Народно благостање

Страна 676 НАРОДНО polaganjem težišta na njen razvoj, samo bi se još zaoštrilo pitanje agrarne prenaseljenosti.

Ali kad razvojem industrije treba rešiti pitanje agrarne prenaseljenosti, onda pored pitanja kapitala iskrsava i drugo, pitanje izbora industrija koje mogu

Из уредништва

МУП ЛОК

21 октобра т. г. прославио је Милош Савчић педесетогодишњину свога рада. Он је био засут честиткама из Београда и целе земље, —- очигледно да то није био догађај само за његове рођаке, пријатеље и сараднике, већ и за целу земљу. Когод му је честитао, имао је пред очима одређена његова дела и заслуге. Али их је мало било који су имали пред очима синтезу његових дела. То се најбоље може да констатује на Споменици, коју су за тај дан издали његови сарадници. Она је једна хронологија, готово без коментара, а сваки датум у њој претставља интересантан догађај са великим домзашајем. Она је и једнострана, јер у главном излаже приватно-привредну делатност Савчићеву. Она је без живота, без одговарајућег осветлења. Из ње се види како је Савчић снажно и успешно корачао напрод са својим предузећима. Али се из ње не види, под каквим је општим економским и политичким условима поједино предузеће ницало и какав је имало пационално-економски значај. Само један пример! Тара и Стругара. То је читава епопеја. Пре тог дрвно-индустриског предузећа целокупна северна Србија а она је била најбогатија — снабдевала се добром грађом из Земуна, код фирме Биндери Полгар. Ово је предузеће просперирало из посла са Краљевином Србијом. Ту се најбоље видело колика је разлика између страног капитала у земљи и истог на страни. Никакве користи земља није имала од те индустрије; србијански купац је морао да спреми форинте за робу и за подвоз до његове куће, пошто је овај ишао преко страног бродарства, То је најгори оолик економске пасивности. Затим долази царински рат с Аустро-Угарском који омогућава повећање царинске заштите на грађу. Из тога се рађа идеја да се у непроходним планинама Таре сече грађа, а да се стругара подигне у сред Београда. Са скепТицизмом је дочекала београдска чаршија ову идеју, а исто је тако брзо доживела њезин триумф.

Савчићева приватно-привредна делатност моћи ће правилно да се схвати само кад се буде исписала у вези с економском историјом Србије и Југославије.

Савчићева приватно-привредна делатност обогатила је наш национални привредни инвентар већим бројем предузећа; али се у тој области не исцрпљује његов рад. Он је био исто тако јавни радник, политичар, народни посланик, министар и његов рад у тим областима не сме се занемаривати. Његов значај за земљу много је већи у овој области него у првој. Тамо је радећи за себе радио и за земљу, а овде је радио само за земљу. Може се о томе раду мислити и како се хоће, али Савчићеви пријатељи и сарадници имају за дужност да сву његову делатност унесу у његову биографију наравно онако како је они виде. У тој области Савчић је имао ле-

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 43 da najviše apsorbuju radne snage, i kao što je predlagao Dr, Bilimović trebalo bi tu postupiti planski, tako da se odredi koje grane industrije treba najviše poma– gati i gde treba da se ublažavanje prenaseljemosti izvede što raciona!nije.

eo====

Савчић

лих дела — нарочито у првој деценији ХХ века. Ми очекујемо од Савчићевих сарадника Савчићеву биографију која би била потпуна и која би била намењена, не као Споменица пријатељима и рођацима, већ и онима који нису имали никаква додира са њим и који се интересују за историју наше земље. Савчић није оно што је био Крсмановић, Гођевац итд. — само велики трговац; он је пре био оно што је био Миша Настасијевић —- и велики јавни радник.

За мало што рад Савчићев није добио нетачно спољње обележје. Опасност је наиме била да се тежиште његовог рада пренесе на инжињерију. Инжињери окупљени око њега видели су наравно у његовом техничком знању и способности услове његовог успеха. Ми не знамо да ли је Савчић био наш најбољи инжињер у својој и у суседним генерацијама. Потписани је сарађивао са јоцом Смедеревцем на грађењу железница и стекао је уверење да је овај био један од најбољих инжињера у земљи. Али никада Смедеревац не би створио оно што је створио Савчић, а оно што је Савчић урадио није инжињерија већ привреда. Са гледишта приватно-привредног може се сматрати да је дело Савчићево концерн Прометне банке. У њој је скупљено све оно што је он подигао и унапредио. Има код нас и већих банкарско-индустриских концерна, али су сви они створени богатим капиталом у Аустро-Угарској или од иностранства, Савчић је свој створио из ничега и у земљи сиромашној капиталом. А његов је солиднији но остали. То се да објаснити великим делом невероватном одвратношћу Савчићевом према вертикалним комбинацијама и грчевито држање хоризонталних комбинација. Ове имају преимупство над првима да пружају велику поделу ризика. Једно је свакако јасно: Прометну банку, стругару, „Србију итд. није створила инжињерска већ трговачка рука. Без огромног дара за привреду не би Савчић имао овај успех који је имао у стварању комбината Прометне банке; а успео би и без техничког знања. Савчић је један од наших првих трговаца. Израз трговац употребљавамо у предратном смислу, у смислу дара за посао, као што су били Фугери, Рочилди, Рокфелер итд. То се сад зове привредником али израз није тачан. Изразом привредник се обележава занимање, а изразом трговац способност за то занимање. И данас се употребљава у свету трговац у смислу комплимента за рад привредника. У Енглеској је и данас, а у Немачкој до скора, била најласкавија титула „краљевски трговац".

То је био Савчић. Такви људи унапређују народну привреду на појединим секторима.

__Приређивачи као да су то осећали, те су главни део прославе педесетогодишњег рада Савчи-