Народно благостање

"21. октобар 1939. НАРОДНО страну употребу нових и ефикаснијих метода борбе довели су моментано до обуставе поморског саобраћаја свију неутралних земаља и тотално отсекли Европу од прекоморских земаља, а то значи од обиља животних намирница и сировина. Немогућност снабдевања Европе из прекоморских земаља која је сада потпуна створила је услов за нарочиту коњунктуру европске континенталне робе. Та коњунктура обухватила је међу првима и нашу земљу.

Сви наши аграрни производи и сировине, у последње време, траже се са свију страна за девизе и за добре цене. Увозничке земље са севера и запада Европе и из базена Средоземног мора траже пшеницу, кукуруз, сву сточну храну, уљарице, брашно, вариво, индустриске биљке, стоку и сточарске производе, а о металима и другим индустриским сировинама важним за индустрију наоружања и да не говоримо. С друге стране и трговински преговори са Немачком отварају могућности извоза знатно већег броја артикала од којих многи до рата нису имали никакву прођу на иностраним пијацама. Брашно пшенично чији се извоз у овој години, до рата, срозао на неколико десетина вагона, постало је одједном артикал сјајне коњунктуре које траже и скандинавске земље и Енглеска и Швајцарска и Италија Прве мање партије продате су, ових дана, за доларе Фоб југословенске луке, а превоз врше бродови купца, „дакле без икаквог ратног ризика! Нема више брига за пласман овогодишње продукције сувих шљива, Док се пре рата рачунало са великим тешкоћама и помишљало на премирање извоза у девизне земље сада се у овим земљама продаја врши на бази наше интервенционе цене без икаквих премија! Продукција око 3.200 вагона кудеље задавала је велике бриге; првих дана рата, а нарочито када је кудеља стављена на листу артикала чији се извоз не може вршити без претходне девизне дозволе, сматрало се да је извоз кудеље упропашћен. Сада и овај артикал има сјајну коњунктуру. Немачка тражи 2.000 вагона, а Енглеска се интересује sa 1.500 вагона. Прве продаје за девизне земље проузроковале су пораст цене за 20%/. А предвиђа се да ће цена ускоро, према стању на почетку септембра, скочити за читавих 50% а можда, врло лако, и више.

Ова ситуација ставља нас пред два проблема: колико ће трајати садања коњунктура европске континенталне робе следствено, како треба да поступимо у њеном искоришћењу. Анализа узрока који су довели до овакве коњунктуре показује нам јасно да узроци преокрета нису трајне природе што значи да је ова ситуација пролазна, да неће дуго трајати. Врло је вероватно да ће морски путеви бити сигурнији за пловидбу, услед чега ће морати пасти подвозни ставови и рате осигурања, енглески и француски бр2дови почеће са превозом хране и сировина из прекоморских земаља и тиме ће доћи крај садањој коњунктури европске робе. У прекоморским земљама налазе се огромне залихе животних намирница и сировина. ИМ чим буде почео њихов довоз у Европу, а то ће бити ускоро, престаће садања тражња европске робе, Јер не треба заборавити, да није дошло до рата свет би већ преживљавао најстрашнију аграрну кризу која не би могла остати без реперкусија и на остале привредне гране. То је прави и једини разлог зашто цене аграрним производима у овим земљама нису ни из далека скочиле како се то предвиђало на самом почетку рата. Аргентина је имала минималну цену за пшеницу од 7 пезоса за 100 кг. Када је рат почео и цена пшенице почела да скаче попевши се на 7,20 певоса, влада је сматрала да је дошао моменат да укине минималну цену што је и учинила. Међутим, од краја септембра слободна цена пшенице је стално за 0,70—0,80. пез.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 663 испод раније минималне цене, иако Аргентина не располаже бог зна каквим стоком пшенице.

Пред изгледима кратког трајања садање коњунктуре за европску робу намеће се сам по себи закључак, да ову коњунктуру треба одмах искористити, а нарочито за гртикле код којих у прекоморским земљама постоје велики стокови чија ће приступачност аутоматски смањити тражњу за европске производе и понова оборити цене. Оно што будемо сада продали продаћемо најбоље! Осим за неколико индустриских сировина за већину аграрних производа оваква коњунктура вероватно више се неће поновити. Зараћене земље, пре свега, располагале су, на почетку рата, приличним резервама. Затим, организација за одржавање производње у овим земљама за време рата, за разлику од прошлог светског рата, почела је да функционише одмах првог дана рата; Енглеска је сместа упутила на пољопривредна имања 60.000 трактора који имају да замене сточну и радну снагу. Најзад, чим је рат избио уведено је рационирање потрошње. Све те мере условљавају битно различит положај зараћених земаља у погледу потребе и снабдевања аграрним производима у овом рату у поређењу са приликама које су владале за време прошлог рата. Додав томе и обезбеђење снабдевања из прекоморских земаља излази, да, барем за сада, не постоје никакви услови за веће скакање цена аграрних производа као што је био случај у прошлом светском рату.

Розје гађа sa Turskom 1929 Grčka je imala da zaposli 1,2 mil. izbeglica. Tai problem rešen је пазејауапјет jednog dela na pustom zemljištu i industrijalizacijom. Rezultat je bio povećanje poljoprivredne industrijske proizvodnje. Zadržaćemo se samo na poljoprivredi o čijem razvoju imamo interesantnih podataka.

Pre rata, 1914, polioprivredna površina iznosila je sveга 1,34 ти. ћа, а 1921 вод. 1,23 mil. Od tada se stalno poуесауа isušivanjem močvara, krčenjem šikara ! пауодпјауаnjem pustog zemljišta. Do 1931 ona se skoro udvostručila i iznosila 2,42 mil. ha. Poslednjih 5 godina prosečan porast je iznosio 340.000 ha. Tako brz porast je rezultat kolonizacije izbeglica koja je vršena na račun države i koja je oye zadužila za utrošene sume. Sada ovi već taj dug vraćaju. 1938 na ime otplate primila je država 83,12 mil drahmi. Taj se novac upotrebljava za melioracije i druge investicije u роljoprivredi. Tako za navodnjavanje je utrošeno je 1938 29,5 mil. a za gradnju kuća 45,67 mil.

Najveću pažnju posvećuje vlada proizvodnji pšenice i pamuka težeći za autarkijlom u tim proizvodima. Do sada uspeh je bio znatan. Produkcija pšenice je od 1922 god. porasla za 100% i može da podmiri ?/s potrebe zemlje. Pod pšenicom se nalazi sada 33% celokupne poljoprivredne DOvršine. Lane je uvezeno 475.000 t. Dalje pojačanje proizvodnje pšenice mogućno je intenzifikacijom obrade raspoloživog zemljišta i ograničenjem produkcije drugih artikala, naročito izvoznih, kao što su duvan ı vino. Tim putem pošla je u poslednje vreme vlada, da bi sprečila suviše jednostranu orijentaciju poljoprivrede na izvozne proizvode. Uvoz pšenice nastoji se smanjiti većom potrošnjom krompira, koji se Dproizvodi u zemlji u dovoljnoj količini.

Produkcija pamuka je snažno napredovala i u stanju je da podmiri potrebu domaće industrije. 1930 pod pamukom bilo je 76.000 ha prema 29.000 1933. Po kvalitetu još zaostaje za američkim i egipatskim. Zbog foga industrila još mora da uvozi oko 4 mil. kg egipatskog. Domaća proizvodnja iznosila ie 1938 49 mil. kg. Veliku smetnju za pobolišanje kvaliteta pretstavlia način proizvodnie na malim seoskim gaz-

Razvoj grčke polioprivrede posle rata 1922