Народно благостање

28. октобар 1939,

ћевог поверили г, г, д-р Влади Марковићу и Шонди, који немају ничег заједничког са техником.

Савчић, међутим, силно воли своју ужу професију -— инжињерију. Он је волео инжињере, иако је већ од почетка свога рада као инжињер пошао сасвим новим путем. Дотле су наши технички студенти у земљи и страни имали једино државну каријеру пред очима, најспособнији на универзитету, а остали у министарствима. То је било господски и уносно према ономе што су ти млади људи уопште имали. Савчић обрће пару. Он отвара „дунђерску' радњу у друштву са Бекером у Београду, једном великом селу са 65.000 душа. Није његова жеља била да ради лепе грађевинске планове (и ако је за то имао, као што се видело, врло много дара), јер су тај посао радили државни чиновници. Он је хтео да прави конкуренцију нешколованим грађевинским предузимачима, који су били тврди, издржљиви, штедљиви па и безобзирни. Савчић је ушао у посао, он је тражио зараду под шибом слободне конкуренције, претпостављајупи да ће човек са добром школском спремом имати свакако више услова него нешколовани предузимачи. Може се назвати историским документом уговор који је закључио Савчић са Михаилом Павловићем о зидању његове зграде (који се налази као прилог у Споменици). Тај уговор није писао адвокат, њега је писао Савчић из своје главе, али је у њему све што треба да буде, из њега би могли да уче и адвокати. Рекосмо, Савчић воли своју ужу струку. Широкогруд и толерантан, дале-

===

Ministar finansija doneo je rešenje sledeće sadržine:

1) Da se nikakva isplata dividendnih kupona sa akcija, kuksa ili užitnica, koje su bile ili su sada vlasništvo inostranaca, ne sme izvršiti bez prethodnog odobrenja Devizne diržkcije, pa bilo da se isplata vrši u zemlji ili u inostranstvu.

2), Sva akcionarska društva, čija se preduzeća nalaze u zemlji a akciie su bile ili se sada nalaze potpuno ili delimično u rukama inostranaca, dužna su najdalje do 30 novembra 19839 god. da izvrše prijavu Deviznoj direkcij u pogledu inostranh vlasnika, i to sa stanjem od 1919, 1925, 1930 i 1938 godine.

Kako kod nas važi ledeni zakon da zakoni i odlukz, zasnovane na zakonodavnim ovlašćenjima, budu publikovane bez motivacije, to je javnosti ostalo da je pogađa. Tome cilju služi sledeći komentar gornjeg rešenja.

Propis da se, pod prefniom kazne zainteresovanog društva, kao i »platnog mesta«, zabranjuje isplata kupona dividendnih papira koji pripadaju strancu nije ništa novo; toga ni do sada nije smelo biti. Istina, to je do sada važilo samo za imaoc:2-strance u trenutku kada se vrši isplata kupona, a sada se proširuje i na one, koje su u prošlosti pripadale strancima. Ovo je svakako jedna omaška. Ako ministar finansija ostane pri tome, biće dezavuisan od Državnog saveta, pošto ie zakonski nemogućno našem građaninu odbiti isplatu kupona na papire koje je uredno stekao od stranca. Neuredan prenos ne spada uopšte ovde, jer time još nije stečena svojina; to je pitanje regulisano deviznim propisima. Popis stranaca imalaca ak= cila naših preduzeća

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 671

ко од ситног духа који трује конкуренцију, Савчић је извлачио инжињере из државне и општинске службе и уводио их у практичан посао, у коме је он од почетка успевао; живи документи за то су инжињери: Путник, Аранђеловић, Кузмановић, Навловић итд. Он их је узимао за своје ортаке, за сараднике, одлично награђивао, показивао где се зарађује и научио их је да цене самосталност и независност слободне професије. Научио их је да се боре на ветробитини слободне конкуренције.

Савчић је пионир у еманципацији наше академске омладине од бирократске опсесије, То је радио пре свега са инжињерима, али и са другим професијама. Од правника и практичнога књиговође он је направио пок. Мику Драгићевића одличним сарадником у својом економској делатности. Он је показао и онима, који су сматрали да се прекида свака веза са струком и науком, кад се оде из државне службе и баци на посао, да то није тачно и да се из овога посла може да негује струка чак и боље него у државној служби.

Савчић је школа; не само за нове путеве академске омладине, већ и у другим областима и правцима. Савчић је обдарен силним здравим разумом, без чега нема ни науке ни успеха у послу. Савчић је био Савчић као друг, пријатељ, као партиски човек, као народни посланик, као министар и као кандидат за народног посланика 1926 год. итд.

Та Савчићева личност треба да добије свога биографа.

8 ===

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Poziv upućen akcionarskim „društvima, Која imaju preduzeća u zemlji, da prijave Deviznoj đirekciji imena inostranaca (svakako i njihovo državljanstvo), koji poseduju njihove akcije, je jedna statistička mera, protiv. koje se ne može ništa da primeti — sem da je te podatke devizna vlast trebala odavno da ima. Međutim po razdoblju, koje obuhvata prijava, zahtev prelazi iz statističko-aktuelne u statističkoistorisku sferu. Međutim ,nikakvih pravnih ni deviznih posledica ne može da ima stanja do oktobra 19831 god., odnosno do 1934 godine — kad je regulisano pitanje inostranog poseda hartija od vrednosti. Samo ukoliko je taj prenos bio nezakonit po zakonima koji su važili u tome trenutku i ukoliko oni nisu zastareli, može saznanie tih činjenica da ima posledica.

Mi mislimo da bi društvo moglo bez ikakve одеоуотnosti da otkloni davanje ranijih podataka, ali to nije u tradiciji naših akcionarskih društava.

Pri izradi prijave traba imati u vidu, da izraz »inostranac« ima da se razume u devizno=pravnom smislu, tj. ino= stranac nije stran podanik, koji stalno živi u „Jugoslavii, kao što je inostranac naš podanik koji živi na strani.

Cilj ovoga rešenja može biti jedan jeđini, da se sastavi konačna evidencija državljanstva stranaca koji imaju akcije naših preduzeća. To je potrebno zbog toga što prenosi među inostrancima mogu imati nepovolino. dejstvo na naš devizni bilans, naime u slučajevima kad se papiri prenose sa državljanina zemlje, sa kojom stojimo u klirinškom odnosu na državlianina zemlie sa kojom nemamo klirinškog odnosa.