Народно благостање

Страна 682

industriskih i finansiskih preduzeća oko nje. I što ie najinteresantnije, Simens je počeo svoju poslovnu karijeru u tahničko-pravnoji misiji u Teheranu; imao je da pregovara o vaspostavljanju telegrafske linije s Indijom. Tim povodom je često odlazio u London i tamo je krojio plan o jednoj velikoj nemačkoj banci, koju je i stvorio. Kad je reč o tehnici i ekonomiji, da napomenemo još jedan detalj iz života d-ra Simensa. On je, naime, bio član jedne stare bogate berlinske porodice, kojoj je pripadao i Verner Simans, veliki inžinjer, pronalazač dinamo-mašine i osnivač ogromnog električnog koncerna, koji se pojavljuie u poslednioj formi kao Simens i Halske (preduzeće koje je vrlo dobro poznato i kod nas ı koje ima veliko stovarište u Beogradu i u Zagrebu). Verner Simens, stariji od Georga (njegov brat od strica), uveo je ovoga u tahničko-pravne poslove. Ali veliki elektrotehnički inžinjer Simens nije bio u stanju da stvori ono što je stvorio trgovac Gaorg Simens u oblasti nemačke elek-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

trične industrije. Georgu Simensu ima da se zahvali, što su A. E. G., iedno od najvećih električnih preduzeća u svetu (koje obilno radi i u našoj zemlji), i Simens i Halske dali osnovu za razviće ogromne električne industrije u Nemačkoj, koja je i danas prva u svetu i koja isto toliko radi u inostranstvu, kao i u Nemačkoj. Prostor nam ne dopušta da se opširniie bavimo radom Georga Simensa, dugogodišnjeg prvog direktora a docnijeg pretsednika nadzornog odbora »Deutsche Bank«. Uostalom, kad bismo to hteli, bili bismo u velikoi neprilici, toliko je bio plodan rad Simensov. Mi ćemo ovaj napis završiti jednom Žželienom analogijom između Savčića i Simeusa. Život i rad Šimensov је opisan u jednome delu od tri debele sveske, od jednog od najvećih nemačkih ekonomista, d-r Karla Helferiha, Simensovog naslednika u banci, a za vreme Rata, ministra finansila (uzgred budi rečeno jednog od najgorih). Helferihova biografija Simensa, mogla bi da posluži saradnicima Savčićevim kao ugled.

—== 6 ==

ОБАВЕ)

— Наша влада је ослободила Продајну централу за шећер зд плаћања увозне царине на 55 вагона семена шећерне репе.

— Шрописана је Уредба о давању бестрошаринског шећера за заслађивање винске шире у 1989 год. али само у местима где грожђе није могло добро сазрети или се морало раније обрати. Шећер се мора денатурисати а може се набавити преко Продајне централе у Београду.

— Управа државних монопола довела је низ мера у циљу унапређења производње дувана. Упрошћен је поступак пријема и процене дувана. Мерењу и процени присуствоваће и прететавник садилаца. Извршииће се ревизија одредаба о сађењу, тако да ће се одредити на којем земљишту може да се сади. Садиоци неће морати у будуће да спаљују и закопавају дуванске стабљике, него ће их моћи употребити за гориво или ђубре. Управа монопола припрема повећање цена и увођење П А категорије за херцеговачки дуван.

— Започела је кампања шећерне репе у Срему. Џена је 20 дин, по метарској центи. Како је принос према писању дневне штампе слаб, једно кат. јутро донеће максимум 2,000 динара.

— Недавно је одржано заседање пленума Пољопривредне коморе Дунавске бановине на ком је примљен буђет за 1940 год. од 34 мил. дин. У извештају управе се истиче пад цена аграрних производа због опадања извоза као последице рата.

— Немачка жели да градско становништво у што већој мери држи мале баште у близини градова, да би се на тај начин што боље осигурало снабдевање појединих породица поврћем, живином и кунићима, Немачка влада одобриће градовима зајмове за набавку подесних терена, а појединцима ће давати зајмове до 300 марака на једну малу башту. Зајмови су бескаматни и. имају се отплатити у року од двадесет година.

_—- Министар трговине и индустрије прописао је следеће откупне цене уљарица за 1940 годину: уљане и купусне репе 275 дин. по метарској центи, сунцокретовог семена 185 дин. белог мака 350, сезамовог семена 400, бундевске коштице 285, ланеног семена 265 и рицинусовог 400 Купци имају право a од наведених цена одбију 10% (изузев за ланено семе) на име манипулационих и режисКих трошкова и посредничке награде. Откупна цена памучног семена за 1939 и 1940 износи 80 дин, за 100 kr,

(ТАЈНА СЛУЖБА

— Немачке надлежне власти одредиле су цену од 22 марке за наше стоне јабуке, а 7,50 марака за индустриске, за 100 кг франко југословенско-немачка граница. Увозних одобрења издато је у висини од 500.000 марака.

ИВДУСТРИЈА

— Југославенска влада продужила је уредбом повластице за подизање фабрике алуминијевог оксида и легура и проширење фабрике алуминиума до 9 У 1940 год.

— Југославенски челик а. д. гради у Зеници велику колонију од 44 зграде са 232 стана за ожењене раднике и две зграде са 320 соба за нежењене. Трошкови градње ће износити 20 мил, динара.

— Ваљаоница лима Прометне банке у Земуну, која је освећена истовремено са прославом петдесетогодишњице привредног рада банчиног претседника, једно је од најимпозантнијих индустриских постројења у нашој земљи. Ваљаоница производи црни лим и бели у засебном оделењу за цинковање. Лим се производи у димензијама од 0,24 мм до 5 мм. Ваљаоница је дакле способна за израду свих врста, које се троше у нашој земљи. Капацитет фабрике је 20 до 35 тона за 24 сата, Уређај је најмодернији. Фабрика располаже са машином за глачање ваљака, тако да је осигуран непрекидан посао ваљаонице, која је уређена за електрични погон. За посао потребну воду дају сопствени дубоки бунари. Ваљаоница је саграђена на врло подесном месту, тако да ужива предности централног положаја у саобраћајном погледу, на главној прузи Државних железница и у непосредној близини Дунава. Фабрика је тако планирана, да се она може проширити ако би се указала за то потреба. Засад запослује 200 радника.

— Индекс шведске индустриске призводње порастао је у августу на 127 према 125 у јулу (1985 = 100) те је достигао рекордну висину. Досада је највећи индекс забележен са 124 у новембру 1937 год. за време високе коњунктуре. Садашњи индустриски полет обухватио је у првом реду индустрију гвожђа, машина, текстила и животних намирница. Још неизвршене поруџбине су у тим индустриским гранама велике, тако да је потпуна запосленост обезбеђена још неколико месеци. Индустрија дрва, папира H целулозе нису суделовале у том полету. Код њих је запосленост стационарна или само мало порасла.

— Друштвено седиште „Ла Далмаснен' пренето је из Париза у Београд, с обзиром на то да је Југославија неутрална и друштво нема постројења сем у Југославији. Управа фабрике остаће и даље у Шибенику.