Народно благостање

Страна 702 НАРОДНО manje ili više zadirkivanja — sve su fo obične polave na berzi — odvijao se posao u izveštajnoj nedelji u vrlo uskom obimu. Tu smo skoro čitali u jednom listu, kako se obično obrt sužava pri velikim promenama na berzi, hosi ili besi. Onai koji ie to tvrdio, tvrdio je iz glave, nije nigd» mogao pročitati. Može i pri potpuno nepromenjenim kursevima, pri stabilizaciji, obrt da bude mali. To ie bilo baš u ovo nedelji, kao što nam pokazuj> tablica obrta.

27 X—2 XI 920—96 X

21/2/0 Ratna šteta 1.937 3.159 21/•/) Ratna šteta, termin EE 88 4%0 Agrarci 1991 436 27 G% Begluci 51 990. 6% _ Рајта а 544 465 69 Šumski agrar 283 308 7%0 Investicioni 446 289 75 Bler 49 40 “o Bler 197 121 7%a Seligman 62 Narodna banka 310 177 Pab 115 35 Ukupno 4.430 5.692

Obrnuto je 4,4 miliona dinara prema 857 miliona u prethodnoj nedelji. Obrt ie dakle za jednu četvrtinu manji i kreće se po nivou Кој se, prema proseku, mora označiti niskim. I što ja interesantno, svega je po malo rađeno, Dpočev od Paba, pa do Ratne štete. Polovina obrta otpada na Ratnu štetu. Interesantno je da se pojavio veći obrt u terminima posle jedn> i po mesečne pauze. Može se reći da je svega jedna iedina ruka prodavala termine. To Je jedan oprobani berzijanac u špekulaciji ala bes, koji ie na tom poslu i dosta zarađivao i dosta gubio. On je prodavao ovoga puta decembar između 435 i 438 u očekivanju da će do kraja decembra moći da se pokriie jeftinije. Sve je mogućno, pa ie mogućno i da se pokrije skuplje.

Nešto više posla u Ratnoj šteti bilo je i zbog toga što je u ovoj nedelji kurs dostigao maksimum od 1] septembra do danas. Bilo je zakliučaka DO 443 i to je izazvalo Tealizaciju, što je pak gurnulo kurseve nešto niže. Nije ni dobro da kursevi stoje stalno na jednom nivou.

Posle Ratne štete najviše je rađeno Begluka, preko pola miliona, zatim Šumskog agrara skoro pola miliona, a Dalmatinaca samo 283.000 dinara. Prilično је rađena Narodna banka 310.000 i oba Blera su rađeni, naročito 8%o, koji se sve više traži, premda se fraži dosta i 7%. Ovi obrti pretstavliaju otprilike minimum potrebnog nedeljnog obrta. Bez toga berZa ne bi bila barza. Znači da se obrti kreću oko minimuma. Znači da ie ponuda slaba. To je uostalom već tri nedelje slučai. Naročito je čvrst Pab, koji je od 173 pre četiri-pet

.nždeljia otišao na 9208. Napravio Je veću diferenciju nego Rat-

na šteta. Koliko je bilo ponude toliko Je bilo i kupaca, tako da ie Državna hipotekarna banka jedva došla do robe koja je bila potrebna za njezine komitente i to u vrlo malim iznosima. Samo su Ratna šteta i Begluci rađeni preko cele nedelija i u koliko se više približavao krai nedelje u toliko: se розао razređivao. Još uvek su glavni papiri — po obrtu Ratna šteta i 6% agrarni papiri.

