Народно благостање

о

28. октобар 1939. НАРОДНО

тељска имовина је без икакве заштите; домаћа имовина је на дискрецији власти; али је неутрална имовина заштићена уговорима и међународним правом. Што год стиже У зараћену земљу н што се тамо налази као својина фирме једне неутралне земље, то је неутрално, то није непријатељско. Без ове Фиксије настају неправда и хаос. Стран капитал, који ради у Југославији, служи њезиној националној привреди, запослује њезину радну снагу, купује домаће производе и плаћа њој јавне дажбине. Он је економеки југословенска фирма и целокупна њезина имовина је југословенска. Тек ако Југославија зарати може да се постави питање, чија је то својина. Ако би се противно постунало, као што су почеле Енглеска и Француска, могло би доћи до оштећења југословенских интереса — као што је то већ био случај. Секвестрирани конто једне југословенске фирме састоји се из противредности извоза југословенских поданика. Данас нема ниједнога предузећа које одржава потраживање на страни из сопствених средстава. То не би могло бити ни по девизној уредби; све су то потраживања југословенских грађана — обично од извоза робе, пошто других платежних трансакција преко границе готово и нема. Имовински делови тих предузећа на страни (као депоноване хартије од вредности итд.) по претставци су имовина југословенских поданика, што се може увек и лако доказати — ако би Југославија била вољна да прими у начелу поступак по коме иностранство цени да ли је једно добро, које припада једној у Југославији домицилираној фирми, југословенско или иностранства. Ако би сад Немачка, са своје стране, почела да секвестрира имовинске делове југословенских фирми у Немачкој под претиоставком или изговором да припадају непријатељским поданицима, онда би се Југославија нашла у положају, у коме се нашла свекрва кад су се јетрве тукле преко ње. Велики део југословенске имовине на страни био би секвестриран, а што је најглавније, трговина са тим земљама била би онемогућена. Не може цео наш извознички ред да мења банку према црним листама иностранства Ми данас имамо врло много купаца за нашу робу и, под оваквим околностима, она ће да окрене свакако у другом правцу, а не тамо где се рескира секвестрација.

Неутралност је међународно-правни појам, она садржи прописе о томе, како има да се опходи земља, која не ратује, према ратујућим земљама. У последње време појам неутралности почео је да се шири и на друге области. То ширење отежава положај неутралне државе. Већ сами појмови контрабанда и блокада учинили су силан удар спољној трговини неутралних земаља. Све више излази да је неутрална земља она, која би волела да буде подједнако добро са свима зараћеним земљама, али којој то не успева из простога разлога, што свака зараћена страна жели да неутрална земља буде према њој пријатељска више но што то допушта појам неутралности, а према противној страни непријатељска више но што би то смело да буде. Зараћене стране треба да олакшају положај земљи, која хоће да буде истински неутрална.

Pri završetku trgovinskih preRezultati trgovinskih pre- 9SOVOra sa Nemačkom došli su

govora sa Italijom Talilani i ođmah, u okviru Stalnog iugoslovensko-italijanskog privrednog odbora, započel!: pregovore o utvrđivanju obima i modaliteta razmenz dobara za naredni period od godinu dana.

Razvitak trgovinskih odnosa između naše zemlje i Italije, posle rata, prošao je kroz više faza, Jednu od novijih

faza pretstavlia primena sankcija za koje se vremž razmena

БЛАГОСТАЊЕ Страна 681 dobara srozala za 60—70%o prema ranijem stanja. U 1987 došlo ie do ponovne obnove trgovinskih odnosa, ali se ovi više nisu razvijali sa lakoćom i nastojanja za povećavan,jem razmene dobara, činjena na obim stranama, najlazila su na zapreke bilo u nzmogućnosti povećavania našeg izvoza u Каliju bilo italijanskog uyoza u našu zemlju. Sve do 1997 aktivni u razmeni dobara sa Italijom mi smo u 1938 postali znatno pasivni. Polovinom oktobra pasivni saldo u našam. kliringu sa Itališom iznosio је 135. mil. din. Tako velika pasiva bila ie, pored ostaloga takođe jeđan od razloga za sastanak iugoslovensko-italijanskog: privrednog odbora koji je poslednii put zasedavao 3 avgusta u Rimu ti. pre dva i po meseca.

