Народно благостање

14, октобар 1939.

Прив. клиринг

Берлин 14.30 1775, 1450 14.90 14.30 . 14.30 Мадрид = ~ e. == o K- < [pet (бон | 9190 == 3125 ob 3250 8279 Праг = — — — = Софија — — — — —

Милано (Ka.) 228.30 222.50 228,30 228.30 228.30 228.30

Обрт је био већи него претходних недеља и износио је 38 мил. дин. према 26,7 мил, у претходној недељи. У јачој мери је порастао обрт у Берлину са 18 мил. на 27,8 мил. дин, а нешто и слободних девиза са 7,7 мил. на 9,5 мил. дин. док је обрт грчких бонова незнатно пао са 721.000 на 702.000 дин. итд.

У Цириху су девизни курсеви били следећи:

31-ХИ-36 31-XII-37 31-ХИ-38. 5-Х 12-Х Париз 20.324 14.680: 11.6220 · 10.22 10.177/2 Лондон 27.37 21.62 20.63 18.02:љ 17.96 Амстердам 238.80 240.60 240.84 237. — 236.62 Њујорк 345.14 432.50 443 — 4455/4 445:/» Брисел —.— —.— 74.70 74.75 74.75 Милано —.— —.-— —.—-– 22.45 —.—

Ситуација је мирна. Енглеска фунта и француски франак попустили су нешто, а исто тако и долар у Цириху. Јачи је био пад белгиског франка, а нарочито холандске форинте.

Robno tržište

Pšenica. — Situacija na prekomorskim tržištima pšenice u ovo nedelji, prema prošloj, bila je neprcemsnjena. KurSeVi Su bili izloženi većim fluktuacijama, ali su ostali na nivou od prošle nedelje. Utovari za Evropu, uglavnom Englesku i Francusku, još uvsk su minimalni, jer su skoro svi tovari zauzeti prenosom rainog materijala. Verovatno ć» tek narednih nedelia doći do povećania utovara žita. Jedino su nešto veći utovari za vanavropske zemlje, ali oni nisu tako veliki da bi mogli uticati na osetnije absorbovanje ponude. Prcmptna cena pšenice u Londonu iznosi 98/1:/> šil. za kvoters (480 Ibs = 217,7 kg.). Manitobe 1, а та Rozafe 20/6 51. U Roterdamu Manitoba 1 radi s» na bazi 7,935, Bol. for. za 100 kg.

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su sledeći: Х XII М Vinipeg centi bušel 71 73 78 Čikago centi bušel 885 83 81 Buenos Aires pez. mtc. 6,30 6,30 —

Ма domaćem tržištu ponuda je znatno opala. Usled toga na nekim većim pijacama prilike su se potpuno normalizcvale, nestalo je preterano visoke marže izmađu intervencione cene i cene koju dobija proizvođač. Na Tisi i Begeju plaća se za mipšenicu 150 —155. din. a to je 10"_15, din. ispod intervencione cene. U Pančevu mlinovi plaćaju 154, Gorniem Banatu i Gornjoj Bačkoj 151—152. Na manjim pijaсата međutim, na kojima dolazi i Jlošija roba pcstoji još uvek prilična marža. Mlinovi kupuju relativno male količine usled slabije prođ# brašna. Potrošnja hleba usled poziva na vežbu znatno je smanjena. Prizad preuzima ostatak kupljene robe, ali nailazi na velike saobraćajne teškoće usled čega preuzimanje ide vrlo spcro.

Izvozni paritet prema decembarskom terminu u Čikagu bio ja 106—107 din. baza Novi Sad.

Kukuruz. — Cene kukuruza naročito za efektivnu robu i u ovoi nedelji bile su vrlo visoke. Dovozi i u ovom artiklu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 655

iz prekomocrskih zemalja suviše su mali da bi mogli podmiriti veliku potrebu evropskih uvozničkih zamalja koje su ušle u rat sa neznatnim rezervama stočne hrane. Čikago za decembar notirao je 50 centi za bušel, a Buenos Airžs za поvembar 7,90 pezosa za kvintal, što znači da je kukuruz u Argentini za pola pezosa po kvintalu skuplji od pšanice.

