Народно благостање

Страна 680

__—— Pozivanje jednog dela vojnih obveznika na vežbu, izazvalo је neslaganje između zainteresovanih o tumačenju S 992} Zakona o radnjama, gde se kaže, da služboprimac ima pravo na novčane prinadležnosti za vreme od četiri nedelie, ako je niegova služba trajala пеprekidno najmanje godinu dana. Na konferenciji trgovačkih i industriskih komora pokrenuto. je to pitanje, како se čita u novinama, i izražano je mišljenie, da u slučajevima vanredne vojne vežbe, kao pripravnog mobikhog i ratnog stanja, ovo pitanje treba da bude rešeno ma drugi način, pošto naša narodna privreda nije u stanju da sama podnese ovaj ogroman finansiski teret, pa ni glavni niegov deo. Mišljenje konferencije trgovinskih i industriskih Remora rđavoe je stilizovano. Naša narodna privreda može da podnese taj nansiski teret. Ni pojedinac neće imati nikakve teškoće, ako od njegovih radnika bude pozvan mali broj. Teškoće Dočinju tamo, gde je veliki deo radnika jednog poslodavca pozvan na vojnu vežbu. Celo pitanje komplikujz to, da se pozivanja Vrše bez obzira na to, da jedan poslodavac može da bude pogođen u većoj a drugi u manjoj meri. Svakako da će onai poslodavac koji mora da plati 40%e svojih radnika kroz četiri neđelie a da mu ne rade, doći u tešku situaciju.

Saznali smo da Ministarstvo trgovine i jndustrije brižliivo proučava to pitanje uz suđelovanje zastupnika radnika i poslodavaca. Ali dosada nisu se mogla približiti gledišta. Radnici traže da se 4 nedelje plaćaju i onima koji nisu napunili godinu službe, a poslodavci tvrde da je to previše. KRao što izgleda, u tom pitanju neće se postići saglasnost. 1 jedni i drugi se pozivaiu na državu. Radnici kao primer, a poslodavci kao dokaz da su radnici zbrinuti. Zaista, država se pokazala širokogruda. Državne ustanove izlaze u susret vojnim obveznicima pozvatim na vežbu gde mogu. Tako na pr. berze rada i dalie plaćaiu potporu mnezaposlenima Кој se nalaze na voinoi službi. U jednom pitaniu došlo ie vrlo brzo do sporazuma. Poslođavci su pristali da vrate radnike na posao, ako bi ga ovi morali napustiti zbog rata, iako se prilike ne bi izmenile. To pitanje će biti predmet jedne uredbe, koja će izići ovih dama.

Jedno. aktuelno socijalno pitanje

Министар трговине и индустрије забранио је отварање народних кујни и крчми у центру Београда. За ужи центар донесена је забрана прошле године, тако да се новом проширује чишћење Београда од јелног типа ресторана који је карактеристичан по његов развој. Број окваквих радњи попео се на девет стотина док је још 1936 био знатно мањи. Народне кујне у Београду су никле с његовим проосперитетом 0 Чем сведочи њихов број. Али свака за себе оне би пре мсгле да створе импресију једног града у пропадању. То су неугледне, прљаве, мале кујне или крчме које су често збијене у просторију малену као ходник и коју не примећујете често друкче него по свађи или песми која се чује отуд. Све ове угоститељске радње настају у зези с подизањем Београда, који је привукао велик број печалбара из свих крајева земље, чији је стандард живота необично низак и који улазе у кујну у којој неће платити за ручак више од 3 динара, а да би прошли што рапионатније доносе под назухом хлеб из пекаре.

Разумљиво је што се у центру намножио број ових радњи, тако да су упадне, јер се: центар: релативно нојбрже развијао. Развој је текао, али политика народног здравља није га пратила у стопу, да би отстранила његову неугледну страну. Био би задатак општине да оснива јев-

Народне кујне у просперитету Београда

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

тине народне кујне, које би својим ценама биле отворење за ону потронтачку публику од које живи велики број матих неугледних, кад приватна иницијатива вије имала за те рачуна. -

· Ако та није учињено на време, не може се ни сада просто прећи на чишћење центра од сваквих угоститељских радњи. Чишћење није драконско. Забрањено је отварање нових радњи, и пресељавање постојећих. Уколико отказима просторија буду затваране те радње, чистиће се центар. од њих. То може да напредује доста брзо, јер се ове кујне обично налазе у зградама које су на реду да буду порушене. Али с тим чишћењем настаје проблем нсхране радника који се преко подне задржавају у центру града. Место малих, неугледних и нехигијенских народних кујни требало би основати велике, код којих би кирија релативно била нижа, и које би већим бројем посетилаца могле да поднесу нешто веће режиске трошкове, да не буду ругао у центру града. Требало би да иницијатива дође од отиштине.

Zašita minimalnog seliačkog poseda sprovedena je u Hrvatskoj, na taj način što je onemogućen popis i prisilna prodaja kuće sa okućnicom i najmanje tri hektara zemlie po porodici, odnosno pola h-ktara po svakom članu porodice, ako je ona veća. Hrvatski seliak nikada nije mogao lako da dođe do kredita. Ukoliko ga je dcbijao, njegovi su dugovi zaštitnim zakonodavstvom gotovo poništeni. Posle 1932 god. niko nije kreditirao seljaka u Jugoslaviji, pa ni u Hrvatskoj. Hrvatski seliak, kao i seliak u ostalim krajevima naša zemlje, danas je gotovo bez duga. Hrvatski hom sted zaštićuje seliaka koji ne treba zaštitu. Mi smo mišljenja, da је ta mera ne зато suvišna nego i štetna pc seljačke interese. Hom sted se pokazao зунда оде je bio primenjen kao kočnica napretka polioprivredne ргоizvodnie. On će to dejstvo imati i u Hrvatskoj.

Hom sted u Banovini Hrvatskoi

Нашим читаоцима је познато из дневне штампе, да су Енглеска и Француска установиле „црне листе. за фирме са којима се не сме трговати и за оне које су у рукама непријатељских интересената. Непријатељски економски интереси су се у Француској н у Енглеској секвестрирали у Светском рату, а после рата експроприсали. На наше бескрајно изненађење и узбуђење сазнали смо да су последњих дана неке југословенске фирме унесене у „црне листе“ и да су чак њихова добра секвестрирана. Наше је изненађење због тега што: у Светском рату није постојала пракса да се гоне и секвестрирају предузећа неутралних земаља под сумњом или пољ претпоставком да су она у економској вези са непријатељем. То није урађено из простог разлога, што се фирме, домицилиране у неутралним земљама, третирају као поданици дотичних земаља, јер је немогућно утврђивати аутентично каквих све страних интереса има у дотичном предузећу. Нама су врло добро познате перипетије фран“ цуске јуриспруденције за време Светског рата по питању шта је непријатељска имовина код француских акционарских друштава. То је био необично тежак проблем који је на крају решен једним паушалом, Прво се сматрало да је страно друштво оно чији су акционари странци. То се показало неефикасно. Затим се сматрало страним друштво чији су чланови управног одбора странци. То се још лакне изиграло. Затим се узимао меродаван домицил, док се на крају није стало на критериум да је решавајуће за националност друштва под чијим утицајем стоје. Неприја-

Тукле се јетрве преко свекрве-