Stanie kliringa nametalo je potrebu povećavanja našeg izvoza u Italiju. Da bi se to omogućilo, ali ne samo Dpo\riće sadanjeg pasivnog зада пего i dalje povećavanje našega izvoza u cilju povećavanja volumena međusobn> razmene dobara uopšte, sa naše strane povećani su kontingenti za drvo i stoku. Kontingent za drvo povećan je sa 157 na 195 mil. lira, a za stoku (rogatu) sa 85 na 100 mil. lira. Sem toga, Itailianima ie prodato i 5.000 vagona pšenice po našol unutrašnjoj ceni u vrednosti oko 45 mil. lira. Prema tome, samo vrednost ova tri artikla iznosi 340 mil. lira. Uzimajući u obzir i ostale artikle koji dolaze u obzir za izvoz u Italiu naš izvoz bi mogao lako dostići 400 mil. lira.

Što se tiče talijanskog uvoza u našu zemlju utvrđeno le da зе оп ima kretati u granicama izVrššnOg чуоха и ekonomskoj 1938/39 g. U ovom periodu talijanski uvoz u našu zemlju izneo je 536,2 mil. din. i bio je najveći od 1932 godine. Do ovako velikog uvoza došlo je usled forsiranih kupovina za pokrivanje polufabrikatima zbog bojazni da bi rat mogao onemogućiti snabdevanje. Naročito ie bio veliki uvoz prediva i drugih tekstilila. Sada, u vreme rata, za mas ie bilo od naročite važnosti da obezbedimo što obimnije snabdavanie naše industrije sirovinama i polufabrikatima iz talije. Pristankom Talijana na ovu bazu obezbeđen je maksimalan uvoz iz Italije.

Na sastanku je raspravljano takođe i o postupku talijlanskih firmi koje su pošto ie izbio rat obustavile izvršenje izvesnih zakliučaka tražeći povećanje cena za 30-—40%/.. Ovi zaključci sa najvećim delom odnose na tekstil. Talijanska delegacija u ovom pogledu nije mogla da preuzmš nikakve obaveze, ali je izjavila pripravnost :da će učimiti korake. kod nadležnih organizacija da ovi zaključci, na bazi prvobitmih uslova, budu u potpunosti izvršeni.

Kliring je i dalie ostao kao baza razmenč đobara između naše zemlje i Italije. Obe ugovorne strane staraće se o održavanju ravnoteže u razmeni. Zemlja ugovornica na čijoj se strani pojavi dugovanie biće dužna da pojača svoi izvoz i tako doprinzse uravnoteženju. Kod sadđanieg stanja kliringa to će biti naša dužnost. Desi li se obrnuti slučai onda mora doći do pojačanja talijanskog izvoza u našu zemlju, odnosno do smanjenja našeg izvoza u Italiju ukoliko talijanske mere za povećanje njihovog izvoza ne bi bile efikasne.

Onog istog dana, 21 oktobita, O | kad je u zgradi Prcmetne banSavčić i Simens k: Miloš Savčić primao čea = _ Stitanja prilikom pedesetogodišnjice svoga rada, u zgradi

najveće nemačke banke »Deutsche Bank«, u Berlinu, proslavljena je stogodišnjica od rođenia Georga Simensa, koji je za »Deutsche Banke« bio. ono isto što je Savčić bio za Prometnu banku. Ni Simens nije imao specijalnu ekonomsku naobrazbu, on je bio doktor prava. Ali je isto kao i Savčić big velit trgovac i stvorio je ijednu veliku banku i ogroman koncern