црв. крста Дувански лоз

==;

Не може се порећи да је ситуација у свету таква, да мале државе нарочито живе на беломе хлебу. То је довољно да се изазове поремећај на ефектном тржишту, које спада у најреагибилније. Али, поново потсећамо читаоце, да скок и пад курсева не мора доћи услед огромне тражње или понуде, он долази само као последица поремећене равнотеже између понуде и тражње. МИ папири за неколико десетина хиљада динара нуђени по сваку цену, а у от: суству сваке тражње, могу да изазову велики пад. Отуда се у ненормалним догађајима у свету манипулише ефектно тржиште. у

Та манипулација може бити на два начина: рестриктивно или конструктивно. Рестриктивно је например У Лондону, где се прокламују минимални курсеви, који редовно излазе у курсној листи без обзира на то по којим се курсевима ефективно тргује. Конструктивно је интервенција државе на ефектном тржишту. Она се састоји У куповању све дотле док се тражња не подигне на висину понуде. За прилике под којима живимо понуда код нас није велика. Она се кретала у септембру месецу недељно око 7—8 мил. дин. Обрт од 30 мил. дин. месечно на нашем ефектном тржишту је нормална појава. Тако је на пример било 27,2 мил. у августу 1989 г. 21 мил, у јулу 1939, 28,6 у августу 1988 и 23,2 у јулу 1988 г. Око те се цифре креће и обрт у септембру ове године. Ненормално је пак т2 да се обрт обавио до 909 уз тражњу јавне руке, а највише 10% уз тражњу приватне руке. Али ни на једном састанку није могла јавна рука да прими целокупну позуду, У тој појави искључиво лежи узрок овој дегренголади курсева. Да је икако било могућно, да јавна рука прими за два три дана целокупну понуду, ми мислимо да би се прилике консолидовале, јер се и наш међународни положај ипак знатно поправио, ситуација је много чистија, ми смо много даље од опасности да будемо нападнути, а то је једина опасност да и ми уђемо у рат. Не преузимајући целокупну понуду, односно остављајући један део понуде за идући дан, створена су два фактора бесе. Први фактор лежи у остатку непродате робе, који сваким даном даље све јаче притиска; а други фактор је у познатој истини да беса рађа бесу (као хоса хосу). Ми имамо за то пуно доказа за ово кратко време. Код Ратне штете је 3—4 пут била потпуно покривена понуда и препокривена, а тражња није могла бити подмирена. Ипак се роба и

Бр, 39

сутрадан појављивала због тога што је један дан раније курс био нижи од претходних дана. Публика није могла да зна да је понуда препокривена, али из курсне листе се видело да је курс нижи. Да то стање дејствује привођењу нове робе на тржиште, најбоље ће илустровати исказ једнога капиталисте, који има велике пакете државних папира и који дневно долази на берзу. Ево шта нам он каже.

„По политичким догађајима у свету ја сам имао довољно разлога, да и овога пута отуђим свој сток или бар један део. Ја сам то радио већ неколико пута у бурним догађајима и претрпео веће губитке. Овог пута сам се уздржавао. Ратна штета је тргована по 465, 64, 63, 60 у неограниченим износима, тако и остали папири. Могао сам да продам колико сам хтео. Неки су берзијанци по мало продавали, а ја сам се устезао, али сам увек сутра дан зажалио што сам пропустио. То траје већ више од месец дана; сваког идућег дана сам жалио што нисам јуче продао. Како се то стање продужило, то је сасвим природно, да све већи број људи долази до уверења да што год данас продаш можеш сутра јевтиније да купиш. Ако се ово уверење акредитира, онда је цела досадашња интервенција чиста штета. Очигледно је да се овако не сме продужити“.

Обрачунски курс долара са примом био је: 22-1%: 43.8675; 925-1Х: 44.0050; 26-1Х: 44.13; 27-1Х: 44.0550; 28412: 43.93.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Посао се обавља редовно и без икаквих потреса. Курс клириншке марке је потпуно стабилан. Понуда и тражња скоро су потпуно уравнотежене. Онај део тражње који не може бити покривен приватном робом задовољавају Призад и Завод из својих стокова, који су прилично велики. Грчки бонови су у току недеље врло јако скочили са 29,50 на 33,75. Грговина са Грчком као неутралном поморском земљом у непосредном сусетству врло је жива и изгледи будућег развитка су засад врло повољни. То је есконтовано у замашном скоку курса. Слабо је било пословање у исплати, Софија, која је само једном рађена у извештајној недељи · по непромењеном курсу према претходној недељи. Од клириншких курсева обустављено је објављивање Варшаве. Милано је нотирао у клирингу 228,30. .

На слободном тржишту пада у очи пад курсева свих малих западних суседа Немачке. Подједнако су пали шва:царски и белгијски франак, као и холандска форинта. Фунта је била чврста кроз целе недеље а њу је следио и француски франак. Ове недеље задовољено је просечно 109/) тражње слободних девиза. Курсеви су били следећи:

Слободно тржиште:

Стаб. 991%Х + 28.500 25-IX 26-IX 27-iX 28-IX Лондон 91803. 17550 21950 219 219.87 . 22112 Париз 123.50 99 194.36 12432 19484 123.19 Њујорк 55 4386.75 55 55 55 55 Женева 1947.51 1000 1943.64 1940.13 1242.23 1245.75 Амстердам 2928.52 92847.50 2925.66 2915.85 2927 9924.39 Брисел 98951 74750 93111 98519 93316. 93119 Приватни клиринг: Берлин 1430 1430 1430 1430 1430 Мадрид = = — — = Грчки бонови 29.590 — 32.25 33.26 33.75 Праг — — = — Софија — 90 — — Клиринг: Vi |S || Милано 228.30 228.90 298.90 298.30 228.30

Обрт је износио 26 мил. дин. према 93 мил. у претходној недељи, од тога је рађен Берлин за 17 мил. према

cy. ia e aaa NI

ср 555