Народно благостање

30. септембар 1939,

један део кредита од Дин. 20,000.000,—, који је одобрен за помагање рационалног уновчења воћа, употреби за куповину већих количина сувих шљива и пекмеза, који би се по једној ниској цени продавали становништву крајева који до сада нису трошили ове артикле, У недостатку хладњача за чување прерађеног воћа морало би се настојати да за пренос у нову кампању остане што мање. Пласирањем количине међутим не решава се проблем. Главно је питање како обезбедити цену произвођачу. На основу Уредбе о државној интервенцији на тржишту сувих шљива прописана је интервенциона цена од 290,— на обичну и 310— дин. за велику гарнитуру. Коришћење ове релативно добре цене од стране произвођача уз одбитак примерене трговачке зараде (сматра се да би произвођач за оригиналну стотинку робе требао да добије 250 —260 дин.) зависи од интензитета понуде и моћи преузимања робе од стране Призада. Могло би се, наиме, лако десити да понуда, услед минималног уновчења свежих шљива, одједном нагрне, да се трговачке магазе (чији је релативно мали капацитет великим делом већ искоришћен за принудно магацинирање пшенице продате Призаду) претрпају, да Призад не буде у стању да брзо преузима купљену робу и да, услед тога, цене падну. Тај случај је врло могућ, јер већ сада има појединачних случајева да су произвођачи продавали суву шљиву по 125—150 дин., тј. 100—125 дин. испод стварне вредности на бази гарантоване интервенционе цене. Помоћи за произвођаче у томе случају не би било, будући да Призад није организован за директни от-

Iz uredništva Sve SHKRAO Hal

Tek što je objavljena Uredba o suzbijanju skuросе, pojavio se kao najvažniji problem suzbijanje |evtinoće. Ako je to doista problem, treba utvrditi otkud je došlo do tendencije pada cena i kojim artiklima. Po službenim podatcima, datim dnevnoj štampi, pad cena nastupio je, odnosno preti da nastupi, pšenici, šljivama, kukuruzu, masti i mesu. Uzrok padu cena navodi se besistička spekulacija od strane trgovaca, koji bi kasnije skupo prodavali artikle koje sad jevtmo kupe, osustvo Organizacije na strani seljaka preko koje bi se mogla zaustaviti velika ponuda, a isto tako osustvo državne organizacije koja bi mogla da reguliše ponudu i tražnju. Prema službenim podatcima pšenica se prodaje po 100 i 110 dinara, uprkos intervencionoj ceni, koja ni u kom slučaju ne ide ispod 150 dinara. Isti slučaj je i kod suvih šljiva, za koje je utvrđena intervenciona cena 200—310 dinara, a prodavane su po 140.

Mi drukčije gledamo na uzroke pada cena, a prema tome drukčije i na uklanjanje pada. Mi smo svoje stanovište izneli ranije i danas imamo žalosno zadodovolistvo da smo predvideli pad cena i pšenici i Šljivama. Prvi put upozorili smo na opasnost da se slomije naš pšenični režim još u broju 26 t. g., gde smo opisali situaciju pšenice na svetskom tržištu i pokazali da nema nikakvog izgleda na oporavljanjie cene, pokazali smo da nam je izvoz u preferencijalne zemlje malen,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 615

куп који претпоставља, поред организације за куповину, и располагање магацинским просторијама за манипулацију и смештање. Призад и сам, предосећајући тешкоће, саветовао је произвођачима да промишљено и сукцесивно нуде како би се одржала интервенциона цена. То ће међутим зависити од објективних прилика, које су увек јаче од жеља. А те прилике су такве, да се врло лако може поновити некадања трагедија пшенице, чија је цена била сишла до 50,— дин. по мтц.

Највећи део производње шљива биће употребљен за ракију. Како је величина производње и овог артикла органичена капацитетом постојећих казана и каца предвиђено је да се извесном помоћи форсира изградња примитивних и бетонских јама за процес врења. Из истих разлога дозвољена је и производња ракије јачине преко 45 степени.

Уновчење јабука је такође велики, али лакши и са мало труда решив проблем. За количине које се не буду извезле треба створити могућност спремања и чувања ради ешелонирања понуде до раног воћа. То се може постићи извесном помоћи државе за брзу изградњу примитивних јевтиних трапова. један део јабука могао би да буде прерађен сушењем, јер се сушене јабуке траже и за исхрану и за производњу пектина.

Све ове мере далеко су од тога да би могле нашим воћарским крајевима обезбедити принос која би добили да су политичке прилике у свету нормалне, Оне могу само донекле да умање штету која би, у противном, била равна економској катастрофи.

12 ркесу се

да će zbog niske cene na svetskom tržištu prelerencijal biti nedovoljan da pokrije gubitke koji će pasti na Prizad, zato što је intervenciona cena određena visoko i da zbog toga može da dođe do takve ponude, kojoj on neće moći da udovolji već iz tehničkih razloga, ier nema smestišta za pšenicu, tako da čitavom žitnom režimu preti slom. To je pisano još pre nego 510 је počela nova kampanja i prvi njeni dani pokazali su da je naše predviđanje bilo tačno. Prizad je dolazio u sve veće teškoće kod preuzimanja pšenice. U broju N. B. 34, gde smo konstatovali te pojave, pisali snio:

»Iz gornjega izlaganja izlazi da Prizad več duže vremena nije u stanju da prihvati celokupnu ponudu pšenice zbog nemanja magacina ni transportnih sretstava; da višak ponude prihvata privatna ruka, ali ро сепата штит од Ритадомћ. Те пе сепе ргеstavljaju ozbiljnu povredu na organizmu Žitnog геžima. One su po sebi razlog ubrzanoj ponudi od strane proizvođača; ubrzana ponuda, uz sve manji kapacitet prihvata od strane Prizada imaće za posledicu dalji pad cena na slobodnom fržištu i, najzad, slom žitnog režima — kao Što |e bilo 1931 godine«.

U pogledu šljiva imali smo takođe određeno gledište u članku koji se nalazi u ovom broju, a napisan je mnogo ranije nego što ie problem iznesen u javnost:

»Moglo bi še, naime, lako desiti da ponuda, usled minimalnog unovčenja svežih šliiva, odjednom nagrne, da se trgovačke magaze (čiji je relativno mali