Народно благостање

7. октобар 1939 НАРОДНО

osiguranici bez obzira na pol, trajanie i sumu osiguranja. U slučaju rata svaki osiguranik biće zadužen naročitim dodatkom koji će dospeti tek po završetku rata, kada se vidi koliku je štetu rat počinio. Sva osiguravajuća društva za vreme rata sačiniavaće jednu zajednicu. Nastane li slučaj isplate Osiguranja prz svršetka rata, jedan deo će se zadržati za naplatu ratnog dodatka. Ostaće u važnosti klauzula o ratnom riziku u ugovorima zaključenim pre rata. Ali će nadležna vlast za takve ugovore u slučaju rata propisati naknadne odredbe.

— Povođom potapania finskih brodova koji su preVvozil: celulozu za Englesku od strane nemačkih podmornica, u Norveškoj sz pomišlia na obustavlianie izvoza tog artkla, iako on prefstavlia važnu stavku u norveškom izvVOZU. Generalni sekretar udruženja fabrika celuloze je povodom toga (тамо da će se u buduće celuloza prerađivati u zemlji i kao papir izvozili.

— Prema izveštaiu Ministarstva rada u Engleskoj se polovinom septembra broi nezaposlenih muških radnika smanjio za 76.00 a ženskih povećao za 175.000. Pomoć ie primalo ioš oko 375.000 radnika. Pošto se sada industrija prilagođava ratnim uslovima, i taj proces napreduje sve brže, uskoro ćč se zaposliti i tai ostatak nezaposlenih. Porast broja zaposlenih zabeležen je u ugljenokopima, industriji železa i čelika, mašinskoj i brodogradilištima, a pad u industriji nameštaja, motocikla, automobila, odela i nekim t+tekstilnim preduzžćima. — U Engleski vlast je rekvirirala znatan broj hotela za vojne potrebe. Zakonom je predviđena naknada štete sopstveniku u visini rente koju bi imao da je hotel ostao u njegovim rukama. Organizacije hotzslijera podnele su pretstavku vladi u kojoj tvrde da zakonom određena otšteta ni iz daleka ne naknađuje štetu koju će oni pretrpeti. Njime nije pravljena razlika između prazne zgrade i one u kojoj se vodi jedan rentabilan posao. Otšteta za nameštai i ostali uređaj hotzla ie premalena. Osim toga vlast je rekvirirala naibolje hotele, tako da u nekim gradovima nema slobonog nijednog hotela prve klase.

— Francuski ministar finansija iznoseći principe ratne privrede u parlamentu rekao je da se moraju Strogo primeniti dva: borba protiv visokih cena i rasipanja. Zlatne rezerve od novembra 1938 porasle su za 5893 tone.

— Argentinska vlada, otkako je izbio rat u Evropi, nastoji da sačuva privredu od poremećaja koji se javljaju Као rezultat ratne psihoze. U prvom redu trudi se da zadrži porast cena najvažnijim životnim namirnicama. Stoga је паredila da se sadašnje cene hleba ne smeju povišavati. Na efektnom tržištu novčanična banka sve više interveniše i preuzima državne i pokrajinske zapise. Kursevi akcija u početku nisu pokazivali značajnih promena. Docnije su skočili kursevi akcija petrolejskih i još nekih društava.

— Engleski ministar trgovine je iziavio nedavno u parlamentu da će vlada zavesti merzž protiv preterane dobiti. Svaka žalba protiv visokih cena ispituje se i od dotičnog preduzeća traže se podaci.

— Увођење ратне привреде изазива у свим земљама нагло али краткотрајно повећање незапослених. Проширење ратне производње и одлазак мушкараца брзо апсорбира оне који су изгубили посао обуставом рада цивилне индустрије, а затим се појављује оскудица радне снаге. У Енглеској је још почетком ове године донесен план о мобилизацији радне снаге и направљен је распоред колико радника из једне индустрије одлази у војску, а колико остаје у њој, односно колико ће добити. Сада је донесен закон који регулише радне односе. Нико не може запослити радника без одобрења власти, нити га може отпустити.