I pored toga što će prinos kukuruza оуг godine biti manji od onoga u prošloi godini na tržištu kukuruza vlada labava tendencija. Takvo stanje ima više uzroka. Pre svega u pasivnim krajevima rod ovoga puta bio ie bolii od prošlogodišnjeg pa će tražnia sa te strana biti znatno тапја, паročito u језепјој kampanji. Zatim postoji neizvesnost u DOoсједи tovljenja svinja, jer ako bi se manje tovilo onda je sigurno da bi tražnja kukuruza, a samim tim i njagova cena, morali pasti. Sve to čini da je trgovina uzdržljiva i da izbeсама svaki veći angažman, dok će se za najkraće vreme DOojaviti na tržištu nekoliko vagona sušenog kukuruza. Cena starog kukuruza popustila je i to: paritzt Inđija na 110—111, banatske utovarne stanice na 108—110 din. Novi sušeni u ponudi: 100—101 din. paritet Inđija, 98—100 din. banatske utovarne stanice.

Izvozni paritet prema decembarskom tarminu u Čikagu bio je sredinom nedelie 69—70 din. baza Inđija.

Suve šljive. — Na većim tržištima suvih šljiva, usled znatno smanjenih dovoza, prilike su se normalizovale. Za originalnu stotinku cena, koju trgovci plaćaju proizvođaču, kreće se između 9240 i 245 din. što znači da odgovara osnovnoi intervencionoi ceni. Na manjim pilacama postoji još uvak priličan disparitet, 50—60 din., a negde i više po mic. Prizad ie do sredine ove nedelje otkupio 770 vag., a trgovci oko 100 vagona.

Prizad iz odlučio da cenu pekmeza, usled manje proizvodnje no što se očekivalo, počev od 150 poveća sa 245 na 260 din. za 100 kg.

Opijum. — Usled rata u Evropi opilum je postao Veoma traženi artikal i po znatno višim cenama. Centralni biro u Carigradu pre izvesnog vremana prodao je za S. A. D. jednu partiju od 90.000 kg. Opijum traže sve evropske zemlje na bazi plaćania u devizama, uglavnom dolarima.

Uljarice. — Otkup suncokreta je pri kraju. Za mali ostatak robe koji se nalazi kod proizvođača borž se sve fabrike plaćajući čak do 205 din. za 100 kg. Izgleda da prinos neće biti veći od 3.500 vag. dok se, prema 2азејапој роугšini i prosečnom prinosu, očekivao rod од пајтапје 5.000 vag. Veliko је pitanje da li će ova količina biti dovolina da podmiri potrebu zemlje do prispeća repice.

Sirovine. — Na tržištu sirovina vlada ista situaciia kao i kod žitarica: neodređena. Američki proizvođači bakra povisili su canu na 1921/» centi za libru što je u vezi sa ogromnom tražnjom bakra u saptembru mesecu. Dok je u avgustu mesecu prodato u S. A. D. 38.000 tona bakra, prodaja u septembru iznela je 184.000 tona. Prema dosadanjim prodajama izgleda đa će u oktobru premašiti 200.000 tona. Ovako velika prodaja u vezi je sa blagovremenim snabdevanjem američke ratne industrij» koja se sprema na velike poslove za Evropu, Izvozna kvota za kaučuk povećana je, usled veće tražпје, за 70. na 75% Đamuk u S. A. M. notira 9;20 centi, za libru, a vlada ie odlučila da i u novoji kampanji vrši lombardovanje na bazi 8,3 centi za libru. U Londonu kaučuk notira 9,50 pensa za libru, a kalaj 300 funti sterlinga za tonu; prošle godine u isto vreme cena kaučuka bila je 8 pensa, a kalaja 238 funti. U Njujorku metali notiraju: kalaj 59, olovo 5,50, cink 6,50, aliminium 920, nikl 35 dolara za 100. libri.