Народно благостање

21. октобар 1939 НАРОДНО

iz 6%o zajma od 4 milijarde, 181.2 mil. iz 6 godišnjih prihodš melioracionog fonda, 33 mil. din. doprinosa banovina i 35 mil. doprinosa interesemata. Od ukupno 474 mil. din. biće utrošeno u Banovini Hrvatskoi 137.2 mil. din., Zetskoj banovini 60 mil., Vardarskoj 55 mil., Moravskoi 54 mil., Dravskoj 51 mil., Dunavskoj 48 mil., Vrbaskoj 34 mil. i Drinskoj 33.5. mil. din. Najvažniji objekt radova će biti regulacija Save, Drave, Velike Morave i Lepenice, melioracija Ljiublianskog baria, Bosansko-Dubičke ravni, Ivaniskog polja, VelikoGradištanskog rita, Bosutskog područja, podizanje hirocentrala na izvoru Zete jtd. i gradnja vodovoda u više mesta.

— U pitanju građenja puteva izjavio je ministar građevina da krediti na taret zajma od 1 milijarde nisu bili dovoljni, pa su dodeljeni novi krediti na račun prve tranše 6%/• zajma od 4 miliiarde din. Time se i naknadno potvrđuje ispravnost našeg gledišta, koie smo izneli u članku »Pred emisilom jednog dela 6%0 zaima od 4 milijarde dinara«, u ргоји 38 од о. 2.

— Ових дана пуштен је у саобраћај пут Пријепоље — Бијело Поље, чија дужина износи 51 км, а на чију је градњу утрошено 38 мил. динара.

— Италија намерава да искоришћава рудно богатство Албаније. У ту сврху основано је друштво „Фералба" које ће радити са државним рударским друштвом „Ами" уз помоћ министарства спољних послова. Досадашња истраживања показала су врло богата лежишта гвоздене руде, која се цене на 20 мил. тона. Код Охридског језера има хематита без сумпора са 60% гвожђа. Предвиђена је изградња топионице и доброг пута до Драча да би се омогућио транспорт у Италију. Има и хромних руда са 50% садржине, чији транспорт у Италију треба да почне у најскорије време. Ту производњу организоваће искључиво „Ами“. Количина руде се цени на 500.000 тона. У северним крајевима нашло се пирита са садржином бакра, што ће Монтекатини да искористи. Руда се цени на 5 мил. тона са 2—10% бакра. Битумена има Албанија толико да може да покрије целу потребу Италије. Производња износи просечно 20.000 тона годишње, а 70.000 тона употребљавају се за производњу бензина. После исушивања албанских мочвара намерава се подизање фабрика целолузе (Сниа Вискоса) фабрика шећера, електричних централа итд.

POLOŽAJ RADNIKA

— Иницијативом претседника београдског Оузора одржана је у Београду конференција претставника привредних комора и организација по питању радничког осигурања. На њој је израђено мишљење: да установа радвичког осигурања остане и даље јединствена за целу земљу са реформом која је потребна с обзиром на досадашње искуство и садашње прилике и да се што пре успостави самоуправа било изборима било делегирањем од стране привредних и радничких комора.

КОМЈИОМКТОВА — Broi utovarenih vagona iznosio je u avgustu O. 2. 177.808 prema 154.374 u prethodnom mesecu i 171.163 u avgustu prethodne godine. Rečna plovidba prevezla je 68.109 t. prema 86.997 i 88.029. Promet na produktnim berzama Đio je 312.6 mil. din. prema 258 mil. i 181 mil. djn, Obrt blagajne Narodne banke iznosio je u avgustu o. g. 3.7 milijardi din. prema 2.9 milijardi u julu i 2.7 milijardi u avgustu prethodne godine, a obrt žiro računa bio je 7.9 miliiardi prema 7.6 milijardi i 6.3 milijarde din. = U septembru o. g. bilo je kod Ouzora u Liubliani osigurano 101.687 radnika i nameštenika, za 2.285 manje nego u istom mesecu 1938. Od 1 pa do 15 septembra ђгој пехаposlenih ie naglo opao od 108.435 na 99.435; od 15 dalje pad

БЛАГОСТАЊЕ Страна 667

je neznatan. Prosečna nadnica iznosila je 95,09 din., za 0,40 din. manje nego lane. Celokupna dnevna zarada osiguranika bila ie 2,551.534 din., za 99.137 din. manje nego 1938.