БЛАГОСТАЊЕ " Страна 635 Жене треба да буду систематски увлачене у посао, да надоместе мушкарце који су отишли у војску. Између 194 и 1918 увучено је у посао 1,67 мил, жена .

САОБРАЋАЈ

— Poslovi osiguranja brodova i robe za prevoz morem na londonskom tržištu živi su. Za neutralne brodove stope su vrlo različite. Tako za američke brodove liniske plovidbe koji polaze iz luka na atlantskoj obali Severne Amerike za luke na pacifičkoj obali Južne Amerike stopa iznosi svega 5 šilinga na 100 funti sterlinga, dok za one koji putuju iz Južne Amerika za Evropu stopa se kreće imeđu 3 i 5 funti. Za putovanja iz atlantskih luka SAD za Veliku Britaniju važi stopa od 2, odr:đena od vladinog ureda za osiguranje ratnog rizika.

— Nemačke državne železnice snizile su podvoznu taпи za izvoz kamenog uglja i koksa u Jugoslaviju i Italiju, i to za pošilike sa stanica: Hrusov, Moravska Ostrava koje su upućene za Brener, Rosenah, San Kandido, Špilfeld i Tarvisio Centrale.

— Početkom rata veći deo naših brodova bio je u raspremi zbog opasnosti plovidbe. Poslednjih dana stanje se 12menilo u slobodnoj plovidbi. Skoro svi brodovi su vraćeni iz raspreme i pošli na put u Francusku, Maltu, Aleksandriju i Japan.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Zbog poskupljenja životnih namirnica engleski tekstilni radnici traže povišicu nadnice za 13.1/»//.., Poslodavci su odbili zahteve ali pristaXu da povise nadnicu ako se indeks cena još povisi.

— Zakliučen je kolektivni ugovor između štamparskih preduzeća i grafičkih radnika na teritoriji Uprave grada Beograda. Svim Hkvalifikovanim radnicima povišena je nedeljna minimalna zarada za 30 din., sa 450 na 480 din.

— Sezonski radnici fabrike šećera u Osijeku koji rade na istovaru repe stupili su u štrajk. Oni traže da im se nadnice povise za 90%.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akc. društava:

6 oktobar. — Tvornica pokućstva i drvene robe d. d. u Zagrebu (vanredan). 15 oktobar. — Južna banka a. d. u Velesu (redovan).

Trgovački registar:

Golubovečki ugljenici d. d., upis članova upravnog odbora о. g.: Grubar Ernesta i Vladimira Pexidr Sriće. »Slavia« tv. kem. proizv. d. d. u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. Ofner Mavra. — Latea d. d., Zagreb, upis promene čl. 15 društvenih pravila. — Daruvarska štediona d. d. u Daruvaru, upis promene čl. 1 i 6 društvenih pravila. — Banovinsko električno poduzeće Savske banovine upis člana upravnog odbora 2. Stiepana Dubenika. — Danica d. d. za kem. proizv. u Koprivnici, upis promene al. 2 čl. 2 društvenih pravila. — Gradska štediona u Koprivnici, upis članova upravnog odbora с. g.: d-r Stanića Pavla, Gagića Cvetka, d-r Ramlijiaka Anta, Kovačića Josipa i inž. Kordića Franju. — S. H. Gutmann d. d. u Belišću, upis člana upravnog odbora g. Andrew Mac Fadyean. — »Croatia« osig. zadruga, upis da će društvo dalje raditi po trg. zakonu. — Međunarodno-privredno a. d. za trg: i ind. u Bxzogradu, upis društva sa glavnicom od 1 mil. din. i članova upravnog odbora gp. g.: Milana Maksimovića, Jovana Stamenkovića, Stevana Boškovića, inž. Drag. Maksimovića, i Velimira M. Jovanovića. — »Levant« d. d., Sušak, upis društva sa glavnicom 1 mil. din. i članova upravnog odbora g. 8.: