Народно благостање

Страна 636 НАРОДНО

Babarovića Antona, d-r Perčića Emanuela i Babarovića Реrrucia. — Gradska štedionica u Osijeku, upis pretsednika upravnog odbora го. Belaičića Jovana. — Kreditna banka d. d. u Rumi, upis promene čl. 21, 29, 41, 43 i 46 društvenih pravila.

BIBLIOGRAFIJA

J. Tinbergen: Les cvycles economiques aux Etats-Uhnis dAmerique de 1919—1932 IL. Pre godinu dana objavilo је Društvo naroda prvu knjigu Tinbergena u kojoj je izložena matematička analiza cikličkog kretanja privrede. U ovom

БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40

drugom delu primenjena je teorija na razvoj američke privrede, na osnovu podataka koji su objavlieni posle rata u Sjedinjenim Američkim Državama.

PA3HO

— Žavod za unapređenje zanatstva Zanatske komore u Zagrebu organizovao je ove godine 36 kurseva za majstore, pomoćnike i šegrte. U isto vreme on radi i na stvaranju stručne štampe. Ovih dana izašla ie iz štampe jedanaesta knjiga nizgovog izdanja: »Elementi strojeva«, a uskoro će izaći priručnik za knjigovesce.

пп

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 30 СЕПТЕМБРА 1939

Забрињавајуће повећање оптицаја

Новчанични оптицај повећао се за 354 мил. на 9.108 мил. дин. Главни разлог томе је било смањење обавеза по виђењу за 355.4 мил. на 1.0947 мил. дин. У необично вели-

Стање Народне банке (у мил. дин.)

34Х 11 | 312 Х П | 31-Х 1 | 22-1Х | 30-1Х

АКТИВА 1936 1937 | 1938 | 1939 1939 Подлога 0 y kacaMa -— — |l.588,3/1.706,2 1.898,8/1.976,0/1.976,0 злато на страни — —| 37,7 15) 10,8) 108) 10,6

Укупно — |1.626,0)1.718,7/1.909,61.986,8/1.986,8

Девизе које не улазе у

подлогу — — — — 552,83| 458,2| 643,50) 510,2) 581,8 K au:

у пиклу и сесру — —"| 3349) 360,0) 330,0) 312,1! 295,9 А = — — — |1.458,6]1.400,51,707,7|2.201,1/2.315,3

на хартије од вреди. — | 258,8 263,0 63,6) 226,7 178,6

Укупно — |1.717,41.662,51.771,32.427,8)2.495,9

4 је од вредности — | 116,8] 198,1 258,6) 355,2| 355,2 Šeli: држави — 11,647,81.638,2/1,627,8|1.629,9 1.629,9 JI ни аванси Глав. |

ДЕЖ благајна — — — "| 600,0) 600,0) 600,0) 600,0) 600,0

М. Ф. по Ур, од 24-УШ и 16-IX 1939 = — — — 155,0) 170,0

B едности рез. фонда EO 137,6 165,8 223,5 240,8 240,8

Вредности ост. фондова| 28,3] 2951 38,7] 385) 386

Непокрет., завод за из- 0,4! 1851 19,8) 2020 7,2

. и намештај | 155,1 16 po O __ 1 819,62.037,2/2.147,5/2.848,72.829,0 ПАСИВА Капитал __ _ _- _ _- 180,0 180,0 180,0 180,0 180,0 Резервни фонд — — — "| 153,50) 200,0| 236,7, 244,8| 244,8 Остали фондови — —| 299 341 375) 394 39,4

Новчанице у оптицају — 5,408,5 5,358,7 6,920,7 8.754,1 9.108,0

Обавезе по виђењу: потраживање _ Државе | 594 17,8) 331 91,1 43,7 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.433,0)1.080,0] 914,3| 879,5 разни рачуни — — — |_918,611.047,7] 9801 4447) 171,4

Укупно — |1,629,2/2.499,7/2.098,2 1.450, 1/1.094,7

Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0) 30,0) 250,83) 440,3 Разна пасива — — — | 2845) 363,3] 232,7) 386,0) 316,7 Оптицај и обав. по виђ, |7,037,88.291,3/9.014,010.200,9)10.909,5 Укупна подлога: + 28,59) прим, — — |2,089,5|2.202,1/2,453,9/2.553,1/2.553,1 зл. у кас. 28,5%/% прим. |2,041,0)2.102,5)2,440,0)2.539,2)2.539,2 укупно покриће — — |29689/ | 26549. 27220/,2501% |2502% покриће у злату — — |2729%/ |26440/,|27069/, 2488% (24889

кој мери пали су разни рачуни: за 273,3 мил. дин. на 171,4 мил, Ти рачуни су својина државних привредних предузећа, осим Поштанске штедионице. Њихов рад показује да

су државне новчане установе смањиле знатно своја потраживања. Разна пасива такође се смањила и на тај начин допринела порасту оптицаја. Врло знатно је било повећање обавеза са роком, за 190 мил. на 440,3 мил. дин He може се знати одакле потичу та сретства, која су тако издашно стављена на расположење Народној банци, ако то није само једна књиговодствена транзакција. Повећање девиза које не улазе у подлогу за 71,6 мил. дин. могло би да даје повода претпоставци да она потичу са стране. У прилог те претпоставке иде и то да нема никаквог другог узрока, који би сада могао да изазове повећање девиза. Разна актива се смањила за 19,7 мил. дин. на 92.899 мил. Разлог томе је непознат. Он може бити разне природе пошто је разна актива збирна позиција. Врло јак пораст зајмова по есконту, за 114 мил. на 2.815 мил. показује да је искоришћавање кредита било велико. То може бити са две стране, прво са стране банака које требају новаца за исплату улагача, а друго са стране индустрије која мора већину сировина да плаћа у готовом и по вишој цени. Зајмови на залоге смањили су се за 48,1 мил. на 178,8 мил. дин. Благајнички записи Министарства финансија порасли су за 15 мил, на 170 мил, дин. Златна подлога остала је непромењена. Збир оптицаја и обавеза по виђењу повећао се за свега 2,4 мил. на 10.208 мил. дин. Квота покрића је непромењена. Beogradska berza Izveštajna nedelja od 99-1X—5=X 1989 EFEKTNO TRŽIŠTE

Državni papiri nose kamatu skoro 12%!

Čitaocima je poznato da nam pošta, kao i berzanski izveštaji iz zapadne Evrope stižu sa velikim zadocnjenjem. Poslednji podaci, koji su stari skoro nedelju dana, pokazuju veliko pobolišanje na londonskoj i pariskoj »fektnoj berzi. U Londonu jedan deo državnih papira već se radi preko minimainih kurseva, tako da je u Donjem Domu 26 septembra prilikom diskusije o budžetu, jedan poslanik upitao Ministra finansija, kad će da se ukinu minimalni kursevi i pusti potpuno sloboda trgovine na berzi. Na to je Ministar odgovorio da se pitanje vrlo ozbiljno proučava. I u Francuskoj je istih dana konstatovan skok kurseva državnih hartija.

Pred ovim činjenicama sž čoveku srce mora da steže, kad pogleda na kretanje kurseva državnih hartija od угедnosti u Jugoslaviji. Nije to više pitanje, koja država ima više kapitala, pitanje ie: šta ie bilo s kursevima za mesec dana. Tamo imamo zemlje zaraćene na život i smrt prema izjavama njihovih odgovornih faktora, ovamo imamo zemlju (Jugoslavija), koja je sve dalie od ratnog vrtloga. Pa. ipak ja pad kurseva hod nas ogroman. To se vidi iz donje tablice u