Народно благостање

Страна 612

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

П ТОПЉЕЊЕ ПРИВАТНОГ БАНКАРСТВА

Прва констатација у погледу штедње је да новчани заводи више никад нису били способни да је привуку у обиму у коме је некад била. То је топљење банака, али не у целини, него само приватних, јер се овде задржавамо на стварима које су у вези са депресијом и решавањем сељачких дугова.

Кад су улози били на врхунцу, приватне новчане установе држале су 12,347 милиона, а две државне новчане установе 1,9 мил. Приватне установе држале су више него што сада износе укупни улози на штедњу. Међутим, кад је одложено плаћање сељачких дугова и заведен индивидуални мораториум за банке које су дошле у тешкоће последица је била да је публика изгубила поверење у приватне новчане установе и почела да своје улоге пребацује из приватних у јавне. Као што се види из табеле од 1931 до 1938 улози су се повећали код јавних новчаних института са 1,9 на 4,4 милијарде, а код приватних су пали са 12,3 на 6,7 милијарди. Код првих су порасли за 131%, а код других пали за 44%. Огромно повлачење улога извршено је између 1931 и 1933 и то прве године 3,2 милијарде, а друге 1,2 млд. Те године је повлачење заустављено, али не као знак поверења у банке, него применом индивидуалног мораториума, којим се замрзло преко 4 милијарде улога. Банке које су биле ангажоване у пословима који нису страдали са решавањем сељачких дугова, могле су да се одбране од удараца којим су биле засуте, и кад се ситуација нешто смирила могле су да привуку нешто улога из других приватних банака.

После 1934, улози код приватних банака држе се до 1937 на висини од 7,2 милијарде. Изгледало би да банке нису успеле да привуку ни један динар нове штедње. Ма колико да је банкарство било осакаћено, привреда не може без банака, а послови од 1935 поправили су се до 1937, тако да је моргло доћи и улога од новог капитала. Има банака код којих су улози на штедњу већи за близу 100 милиона према 1930, а осим тога и код оних које су биле под заштитом појавили су се нови улози на које се није протезала заштита. Истина, ови улози могли су да потичу и од оних који су постепено извлачени испод заштите. Ипак главна карактеристика оно“ што се одиграло у овом времену је пребацивање улога из приватних у јавне новчане установе, тако да су они достигли износ од 4,4 млд., а нешто нових улога који су приспевали у приватне банке задржали су даљи пад и зато се они држе на непромењеном нивоу; Нови улози који су долазили место повучених омогућавали су банкама да одржавају своје пословне везе, али не и да проширују послове. Без могућности да се развијају, оне су имале да чекају моменат или колосалног и дуготрајног просперитета

Iz uredništva

у коме би се загладиле ране из прошлости, или, да код прве неповољне појаве продуже да иду низ брдо. Тако је и било. Због политичких криза у свету 1938 улагачи се повлаче из приватних банака, па иако је те године штедња достигла највишу тачку, улози код приватних банака пали су за 200 милиона према 1937, а 1939 падају за даљих 300 милиона.

Приватне банке нису биле једнако погођене депресијом и мораториумом, тако да се у том времену извршила велика померања међу њима самима. Народна банка даје податке о стању 20 великих банака. На основу тога ми смо прорачунали колико се улога налази код малих банака, а ту долазе све провинциске. Мале банке имале су 1930 год. 6,629 мил. улога, више него 20 великих, 5,718 милиона. Код повлачења улога између 1931 и 1932 горе су прошле велике, јер су изгубиле око 1,7 млд. а мале нешто преко 700 милиона. Од половине 1932 до половине 1933 прве су изгубиле још 600 милиона, друге 1,6 млд. Код великих пад се продужава до 1936, али ублажено, тако да су за три године изгубиле око 300 милиона. Мале су до половине 1934 изгубиле 350 милиона, али до половине 1936 вратило им се близу 200 милиона. То је по свој прилици било напуштање тезауризације. Велике добијају 1937 око 400 милиона и задржавају их још 1938, а мале зато губе 1937 око 250 милиона и 1938 још 200 милиона. Половином 1939 ситуација је очајна за обе категорије. Велике банке враћају се где су биле 1936, а мале стоје на најнижем нивоу на који су доспеле 1938.

Биланс је неповољан за обе групе банака и то подједнако. Истина, просперитет се одразио 1937 и 1938 само код великих, али то је трајало само кратко време. Тада је и разлика између суме улога код малих и великих банака била најмања, око. 300 милиона у корист малих банака, док је 1931 била 900 милиона у њихову корист. Међутим 1939 велике банке опет губе 400 милиона и разлика се пење на 700 милиона у корист малих. Ова је 1939 релативно већа него што је била 1931. Губитак улога то је карактеристика и једне и друге групе банака. Велике су изгубиле 2714 милиона од 1931 до 1939 или 4772, а мале 2,902 милиона или 44%.

Банке без улога нису банке. Целокупна национална штедња која је пала на 11 милијарди динара претставља врло сиромашан кредитни фонд националне привреде. А од тога треба да се одбије 4,4 млд. које се налазе код јавних новчаних установа, јер оне по својој природи не могу да кредитирају привреду, односно врло ограничено. Стварно национални кредитни фонд износи мање од 7 милијарди, а и од тога је као што смо видели половина и више мртво.

Dovodom polemibe о felefonsbim tabsama između Ministarstva pošta i privredniha

Ministarstvo pošta rešilo je da u gradovima sa automatskim centralama izmeni sistem telefonskih pretplata zavođenjem тебоуног чета, |. дозадаnje paušalno i plaćanje po broju obavljenih razgovora.

Za pet grupa pretplatnika, koji su i do sada bili diferencirani u pogledu visine pretplatne takse, određen je minimum broja razgovora (I grupa 500, II 370, II 270, IV 170, V 120 mesečno), a svaki razgovor preko