Народно благостање

Сграна 678 Norma ЕН 0 дмерички министар пољопривреде изјавио је да ће и наредних година, без обзира на ратно стање у Европи, бити настављена политика регулисања производње аграрних производа, нарочито биљних ва коју за сада не постоје никакви изгледи да би се у догледно време могла да побољша. После овога шеф аграрHor програма Евенс објавио је фармерима да супротно 1914—1918 изгледи за извоз америчких аграрних производа нису ни мало повољни. То нарочито важи за пшеницу и за памук. Енглеска ће се пшеницом снабдевати у првом реду у Канади и Аустралији. Вишкови ових земаља, и при лошијим жетвама, могу бити довољни да подмире увозну потребу Енглеске, Услед тога извоз пшенице у Европу осталих ваневропских земаља — С. А. Д. и Аргентине биће знатно редуциран и, вероватно, мораће се ограничити Ha снабдевање земаља Далеког Истока. Како ће пак извозни вишци бити знатно већи од ових потреба, а то значи да се морају тражити и друге пијаце у првом реду евролске, то може довести до појачане конкурентске борбе која не би ишла у прилог цена. Имајући то у виду амерички аграрни уред објавио је да се и у овој години има засејати пшеницом 62 мил. екра (24,8 мил, ха) тј. исто као H прошле године.

Са истом скепсом просуђује се и положај памука. Залихе памука у С. А. Д. за 1939/40 претстављају 24 пута светску увозну потребу у 1938/39, док је 1914/15 целокупна залиха у свету износила 1:љ пута светску потребу 1913/14. Изгледи за извоз америчког памука врло су неповољни. Пре свега због претстојећег опадања потрошње услед веће употребе кућанства и људства, Тако неповољни изгледи натерали су С. А. Д. да и убудуће задрже контролу засејане површине да би се садашње залихе могле смањити MH временом могло ипак доћи до побољшања цена.

Амерички песимизам у погледу ксњунктуре пшенице и памука поклапа се потпуно са нашим гледиштем које смо, од првог дана рата, заступали у анализама робног тржишта. Првих дана рата, под утицајем искуства из прошлог светског рата, мнсти су веровали да претстоји велики скок цена животних намирница и сировина. Фармерима у С. А. Д. дочаравана је цена од 1.50 дол, за бушел пшенице и дупло и троструко већа цена памука према садашњој као што је то било 1914—1918. Чули су се гласови да влада треба да одустане од даљег спровођења аграрног програма. Аргентина је, неколико дана по објави рата, укинула минималну цену за пшеницу, а Аустралија је наговештавала да ће, у случају даљег пораста цена, укинути субвенције произвођачима пшенице.

Ни рат не може помоћи произвођачима пшенице

не нара Ене

Овај оптимизам међутим, није био дугог века. Ускоро се видело да су залихе на почетку садашњег рата, веће од оних у очи Светског и да ће стање снабдевености и услови производње за време садашњег рата бити битно различити од оних за време 1914—1918. Према подацима

Међународног „аграрног института светски увоз пшекице, и поред одличне жетве у свима земљама, У 1938/39 | био је 1,674.000 _ вагона или. 151% више

но у претходној години у којој је светска производња била мања (за 1,851.000 ваг) па према томе и увозна потреба већа. У европским увозничким земљама производ: ња 1938 била је већа од оне у 1937 за 480.000 ваг. Но и поред веће производње европски увоз у 1938/39 изнео је 1,181.000 ваг. тј. 8,2/) више но у претходној кампањи. Према претходној кампањи увоз се нарочито повећао: у Енглеску са 526.000 на 622.000 ваг. или за 18%, y Холандију са 65.000 на 82.000 односно за 269, у Италију са 130.000 на 360.000 или скоро двоструко, Исто тако увоз се пове-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр. 43

ћао н у скандинавске земље, а Француска која је намеравала да извезе око 250.000 ваг. извезла је свега 140.000 ваг. и задржала сав остатак у земљи ради повећања гвоздене резерве. Повећан увоз у Европу био је намењен стварању и повећавању ратних стокова. Почетком септембра месеца стокови пшенице у лукама Енглеске, Белгије и Холандије износили су преко 100.000 ваг, док су У истом периоду прошле године били свега 40.000 ваг. Земље за које су постојали изгледи да могу да буду увучене у ратну конфлаграцију обавиле су у 1938/39 највећи увоз пшенице за последњих пет година, Све оне уочи рата располагале су мањим или већим резервним стоковима.

Насупрот знатно повећаном увозу на крају кампање 1938/39 стојала је огромна светска залиха пшенице од 1,600.000 ваг. која је пренета у нову кампању. Ова залиха одговара једногодишњој светској увозној потреби. А за текућу кампању само залихе С. А. Д. и Канаде довољне су да подмире целокупну увозну потребу света у кампањи 1939/40 макар се она нешто, услед рата, и повећала.

При процени изгледа за будућу коњунктуру пшенице не треба губити из вида још два необично важна факта. Први факат претставља прелаз зараћених земаља на тоталну ратну привреду одмах по објави рата. Сместа се приступило организацији да би се обезбедила несметана пољопривредна производња за време рата. Мушку радну снагу заменила је женска, наместо стоке дошли су трактори и друге машине, уведен је заједнички рад на принципу испомагања, државни органи старају се за снабдевање пољопривреде вештачким ђубривом, производним и финансијским средствима, све се то има да употребљава по унапред одређеном плану да се нигде не би осетила оскудица, Други факат, за разлику од стања 1914—1918, прет: ставља рационирање потрошње које је предузето такође одмах на почетку рата. Све ово у прошлом рату уследило је тек пошто се дубоко било зашло у рат. Стога, обрнуто садашњем стању, увозна потреба прве године рата, морала је знатно да порасте. Овога пута то неће бити случај; што је главно, нема ни изгледа да би до неког нарочитог повећања могло доћи и наредних година сем у случају већег подбацивања приноса услед елементарних непогода

ЛИ НИСИ ПН IIG Gospodine uredniče,

Mislim da neću preterati ako kažem, da ie dve nedelje glavni predmet razgovora među poslovnim ljudima bio članak, koji ste vi objavili po pitanju uredbe o suzbijanju skupoće.

Pismo uredništvu po pitanju uredbe o suzbijanju skupoće

Čitajući pažljivo vaš članak i uredbu zadržao sam se na jednoj činjenici, o kojoj vi niste ništa pisali, a koja traži objašnjenje. Vi sasvim pravilno utvrđujete da uredba kažnjava na jednoj strani radnje koje mogu, ali ne moraju, izazvati skok cena a na drugoj strani dobit koja nije uobičajena ni dozvoljena. To znači da uredba dopušta skok cena, ako on dođe od drugih uzroka, a ne od onih koje ona predviđa. A što se tiče čl. 8 trgovac ostaje nekažnjen, ako dokaže da je platio veliku cenu za isti artikal svome liferantu. Niko ne odgovara, a skok cena je tu. Kako је mogućno da uredba o suzbijanju skupoće ugrožava razna dela koja mogu izazvati skok cena, a prelazi preko samog skoka сепа Кој је пајvažniji za nju?

Dalje vas molim da objavite sledeću sugestiju, s ob zirom na to da je g. ministar izjavio novinarima da je stiglo mnogo primedaba i da će se one uzeti u obzir prilikom raforme. To mi daje povoda da vas upozorim na čl, 2 tačku 2, kojom se kazni zatvorom do godinu dana i novčano do 100.000 dinara onaj kod koga se nađe životnih namirnica i ostale robe za potrebe privatnog kućanstva preko uobičajene noI-