Народно благостање

4. новембар 1939.

Trgovački registar

»Breuer d. d. u Bjelovaru«, upis članova upravnog odbora =. о: Ваданса Мфога 1 Бг. Кета Мауге. — Ј. В. Ulrich d. d. Zagre, upis člana upravnog odbora g-đe Vilme Urlich. — Šumsko d. d. Moslavina—Popovača, upis članova upravnog odbora g. 2.: Јеап Millerand i ing. Gabriel Sanchez i promene društvenih pravila. — Thonet Mundus jugoslovenska tvornica nameštaja iz savilenog drva d. d. Varaždin, upis članova upravnog odbora g. gz.: Božičkovića Aleksandra, Dr. Cuvaja Adolfa, Dr. Popovića Stevana i Dr. Josimovića Radoia. — Prvo hrvatsko-slovensko d. d. za industriju šećera u Osijeku, upis člana upravnog odbora о. Čipera Prokopa.

РАЗНО Д-р Славко Станић у својој брошури „Привреда Вој-

водине" изнео је, да је број занатских радњи на подручју.

Новосадске и Петровградске коморе од 1918 год. порастао за 40—45%/. Број занатских радњи износио је крајем 1938 год. 35.500. Годишњи нето прираст био је око 600 радњи.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 701

Истовремено је знатно порастао и број индустриских предузећа, који је крајем 1988 год, био 689.

— Povodom predloga o osnivanju radnog odbora u Zagrebu putem kog bi se centralizovala dažlatnost svih privrednih komora na teritoriji Banovine Hrvatske i predloga g. Dr. Cekuša, komesara zagrebačk> Industriske komore, o stvaranju jedne industriske komore za celu Hrvatsku dalmatinski privrednici su se pobunili. Preko svog organa Jadranskog Lloyda oni tvrde da ti predlozi znače ukidanje splitske Trgovinskoindustrijske komore, jzr ona ne bi mogla postojati bez industriskog otseka. Postojanj2 zasebne komore u Splitu oni pravdaju potrebama dalmatinske privrede koja se u mnogome razlikuje od one u drugim krajevima. Osim toga u Dalmaciji postoji i jaka industrija koja radi većinom za izvoz i potrebna joi je zasebna komora.

— Rešenjem bana Banovinš Hrvatske, postavljeni su za potpretsednike Zagrebačke industriske komore .g. g. Dr Branko Aleksander, industrijalac, Franio Baričević, sopstvenik Croatie industrije drva Zagreb-Vrbovsko i stanko Kosem, direktor Karlovačke industrije koža.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 ОКТОБРА 1939 Г.

Оптицај је достигао рекордну висину од постанка Југославије

Главна карактеристика стања Народне банке 31 октобра према претходној недељи је повећање оптицаја новчаница за 234,3 милиона. До њега је дошло повећањем зајмова по есконту за 16 милиона на 2,391,8 мил. и на залоге за 51 милион на 180,6 мил. Значајно је нарочито да се ломбард повећао за толики износ. Највероватније је да су новац узеле депозитне установе из чега би се дало закључити да се улагачи још нису смирили. За 45 милиона порасло је потраживање према Министарству финансија по урелбама од 24-УШ и 16-1Х т. г. и износи већ 605 мил, тако да још нема много до горње границе овог кредита од 840 мил. Разна актива порасла је за 58 мил. на 2,692,8 мил. а ту су такође кредити разним државним надлештвима и државним привредним предузећима. Обавезе по виђењу смањиле су се такође и то потраживање државе за 8,9 мил, жиро рачуни за 16,3 и разни рачуни за 6,8 мил, укупно за 31,8 мил. на 1,546,2 мил. Разна пасива смањена је за 31,0 мил. на 434,3: Резултат ових промена је да је оптицај новчаница порастао на 9,2443 милиона динара. Заједно с кованим новцем кога има преко 700 милиона у оптицају укупан оптицај досегао је износ од 10 милијарди који добија историски значај. Збир оптицаја без кованог новца и обавеза по виђењу попео се на 10,790 мил. Због повећања оптицаја смањила се подлога Ha 29,46,

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 27-X—9=XI 1989

EFEKTNO TRŽIŠTE Situacija vesela i stabilna Francuzi kažu да је najbolie za devoiku kad se o njoi ništa ne govori. Tako iz i sa berzom. Kad se nema ništa mnogo da kaže, onda je znak zdrave situacije. To važi za beogradsko efektno tržište u izveštajnoj nedelji. Veselo raspoloženje ne može doći do izraza ni u kursevima ni u obrtu. To iz atmosfera koja se samo može konstatovati prisustvom na sastanku. U dobrom raspoloženju uz dobr: i rđave viceve,

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31-Х 1939

31-XII 1936

831-XII 1937

31i-XII 1938

22-Х

АКТИВА 1939

Подлога злато у касама — — |1.588,3 1.706,21.898,81.976,1/1.976,2 злато на страни — —| 37,7 1,5. 10,8). 10% 10,8

Укупно — |1.626,0)1.713,7|1.909,61.986,9/1.987,0 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 552,3 453,2, 643,5 630,8|! 615,9 Кован новац: | | у никлу и сребру — — | 334,9) 360,0 8330,0, 344,3) 361,2 Зајмови: | на менице — — — -—- |l1.458,6|1.400,5,1,707,7|2.375,6|2.391,9 на хартије од вредн. — | 258,8| 263,0 63,6 1295 180,6 Укупно — |1.717,41.662,5)1.771,3/2.505,1.2.572,5

Хартије од вредности — | 116,8 198,1: 258,6 405,2: 408,9 Ранији аванси држави — |1,647,8)1.638,2/1,627,8 1,629,9/1,629,8 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0) 600,0) 600,0) 600,0 М. Ф. по Ур, од 26 УШ и

16-IX 1939 — — — — 560,5| 605,5 Вредности рез. фонда — | 137,6) 165,8: 2235) 240,8) 240,8 Вредности ост. фондова| 28,3 2951 387) 386) 38,5 Непокрет., завод за из-

раду новч. и намештај | 1551 160,4 1851) 205,9! 206,1

Разна актива 819,6/2.037,2/2.147,5|2.634,82.692,8

ПАСИВА Капитал ” -_ -_ - _ 180,0] 180,0) 180,0) 180,0! 180,0 Резервни фонд — — — 158,5! 200,0) 236,7|] 2448! 245,0 Остали фондови — —| 299 341 37,5) 8394 39,8

Новчанице у оптицају — |5.408,5/5,358,7 6,920,7|9.010,0)9.244,3

Обавезе по виђењу:

потраживање _ Државе 59,4). 118] 331) 38,2 298 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.433,0)1.080,01,001,2: 984,9 разни рачуни — — — |_918,6/1.047,7 980,1 _538,7 31,9

Укупно — |1,629,22.499,7 2.098,2/1.578,11.546,2 Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0) 30,0) 265,0) 265,0 Разна пасива — — — | 284,5| 363,83, 232,7| 465,5| 484,3

Оптицај и обав. по виђ.

Укупна подлога: — 28.5%, npHM. — — 1[2,089,512.202,1/2,458,93.179,1/8.179,2 зл. у кас. 28,59/ прим. |2,041,0)2.102,5|2,440,0|3.161,8,8 161,9 укупно покриће — — |29689/|2654%/,2722%/,|8002% 2946% покриће у злату — — |2729%/ | 26449/,|27069/,2986% |2930%

7.087,8)8.291,3/9.014,010.538,1!10.790.5