Народно благостање

49%. Renta 1895 Loz Crv. krsta

navaljivali sa tražnjom nisu znali ni šta da rade, da li da kupuju ili da čekaju. Naročito je Ratna šteta bila alarmirajuća, jer je fantastičan bio skok, a obrt nikakav. Prompt je

21 октобар 1939 · НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 669:

4/0 Agrar. 1994 —— —— — === | === А 87. Bler 101 456

бо _ Весша 18—— 79— 7980) 5-— | _”> 71 7%o Seligman 43 43

6% _ Вега, Т#ег. —— — | Narodna banka 69 95

60 Dalm. G7/. ____ 69 ____ 7550. 74. Рађ 31 170

6/. Dalm., је = — = = = = Ukupno 2.677 3.845

Ло Jnvesičioni => --- “2” s s S U nedelji najnižih kurseva obrt je bio svega 3 miliona, /0o _ Sfabilizaći __ > >=" >>>L > > > U, Jdućoj nedeli, Mead su Kkurs->Vi DpOšli ma Više, ODIL је ,DIO 7 Seligman 927 0 III III | -=--— | TO sVepa 308, mil din. 2 u izveštainoj nedelji 2,67 ~— палапј Хр | Bler 9450 658 = о S090 70, tOlRO godina! Šta su berzijanci mogli da kupe kad se Ву Вјег 4 | e To Or išta nije nudilo ni prodavalo. Pri najnižim kursevima ponuDo Š 0. OI III Ca dy nije ni bilo; pri prvom obrtu ponuda se još više povukla, 6%0 5 ас о ==- __-- Ol> | == m oD А ш idućoj nedelu — izyeštalnoj ~ nikom Više ла паратев 000 ~ 19% er OT 69 леш. 2 о | и nije palo da prodaje. Većina berzijanaca ima dva uzroka da Pab, sitni _____18.—. == MI — budu ožalošćeni: jedan je prodaia papita po niskom kursu, a Pab, srednji O III II DI III drugi bekstvo papira ispred kurseva, koji su mogli biti još inpab, krupni —— | --- 1988 ~——— ~ — 19:> eresantni Pri poslednjim Rkursevima, berzijanci nisu Više Hi Narodna banka 6.850.c 6.900— = _——= = 6.850. —

||

Duvanski loz —

Ratna šteta je skočila od 401 na 428, za punih dvadeset sedam tačaka! Toga smo imali pre dvanaest-trinaest 20dina. I ostali su papiri bili u snažnom skoku: Begluci, Dalmatinci, 7%e Investicioni, Pab itd. Najmanje su skočili Blerovi, iako su oni u stvari prvi, zajedno sa Dalmatincima, obrnuli tendenciju. Ta pojava se da objasniti činjenicom, da Blerovi papiri čine zaseban sektor na našoj berzi. Dok ja Ratna šteta papir najvećeg obrta za potrebe kupaca kao što su kaucije itd., dok su G%o papiri predmet jače špekulacije, dotle su Blerovi papiri predmet plasmana velikih kapitalista, a naročito ustanova prinudne štednje i osiguravajućih društava. Oni kupuju kad im je potreba i verovatno, kad se oni jave kao kupci da će i ovi papiri otići još mnogo više. Najimanie ie varirala Narodna banka, ali ona je u stvari i najmanie bila pala.

Ako ko misli da su ovu hosu pripremili berzijanci i špekulanti ala hos, onda se strašno vara. Ne samo da berzijanci nisu priredili ovu hosu, nego je ona njihova tragedija. Naši se čitaoci sećaju, da su berzijanci bili prvi i poslednji, koji su prodavali papire pri padajućim kursevima. Ima ih koji su prodali Ratnu štetu po 385 i 86, Dalmatince po 53.54, Investicione po 89 itd. Zašto su prodavali? Za to što besa rađa bšsu, za to što je svaki nov dan donosio nov pad i stvorio jednu atmosferu, koja se može naibolje nazvati »spasavaj se, ko može«. Naravno da to stanje nije moglo trajati do veka. Obrt le morao doći, već i s obzirom na to, da naš politički položali nikako nije bio kritičan i da je bivao sve bolji. U nedelji kada je počela hosa nije bilo nikakvog političkog događaja u zemlji ni na strani, kome bi se moglo to pripisati. Kako je došao obrt mi smo opisali u prošlom izveštaju. Po tako niskim kursevima niko nije hteo da prođaje, a berzijanci su se već bili isprodali. Tr>balo je samo ijedan da povuče nogom pa da se cela situacija okrene.

