Народно благостање

30. септембар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 617

бине и томе слично), већ се тај салдо увек регулисавао разменом добара. Садањи преговори вероватно обезбедиће такав однос размене и за будуће.

Енглези су најавили дуг рат, али се не зна шта о томе мисле Руси. Немачка је одговорила, да пристаје на дуг | рат. Па ипак се не може рећи, да ће сигурно рат бити дуг. Чак се и у демократским листовима последњих дана могу да читају прогнозе великих стручњака о могућности, да се покуша решење рата у најближој могућности и то иницијативом Немачке. Ево шта о томе пише војни стручњак енглеског „Тајмса“ од 16 тек. мес.

Дуг или кратак рат

„Французи вероватно сматрају да би за њих био најповољнији нападај на Мажиновљеву линију. Било би претерано ако би се она означила несавладљивом". Али и ако би се дала освојити она претставља толику запреку да би Немачка имала да изврши огроман напор и поднесе огромне жртве. Треба обратити пажњу какав излаз предвиђа немачка ратна доктрина: „извршење једног или више нападаја с бока; навала на Мажино-линију имала би само да изазове уверење да не претстоји навала преко неутралне територије и да се бок остави незаштићен, а снаге сконцентришу на линију.“

Што дужи рат у толико већа катастрофа по Европу. Економски и финансиски ништа боље не би прошле неутралне државе него зараћене. Некада је неутралност била извор богатства; данас је то много мање, које због великог аутаркизирања у свету, које због оштре блокаде у самом почетку рата, које због неједнаке поделе злата у свету, а услед тога и слабе куповне снаге зараћених држава. За неутралце је дуг рат штетан због тога што је неутралност овога пута добила специјалне одлике, које би могли назвати „неутралност под оружјем“. Све су неутралне земље „на готовс“ у мањем или већем обиму, према свом географском положају. Стање под оружјем с једне стране сужава производњу, а с друге проузрокује непродуктивне трошкове у великом обиму. Отуда неутралци желе да рат буде што краћи.

Сидпоуајо је да опај део пазе štampe, kcjii u svakom ради aviznih kurseva vidi uspeh naše zemlje, odnosno vlade, a u svakom skoku nacionalnu nedaću, prelazi ćutke preko činjenice da je dinar u Cirihu već duže vremena u snažnom skoku. Taj skok iznosi za nepun mesec dana od 5,20 švajcarskih franaka (za 100 din.) na 8,40, odnosno za 55%0! To nije samo pcpravka kursa dinara, to je snažan skok.

Skok dinara kao znak naбег роуоцпог тедипагодnog položaja

Istina, to je kurs za dinarske novčanice u Švaicarskoi, а пе za devizu — čiji kurs ostaje nepromenien. To nile роbolišanje dinara u naiširem smislu, „dinara kojim se Vi plaćanie između Jugoslavije i Švajcarske. Ali baš skok dinarskih novčanica ima danas veći simptomatičan značaj, nego

onaj same devize. Deviza je vezana 1 збор збтсео род Копtrolom Narodne banke; a dinarska novčanica je roba, koјот se trguie slobodno na švaicarskom tržištu, koja se može bez kontrole i diktata da kupi, čuva i prcda. Skok dinarske novčanice znači da je tražnia za niom mnogo veća nego DOnuda. Ponuda je odista opala usled otežanog izvoza; ali to ne bi moglo da cbiasni onaj veliki skok kursa, jer i tražnja mora da je u ovim danima mnogo opala. Da bi smo razumeli značai skoka potrebno ie da imamo pred očima, da se dinarskom novčanicom ne može da plaća ni u Jugcslaviji (zabranjen uvoz) ni na strani; ta je novčanica izgubila svojstvo platežnog sretstva. ongs je sad samo sretstvo za očuvanje vrednosti, za tezaurizaciju. Znači da se u inostranstvu DOodiže poverenje u dinarsku novčanicu. To znači dalje da kapitaliste u Švajcarskoi, domaći ili strani, smatraju da im dinar pruža veće sigurnosti no ostale valuie (sem talijanske lire i Raihsmarke, koje su takođe nešto skočile). To znači da je Jugoslavija najdalie od ratnih komplikacija. Iostranstvo bolie ceni naš međunarcdni položaj nego neki na domu!

Niko se neće čuditi našem beskrajnom iznenađeniu, kad smo pročitali u svima jugoslovenskim novinama, od 328 «6. m., izjavu g. d-r Srđana Budisavlievića, ministra socijalne politike i narodnog zdravlja, datu novinarima, u kojoi jedan pasus glasi:

Jedan veliki dogadai za štampu

»Izncseći motive i namere koje su rukovodile vladu u donošenju Uredbe protiv skupoće, molim javnu štampu, da pojedine odredbe Uradbe podvrgne kritici. Nijedno delo ljudskog: uma nije savršeno. Objektivnom kritikom u štampi moći će se utvrditi ono štc u Uredbi nije dobro, kao i ono što ie dobro, a Uredbom nij» regulisano. Na ovaj način biće vladi pružena mogućnost, da Uredbu u poiedinim odredbama izmeni odnosno da dopuni«.

G. ministar ne mcže ni da sluti, koliko smo mu Zahvalni za ovu reč.

Do danas se naša štampa nije odazvala niegovom apzlu. To ipak ne bi smelo da znači, da se nema ništa da Кгtikuje u Uredbi, ali to ne znači ni da ima da se kritikuje. To znači samo toliko, da je naša štampa za 1l godina svala svoju akciju na informacicnu službu, pošto je kritika i analiza rizična.

Mi ćemo u idućem broiu pisati o Uredbi, Već ı po dužnosti kao časopis za ekonomska i socijalna pitanja. Daleko smo od toga da kritikujemo zbcg kritike. Naprotiv, počećemo sa odavanjem priznanja о. ministru još za jednu misao u njegovoj gornjoi iziavi, koja glasi:

»Vlada iz pri donošenju Uredbe imala u vidu da se cene životnih namirnica i cstalih artikala ne mogu regulisati samo administrativnim, sudskim i političkim kaznama, pa ma kako ove bile oštre. Pravi regulator cena ostaje obilnost robe na trgu. Zato je vlada rsšila da sa svoje strane učini sve što je u njenoi moći. da naše tržište bude snabdeveno dcvolinom količinom robe. U tom su pravcu preduzzte hitne i efikasne mere od strane Ministarstva trgovine i industrije i Ministarstva poljoprivrede.

ЉАатлео-рако Башка, Шреак филијала >уУ БЕОГРАДУ — Пошт. фаж 17.

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи н иностранству. Издаје сефове под закул,

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.