—_ У септембру о. г. било је код Јавне берзе рада У Загребу регистровано 6.534 незапослена радника према 7.004 у истом месецу 1938. Од тога отпада 9.032 на оне који су остали незапослени у августу а 4,502 на новопријављене. Исплаћено је 380.610 дин. на име помоћи коју је примило 1.567 радника.

RAT I PRIVREDA

— U Enzgleskoi će biti zavedeno od 1 novembra о. 2. racioniranje vunene pređe za civilne potrebe. Postavlieni su komiteti koji će vršiti raspodelu. Vlada će odrediti koliko će se vunene pređe upotrebiti za vojsku, a ostatak će se moći utrošiti na proizvodnju artikala za tržište. Svaki proizvođač dobiće certifikat na osnovu kog će moći kupiti dodelienu kOličinu pređe u predionicama.

— Poslednjih nedelja pozvani su u Engleskoi u voisku mladići od 20—929 godine. Zbog toga je iz poljoprivrede povućeno 10.000 radnika. Po mišljenju Ministarstva poljoprivrede taj se manjak za prvo vreme neće osetiti, pošto je na puštcn plan o izgradnji puteva i na tai način izvestan broji radnika ostao bez posla, koji se mogu zaposliti na selu. Ako rat potraje duže vremena, moraće polioprivrednici da dobiju radnu snagu od ženske kopnene armije, koja ima 25.000 žena, a koja se mogu izvežbati za rukovanje spravama Za 4—5 nedelja.

— U Londonu je nadležna vlast odredila maksimalne cene životnim namirnicama koje su nešto više od dosadašnjih i to za šećer: između 4/a4 i 51/» pensa po funti (852 1 10,12 din. po kg.), kondenzovano mleko između 31/» i 8t/s pensa (3,22 i 7,82 din.), Duter 1 šiling i 7 pensa po funti (36,44 din. po Rg)), krompir između 1 i li/a penia po funti (8,84 i 2,50 din. po kg.).

— Оскудица у радној снази у Немачкој била је и пре рата осетна, нарочито у пољопривреди. Сада се она појачала и постављало се питање како ће се обавити јесенски пољски радови. Према писању немачке штампе тај проблем је решен доласком – великог броја заробљених пољских војника који се шаљу у групама по 50 на село. Касније ће се упућивати у групама по 25 да би их и мања газдинства могла запослити. Кад се заврше пољопривредни радови заробљеници биће употребљени у индустрији и на градњи путева, железница, у рудницима и на мелиорацији земљишта.

— У Загребу је одржана конференција организација задужених сопственика некретнина из Бановине Хрватске. У резолуцији се тражи да се обустави принудна продаја некретнина и да се хитно реши питање раздужења средњих слојева у Хрватској.

— Kanadska vlada zavela je kontrolu cana industriskih proizvoda za vreme rata. Odrzždeni su kontrolori za industriju kože, šećera i vunenih proizvoda.

— Швајцарска влада проучила је питање општег мораториума. Она је дошла до закључка да мере о обустављању извршења против мобилисаних војних обвезника треба допунити. Општи мораториум, по мишљењу швајцарске владе, више би шкодио него што би користио.

— У Италији је спроведено после стварања стокова жита, кукуруза, пиринча, кудеље и обавезно лагеровање маслиновог уља. Произвођачи су дужни да образују стокове. Они добијају предујам на робу до 759 њене вредности. Цену маслиновог уља утврђује држава и при томе не узимају се у обзир само производни трошкови него и трошкови потребних инвестиција 3за рационалну производњу .