Oni koji ne znaju događaje na našoi berzi misle, da su berzijanci nakupovali jeftmo robe i sad guraju kurseve gore. Jadna im jeftina roba. Pogledaimo samo tablicu obrta.

13—19 X 6—12 Х

u hili. dinara 21/»/a Ratna šteta 595 1.501 29] Вафпа šteta,termim 209 бо _ Вега 597 430 6% Dalmatinci 199 425 бо Dalmatinci, termžjn — 36 6% Šumski agrar 338 228 туда Tnvesticioni 207 167 70 Hler 188 264

obrnuto svega 600.000, premda se obično nedelino obrće milion i po do dva miliona. To osustvo ponude u robi i seriozna tražnja učinili su da je Ratna šteta odletila gore kao lopta. A baš to je papir koga berzijanci uopšte nemaju. Nisu ga držali ni ranije, ier im je mala renta, a smatrali su da nema šansa velikog skoka. Bacili su se na G%o papirč i рге peli velike gubitke. Poslednjeg sastanka bilo je očigledno da se tražnja zamara. Pri poslednjim kursevima tražnia se počela da gubi, a ponuda da pojavljiuie. To nije čudo! Posle toliko velikog skoka mora doći reakcija. Mi to naročito podvlačimo zbog toga, da ne bi kogod od interesenata pomislio, ako bi kursevi pošli opef na niže da im nema laka. Kursevi moraju varirati kao u celom svetu, ali ono što je glavno, to је da su kursevi izišli iz nivoa koji je bio očajan. Danas je povtraćena vera u papire i kod nevernih Toma. A to ie nmajivažnije. Inače kapitala ima mnogo na berzi i oko berze.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Ponuda slobodnih deviza postala je povremeno јаса, tako da je bilo u izveštainoj nedelji dana kada ie moglo biti zadovoljeno i 48% tražnje, što već davno nije bio slučai. Inače najčešće ponuda nije prešla 1096 tražnje. Kursevi deviza na slobodnom tržištu, kao što se vidi iz donje tablice, bili izloženi jačim promenama. Engleska funta i francuski franak pali su znatno. Posle su se popravili, a poslednieg dana izveštajne nedelje olabavili su opet. Švaicarski franak popustio ja zajedno sa francuskim i sa funtom a na tom nivou držao se cele izveštajne nedelje. Holandska forinta bila je Rkolebljiva, a krajem nedelje je imala čvrstu tendenciju. Klirinška marka rađena je vrlo živo. Veći deo robe davala ie Narodna banka a ostatak privatna ruka. Tendenciia je vrlo čvrsta, što se vidi po tome da robe po terminima nema, iako je živo tražena. Grčki bonovi bili su pod uticajem naših pregovora sa Grčkom. U buduće će se veći deo naše robš plaćati bonovima. To bi bio razlog da kurs popusti, pošto ič verovatno da će više bonova doći na tržište. Ali kao što ie obiavlieno Grčka će nam u buduće prodavati i pamučno predivo kao i vunu tako da će i potreba za bonovima biti veća. Grčki bonovi pokazuju, posle stabiliteta u izveštainoi nedelji, slabiju tendenciju. Isplata Sofija rađena je po nešto višem kursu nego ranije.

Stab. Slob. trž. 13-X% + 980506 16-X 17-X 18 19-Х London 291.60 179.50 218.64 219.87 219.81 219.56 Pariz 125.49 101.65 123.965 124.58 124.70. 124.40 Njujork 5B— 4033 55— 55— B— 55=