Народно благостање

4, новембар 1939,

Obrt je iznosio ukupno 98 miliona prema 32 miliona prošle i 38 mil. pretprošle nedelje. Upadljiivo je porastao obrt u dolarima, na 17,9 miliona, dok su ostale slobodne devize rađene u malim iznosima, London 154 hilj., Ženeva 116 hilj., Pariz 21 hili. Od klirinških valuta Berlin je rađan u iznosu od 19,1 mil., Sofija 26 hili. i grčki bonovi 6920 hilj. Uglavnom radilo se samo u dvema valutama, dolaru i klirinškoji marci.

U Cirihu su devizni kursevi bili sledeći:

31 XIL3G6 31-%IL297 31-38 25-% 1-X

Pariz 920.391/5 14.Gg1/5 11.6220 10.15 10.11 London 27.37 21.62 20.63 17.91 17.83 Amsterdam 238.80 240.60 240.84 286.50 236.50 Niujork 345.14 432.50 443.— 445.50 446.Brisel —.— —.— 74.70 74.50 74.95 Milano —.—m -—.— —= 22.50 92.50

Cena zlata drži se nepromenieno na 168 šilinga Do uncl.

Робно тржиште

Шишеница, — Ситуација на тржишту пшенице у прекоморским земљама, према прошлој недељи, остала је непромењена. Буенос Аирес и Винипег били су у основи лабави. Нарочито је тежак положај Винипега пошто Канада располаже извозним вишком од близу 1,200.000 вагона, а то одговара Уз светске увозне потребе. Услед тога је Винипег и даље за 14—15 центи по бушелу јевтинији од Чикага ма да, у нормалним временима, Винипег има извесну премију због високих квалитета робе.

Бромхал цени укупне светске расположиве залихе за извоз у текућој кампањи на 3,335.000 вагона. Овако велика залиха У свету постојала је само 1933/34 тј. у години најтеже аграрне кризе. Светска увозна потреба у текућој кампањи цени се на 1,600.000 ваг. Према томе, на дан ! августа 1940 рачуна се са непродатим извозним вишком од 1,735.000 ваг. Ако би се пак извоз и убудуће развијао под садашњим околностима, које су срозале прекоморске утоваре за Европу на половину и мање од утовара ранијих година, онда би се могло десити да ефективни увоз не достигне горњу цифру и да се недостатак увоза покрије колико је то могуће из ратних резервних стокова. За првих 12 недеља текуће кампање (од 1 августа до 21 октобра) утовари пшенице у свету изнели су 274.000 вагона према 360.000 ваг. у истом периоду прошле године. Пошто су утовари за ваневропске земље остали на прошлогодишњем нивоу то значи да се целокупно смањење утовара (84.000 ваг.) односи на европске земље. Од европских увозничких земаља Шпанија, Белгија и Холандија у врло су те-

шком положају због немогућности увоза из прекоморских земаља.

Термински курсеви на прекоморским берзама били су следећи:

XII У VII Винипег центи бушел 70 75 Чикаго центи бушел 503/8 523/4 535/8 Б. Аирес пезоса кв. 6,22 6,72 —

На домаћем тржишту ситуација се из основа изменила. Још по гдегде постоји нешто већа маржа између слободних и интервенционих цена, али је она последица рђавог квалитета робе. На свима већим пијацама у земљи, према појединим крајевима, цене су на нивоу интервенционих или нешто испод ових, а у Срему и Славонији изнад интервенционих цена. До овог преокрета дошло је услед смањења понуде која се на неким пијацама и потпуно изгубила, док се у међувремену јавила већа тражња млинова.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 703

Млинови, као што је познато, због слабог извоза брашна у 1938/39, уласка у нову кампању са знатним залихама брашна и због високо одређене почетне интервенционе цене, чису куповали пшеницу на почетку кампање очекујући да ће цене пасти. Почетком септембра пак, када су слободне цене уистини пале на врло низак ниво према интервенционим ценама млинови су почели да купују. Али, према садашњој тражи млинова, може се закључити да су У то време млинови могли да набаве релативно мале количине. После тога понуде је нестало, а млинови су добили могућност да извезу знатне количине брашна (2.500 ваг. У Немачку). Немогући да на тржишту подмире тражњу они се обраћају Призаду за пшеницу. Међутим, све количине које је Призад откупио (36.000 ваг.) ангажоване су било за извоз било за унутрашњу потребу. Према томе млинови од Призада не могу да добију ништа.

У Срему и Славонији пшеница се ради по 154—155 према 152 колико за ову провенијенцију износи интервенциона цена, у Војводини на бази интервенционих цена, а у Србији 4-5 дин. испод интервенционих. На потиској линији рађено је неколико мањих партија по дин. 168.—

Светски паритет према децембарском термину У Чикагу био је дин. 111—113.

Кукуруз. — На прекоморским берзама нема никаквих промена. Буенос Аирес је и даље за преко једног пезоса скупљи од пшенице и нотира за новембар 7,32 пез. према 5,14 пез. колико нотира пшеница. Чикаго је ове недеље био нешто мало чвршћи и нотирао је 51— цент за бушел. Чвршћа позиција кукуруза у Чикагу тумачи се повећањем товљења свиња пошто месо и маст имају много боље цене и велику тражњу.

И на тржишту кукуруза у земљи дошло је до преокрета. Понуда је, услед слабијег приноса, врло мала, а тражња постоји од стране војске, пасивних крајева и товљача свиња. Због тога дошло је пред крај прошле и нарочито ове недеље до великог скока цена. Стари кукуруз скочио је на 123—126, а нови на 112—116 дин. за 100 кг. према возаринским релацијама. Термин април—мај нотира 127,50—130 дин.

Светски паритет према децембарском термину у Чикагу био је 69—70 дин.

Суве шљиве. — До закључно ! новембра Призал је купио 1.934 вагона сувих шљива и 51 вагон пекмеза и уједно обезбедио продају у Немачкој како редовног кон. тингента шљива од 1.300 тако и ванредног од 1.000 вагона. За извоз у девизне земље образована је Заједница трговаца која ће вршити овај извоз под контролом Призада. Чланом Заједнице може да буде сваки трговац регистрован као извозник воћа који уплати 100.000 дин. Цене на локалним пијацама које плаћају трговџши потпуно су у ре лацији са интервенционим ценама.

Стока. — Извоз стоке и сточних производа има сјајну коњунктуру. Недељно се извози по 1.300 ком. говеда од чега 100 ком. иде у Италију, а остало у Немачку. Свиња се извози недељно око 6.000 комада. Услед великог извоза цене су у порасту. Свиње теже од 160 кг. плаћају се 9,50 до 10 дин, а меснате чији је извоз такође почео (и т2 сада први пут) такође 9.50 до 10 дин. Говеда прима плаћају се 6.50 до 7, а остала 4.560 до 6— дин. према квалитету. Почео је такође и извоз масти у Немачку за коју се плаћа 16.75 дин. кг. франко немачко-југословенска граница. За извоз говеда у Италију Завод за унапређивање спољне трговине одобрава извозницима следеће цене: за волове 4—6.50 дин, према квалитету, а за бичиће 3—5.30 динара.