Stabilnost situacije s» ogleda na kursevima, kao što pokazuje donja tablica,

26-X 27-Х 30-Х 365Х. ХР 22 259] 'Rat. št. 438.— 438.25 436.50 489.75 438.50 438.2900 Rat За tb _____ PO OE | DI da 486.50 30 Agrar JO2L — III II Ија | Agrarci 1034 — | ___| = о -— == |I

БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 44

Pab, krupni || Narodna banka —— _— ___, SO 49 Вепја 1895 И (02 Сту. Ктађа | | i. Duvanski loz ___ S 24085

6% Begluci 8l ~ 8075 «S 8125 21 — 81бо Вариск је __ ___ ___ _____ CC | CE 60% Dalmat. 75.50, 75.95 „74. 7650 — 75.50 6%/0 Рајта. i. ZS i __ ___ 7%/o Investicioni 98.50 98.50 98.50 |C O 7 маше. _ r __ ___ 70 Seligman =___---___ __" _____ 7%0 Bler сате | === 595. 595) ___-_ _____ 8 Вјег 3 ~ TS _ 9356. ___-_ ____ боја Šum ač sili CC ___ ___ II M 9/0. пл ас бе __ ____ II O 60 Šum. az kr 74. 74 · | _C""”- 7 74.0 15 Pab, sitni === 2007 /R3“B ___ Pab, srednji = —

| |

Kursevi su bili sa neznatnim fluktuaciiama stabilni. Ratna šteta se kreće oko 438, Begluci oko 81, Dalmatinci oko

| 74,5, Investicioni па 98,5, 77 Bler oko 89 i 90, 8% Bler 93.5,

Šume i Šikare 74,75. To ie idealna stabilnost.

Ta je stabilnost moguća samo zahvaljuiući okolnosti, da su konsideracije, koje. potiču iz obzira na зрођазпји рочи Ки, рођрипо дехегНгајз ва beogradskog efektnog tržišta, i ne govori se Više o ratu. Smatra se da su sve postojeće i mogućne komplikacije daleko od nas. Naravno da oko berz: ima mnogo više para no što se to pokazuje po poslu. Ima još vrlo mnogo kapitalista koji se uzdržavaju od većih angažmana s motivacijom da rat još nije svršen i da mogu biti iznenađenja. To su samo kapitalist> berzijanci, koji su prodali robu, a još se nisu pokrili, jer kapitaliste van berze nisu uopšte prodavali za vreme septembarske kriza, kao što smo mi to već istakli ranije.

Obračunski kurs dolara bio je 927-X: 44,38; 30X: 44,38; 31-X: 44,38; 1-XI: 44,38; 92-XI: 44,38. |

DEVIZNO TRŽIŠTE

Oporavljanie naše devizne situacije u vezi sa oživlieniem izvoza osetilo se ove nedelje ioš iače nego prethodn:. Ponuda slobodnih deviza pokrila je 20—93%% tražnje.

Као što pokazuje donia tablica kurs»vi Londona i Pariza popustih su ! даје па slobodnom tržištu, ali poslednja dva dana to popuštanje je zaustavljeno i kurs se je nešto oporavio. Izvesno popuštanije nastupilo je i kod holandsk» forinte, ali i tu je poslednieg dana bila tendencija oporavljanja kursa. Potpuno stabilan bio ie švajcarski franak. |

Stab: = Slob. tržište 27-X 28,59 80-X 31-X 1-Х1 2-Х1 London 220.12 178.50 219.81 „219.81 „21998 219.93 Pariz 12479... 10115. ..12455 19455 12467 12467 Njuiork 55— 44.88 55.— 55.— 55.— 55 Ženeva : 1233.18 1000—— 1233.18 1233.18 1233.18 1233.18 Amsterd. 2916— 2365— 2920.17 2900.55 2900.55 2915.55 Brisel 918.71. 745.—. 914.40 914.00 „916.95 ~ 916.925

Privatni kliring

Berlin 1430.-— == 1480.— 1480— 14830-——K 1430.—K Madrid = —— се === = == | = Grčki bonovi 32.75 — 33— 33.— 33.-— 33.Prag —— — — — — Sofija — — 86.50 | — не Milano 228.30 == 228.930 · 292830: 228.30' 228:30